Lingvisti održali opelo ćirilici

POSLANICI HRVATSKOG SABORA IZGLASALI POVERENjE NOVOJ VLADI, ANDREJ PLENKOVIĆ TREĆI PUT PREMIJER

ZLATKO LAGUMDŽIJA: SASTAVNI DEO REZOLUCIJE POSTALA I DVA AMANDMANA U KOJIMA SE GOVORI O INDIVIDUALIZACIJI KRIVICE I PODRŠCI JEDINSTVENOJ BIH

PATRIJARH MOSKOVSKI I CELE RUSIJE KIRIL: ZABRANA ULASKA PATRIJARHU PORFIRIJU NA KIM GEST NEPRIJATELjSTVA PREMA SPC I PORICANjE VELIKE DUHOVNE I ISTORIJSKE ULOGE POVEZANE SA NjENIM VEKOVNIM PRISUSTVOM TOM PROSTORU

NA DANAŠNjI DAN 1711. ROĐEN MATEMATIČAR, FIZIČAR, ASTRONOM, FILOZOF I PESNIK RUĐER BOŠKOVIĆ; 1800. UMRO RUSKI GENERALISIMUS ALEKSANDAR VASILjEVIČ SUVOROV; 1868. ROĐEN RUSKI CAR NIKOLAJ II ALEKSANDROVIČ ROMANOV

NOVA.RS: ZORAN ANĐELKOVIĆ I ZVANIČNO ISKLjUČEN IZ SPS-A, JER JE 17. DECEMBRA PODRŽAO LISTU SNS-A I TIME PREKRŠIO STATUT STRANKE

KIJEV: SRUŠENA VLADIMIRO-OLGINSKA CRKVA DESJATINSKOG MANASTIRA KANONSKE UKRAJINSKE PRAVOSLAVNE CRKVE MOSKOVSKE PATRIJARŠIJE

DMITRIJ PESKOV: PROCES DEDOLARIZACIJA ĆE SE NASTAVITI, PREKO 90 ODSTO TRGOVINE RUSIJE I KINE SADA SE VEĆ OBAVLjA U JUANIMA

NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 18. MAJA 2024. GODINE

224. DAN RATA IZRAELA I HAMASA: IZRAELSKA VOJSKA RASPOREĐUJE NOVE TRUPE OKO RAFE, U IŠČEKIVANjU ŠIRE KOPNENE OFANZIVE. UN: NAJMANjE 630.000 PALESTINACA NAPUSTILO RAFU

MINISTARSTVO ODBRANE RUSIJE: EKSPLODIRALA MUNICIJA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA TOKOM ČIŠĆENjA PODRUMA VOJNE AKADEMIJE U SANKT PETERBURGU, POVREĐENO SEDAM VOJNIKA

BEOGRAD: SUDAR TERETNOG I PUTNIČKOG VOZA U TUNELU IZMEĐU VUKOVOG SPOMENIKA I PANČEVAČKOG MOSTA. DAČIĆ: NEMA NASTRADALIH. POVREĐENO JE 13 LjUDI, ČETVORO ZADRŽANO NA DALjEM LEČENjU. VESIĆ: UZROK NESREĆE LjUDSKI FAKTOR

VUČIĆ SA PATRIJARHOM PORFIRIJEM, SABOROM SPC I DODIKOM: TRAŽIĆEMO REZOLUCIJU O STRADANjU SRBA OD NEMACA I USTAŠA. DODIK: SRPSKI NAROD U RS JEDINO IMA ŠANSE AKO SE ODVOJI OD BIH I UJEDINI SA SRBIJOM

subota, 18. maj 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Edicija "Politički život"

Đorđe Vukadinović: Od nemila do nedraga

Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library

Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

Lingvisti održali opelo ćirilici

Komentari (523) COMMENTS_ARE_CLOSED

Volim ćirilicu i slažem se da je treba njegovati ali...
Ovoliko nebuloza na jednom mjestu odavno nisam pročitao.

Preporuke:

Srbi su izmiješano stado brava tj koza i ovaca. Koze mekeću, ovce bleje. Srbi sami sebi nameću da su blejači i meketači. Da su ovce - blejali bi. Da su koze - meketali. Dakle - pola koze, napola ovce. Dokle će nas vući za nos naši srpski lingvisti? Dva pisma za jedan jezik? Onda nam ni jezik ne treba. Možemo da koristimo bošnjački ili bosanski, hrvatski, crnogorski. Možda ćemo dobiti Datum ako izbacimo iz upotrebe sve reči koje počinju sa - SRB. Upita li se neko - kako to hrvati nemaju dva pisma? A srbima trebaju, na svom ćiriličnom pismu ne mogu da se sprazumeju, pa im trebaju dva. Kada ćemo da prestanemo da blejimo, ili da prestanemo da mekećemo. Verovatno - kada nas prijatelji nateraju bombardovanjem ili nekom drugom ucenom. Evropska unija može da nagovori svog novog člana ekipe - Hrvatsku da njihovu nećelavu latinicu niko sem hrtava ne možeda upotrebljava.

Preporuke:

Veliki brat titoizma ili evroatlantizma, koji na Balkanu okrutno diktira pravila, naredio je i autorima knjige iz koje ste ilustraciju preuzeli, da i naziv "Ćirilica" ispišu latiničnim pismom kao matičnim i temeljnim.Ko tvrdi da je to nebitno, samo pokazuje grubost svojih misli koje ostaju slepe za zamke lukavih lovaca ljudskih duša.

Preporuke:

Niti je autor teksta razumeo šta su lingvisti na skupu hteli da kažu, niti je uopšte razumeo šta je lingvistika. Naši stručnjaci su se ovde itekako založili za odbranu ćirilice, a po kriterijumima po kojima jedino mogu i treba da to čine - lingvističkim. Ostalo je politika, što drugi znaju bolje. Šta je to tačno trebalo da kažu, to autor teksta nigde nije jasno rekao.

Preporuke:

Ima onih vajnih vođa što povedu naciju u rat bez dovoljno izgleda na pobedu, pa kad stvari pođu naopako, onda kažu da je problem u generalima što ne vode vojsku onako kako im kaplar kaže.

Ima onih što hoće da usreće narod privrednom reformom, pa kad od ekonomije ne ostane ni kamen na kamenu, onda okrivljuju ekonomiste što pred narodom tvrde da reforma ne valja.

A ima, eto, i onih koji misle da jezičku politiku mogu voditi samo tako ako jezičke stručnjake nateraju da misle nestručno ili da ćute i kušuju.

Pustiti ćiriličare da brane ćirilicu, to je raditi joj o glavi.

Preporuke:

To nisu srpski, nego jugoslavenski lingvisti.
Eto, ode JAT, za njim bi trebao da otputuje i TANJUG
a onda i jugoslavenski lingvisti, pa da se i Srbija
najzad očisti od titoističke i krležijanske prljavšćine.

Preporuke:

""Laza.
Čuvajte Vi vašu stoličicu gospodine lingvisto, ako ste i nemojte da se zamerate Klajnu. Mi sami kažemo da je teško što je sve spalo na nas, ali mi smo iz one stare škole što zakopasmo neko topče, pa ostade još poneka granata. Kad vi nećete?

""Zoka BL.
U neko vreme Nemanja Vidić je u RS razvukao transparent "DOBRO DOŠLI U ZEMLjU ĆIRILICE". Ljudi su stajali, slikali i bili oduševljeni. Prema tome, ostavite se ćorava posla. Nastavite da pišete latinicom. Mi Vam to ne zameramo.

Preporuke:

Piši ĆIRILICOMako želiš da znaju do si, kao što i LATINicom pišu drugi.

Preporuke:

Svaka čast gospodine Vidiću. Ne smemo više prepuštati lingvistima, jer su nas doveli do ovde. To što je neko lingvista ne mora značiti i da je dobronameran. Naši lingvisti se tresu na sam pomen imena KLAJN. To je kao da ste im rekli baba-roga! Nedobronameran lingvista je kao dobar vozač koji vozi suprotnim smerom.
Ja predlažem našim lingvistima i ostalim latiničarima, da se jednostavno prekjine sa ovom farsom, da se uvede hrvatska latinica kao jedino pismo srpskog naroda. To je mnogo poštenije, nego što nam je ovako natenane ukidaju. Neka barem znamo koje nam je pismo; nek se stidimo pred svetim Savom; Nek nas je sramota da uđemo u crkvu; ali manite nas više dvoazbučja AMAN!
Eto ja ću prvi da glasam da nam je hrvatska latinica pismo, samo da me više niko ne vuče za nos.
Ma ako treba i crkvu da menjamo, ma sve da menjamo. Kad već nemamo alternativu, ajde sve da menjamo!

Preporuke:

Ono što mi Srbi prevashodno treba da radimo na očuvanju ćirilice je da koristimo to pismo u sopstvenoj komunikaciji. Sajt NSPM je jedan dobar primer, stotine tekstova i hiljade posetilaca može da čita na ćirilici. Doduše postoji i mogućnost preslovljavanja na latinicu što i nije preterano loše jer omogućava da sadržaji na srpskom jeziku budu čitani na celom tzv. eks-Ju prostoru. Po mom mišljenju od velike važnosti je da srpski sajtovi kaopodrazumevano pismo imaju ćirilicu a da se po potrebi može čitati i na latinici (podsetiću da perjanice drugosrbijanstva uopšte nemaju ćirilicu). Internet satj ej u današnje vreme relativno jeftina i jednostavna opcija da radimo na očuvanju, negovanju i širenju upotrebe ćirilice.

Preporuke:

Da, isto kao što će pravoslavnu crkvu mnogo bolje odbraniti Srbi koji nisu hrišćani. Ne što mnogo vole judeo-rimsko "hrišćanstvo", nego iz patriotizma. Tribali neka galame koliko hoće.

Preporuke:

Lingvisti iz doba brozomore koji su prvi uveli srbomrznu politiku u jezikoslovlje srpsko, ruku pod ruku sa Kompartijom i ustašama u fraku naučnika,optužuju ćiriličare za navodnu politizaciju. Lepo kaže Sveto Pismo, važi to pogotovu za takve narcisoide srpske lingvistike: Kad pomisliše da su mudri, poludješe!

Preporuke:

Svaka čast, svaka čast....a čekaj,,,kome i zašto?

Preporuke:

@lingvista: “Niti je autor teksta razumeo šta su lingvisti na skupu hteli da kažu…. Šta je to tačno trebalo da kažu, to autor teksta nigde nije jasno rekao”. Evo, ja ću Vam reći šta: “Srpski jezik ima svoje jedino pismo – srpsku ćirilicu“. Kratko i jasno. Međutim, previđa se da su lingvisti u ovom biznisu samo smokvin list – znate šta on normalno prikriva? E – u ovom slučaju nije tako! Ako ga uklonite – iza njega će biti praznina! Iza njega nema onog što tamo treba da bude – a što npr. Španci nazivaju: “cojones“ (ne smem na srpskom da napišem zbog strogog moderatora). Ali – to ne treba samo bukvalno shvatititi (postoji i prenosno značenje). Lingvisti su “smokvin list“ političarima, jer cela stvar je čisto politička. Odlično znajući inherentni značaj ćirilice za nacionanli osećaj i za duhovno jedinstvo Srba sa Rusijom, političari ne žele i ne smeju od svojih sadašnjih zapadnih gospodara da energično istupe u zaštitu srpske ćirilice. Nju su osudili na tiho umiranje. Pomilovanja neće biti!

Preporuke:

Tekst jeste nesolidan u stručnom i stilskom smislu, ali je autoru srce na mestu.

Najjači u njemu je deo, za mene, kojim se upozorava na opasnost da nam EU odredi pismo i ime jezika jer se načinom da se to predupredi niko ne bavi ovde sada, na vreme.

Preporuke:

Tačno je da tu najveću štetu donose ljudi od struke i da je to prva tvrđava koju treba savladati.
Ja poznajem dvije djevojke, profesorice srpskog, rade u bibliotečkoj ustanovi, obe su kao djeca protejrane iz Hrvatske - i obe favorizuju latinicu.

Preporuke:

Ja zaista ne mogu da ne izdrzim a da se nasmejem na to koliko su neki ljudi zagrizeni i neobrazovani pa konstantno iznose skoro pa budalasnite u javnost. A neki opet to rade ciljano, da bi u bice srpskog naroda usadili svoje nakaradne stavove - to su oni koji su u kriticno vreme formiranja srpskog nacionalnog identiteta podrzavali podelu po verskoj liniji i na taj nacin od Srba stvorili Hrvate a i posadili klicu za nastanak Bosnjacke/Muslimanske nacije. I sada ti ljudi nastavljaju da ubijaju srpski narod i zatvaraju ga u mali obor koji su sami srpskom narodu odredili kao jedini prihvatljiv. Sve to, naravno, rade u interesu srpskog naroda. Cak i da im poverujem, kaze se da je put u pakao poplocan dobrim namerama. A upravo je takva politika srpski narod odvela u pakao.

Cirilica nije iskuljucivo srpsko pismo, a koliko je apsurdno reci da je cirilica srpski nacionalni simbol necu ni da pominjem. Za neobrazovane, cirilicom pisu mnogi narodi, cak i na Balkanu.

Preporuke:

Srpski narod ni cak na izuzetno malom geografskom prostoru kakav je Balkan nije jedinstven po koriscenju cirilice. Zapravo, srpski narod koristi varijantu cirilicnog pisma prilagodjenu svom jeziku. Toliko jednostavno i toliko jasno, ali neko to nece ili ne zeli da shvati, ili namerno precutkuje.

Takodje, latinica koja se koristi pri pisanju srpskog jezika je jedna od varijanti latinicnog pisma. To nije hrvatska latinica ni u kom slucaju jer je ona nastala kao varijanta latinicnog pisma prilagodjenja zapisu srpskog jezika. To sto se ta varijanta koristi u Hrvatskoj je logicna posledica toga sto je zvanicni jezik Hrvatske zapravo srpski jezik koji tamo pokusavaju lazno predstaviti kao nekakav hrvatski jezik. Opet jednostavno i jasno, ali opet neko ne zeli da shvati i razume.

Latinica je dugo deo srpske kulture. Neki Srbi koji su ziveli na teritoriji Habzburske monarhije su stvarali na latinici. Zar cemo dozvoliti da ti mali umovi odbace srpsku kulturnu bastinu? NE!

Preporuke:

"prekršili opšte priznati jezički standard : jedno pismo za jedan jezik"
hahaha nisam znao da ovi Srbi što pišu latinicom govore latinski.
Predlažem, pošto je iovako previše Srba po patriJOtama, da se ovi što pišu latinicom ubuduće deklarišu kao Vlasi i da traže da Srbija bude po ugledu na predivnu BiH - multietnička država, pa da kad je predsednik ćiriličar premijer mora da bude latiničar...

Nemanja Vidiću vrati se u Mančester sve ti je oprošteno

Preporuke:

Naravno, cirilica mora biti zasticena. Ali odbacivati sve sto je do sada nastalo na cirilici, i idalje nastaje, pod plastom zastite cirilice predstavlja nista drugo do kulturni autogenocid. Da ne pominjem da se na taj nacin ponovo zeli izvrsiti suzaavanje srpskog duhovnog bica i prekinuti svaka veza sa onima koji se danas ne smatraju Srbima. Odricanje od latinicnog pisma zapravo ce samo ici na ruku hrvatskim fasitima koji ce onda sve sto je ikada napisano na latinici proglasiti hrvatskom bastinom a onda ce se isti ovi koji danas zagovaraju odbacivanje latinice boriti za priznavanje srpskog porekla tih latinicnih tekstova.

I jedna opaska sto se tice autora. Cini mi se da isti ne razume razliku izmenju lingvistickog i politickog. Kako drugacije objasniti njegovo pozivanje na odredbe Ustava Srbije dok govori o lingvistickom skupu? Postovani autore, Ustav nema nikakvu normativnu moc pri standardizovanju srpskog knjizevnog jezika.

Preporuke:

Lingvista :
"Niti je autor teksta razumeo šta su lingvisti hteli da kažu,..."
Hteli su da kažu da ćirilici kao primarnom pismu srpskog jezika u službenoj upotrebi može biti potaman u zajedništvu sa onom istom latinicom koja je opštenarodno i službeno pismo u susednoj državi Hrvatskoj, i koju je Srbima bio namenio Ante Pavelić kad im je 1941.g. zabranio njihovu ćirilicu čak i u privatnoj upotrebi.Odnosno, da joj je, živeći u slozi i ljubavi sa okupacionim pismom, osiguran dug vek.

"Niti je uopšte razumeo šta je lingvistika"

Godine 2011 autor je pozvan na skup na Filološkom fakultetu u Beogradu, jer je pre toga pod svojim ili tuđim imenom napisao na desetine tekstova o nestajanju ćirilice, koje je objavila Politika. Glavni redaktor Pravopisa Matice srpske prof. dr Mato Pižurica ovako je završio svoje izlaganje :"Na kraju, podržavam stav Nemanje Vidića da je pismo državno pitanje." Tako je glasio naslov mog teksta, koji je prethodno objavljen u Politici , 13.jun 2001.g.

Preporuke:

nastavak 1

U pauzi je došlo do upoznavanja , a prva profesorova rečenica je bila ova :"Pišite, samo pišite, jer bez vas iz naroda mi ne smemo ništa učiniti." I pisao sam, pisao, kao i mnogi drugi, ali profesor Pižurica nije mario za glas i vapaj naroda da se ćirilica može spasiti samo tako što će se srpskim pravopisom utvrditi standard jednog pisma u srpskom jeziku- srpske ćirilice, što je prirodna zakonitost jednog pisma za jedan jezik koja važi u celom svetu.
Nikad nisam branio ćirilicu kao lingvista,jer to nije ni bilo potrebno s obzirom da opredeljenje za pismo nije stručno pitanje, nego je to političko pitanje nacionalne kulture od prvorazrednog značaja. Ovo je stav legendarnog profesora prava akademika Radomira Lukića, koji protivno volji lingvista predložio prvu ustavnu zaštitu ćirilice Ustavom iz 1990.g. Nije mogao uspeti da se Ustavom vrati srpsko ime jezika,jer je bio jak srpskohrvatski lingvistički lobi u Beogradu, kao što je jak i danas

Preporuke:

nastavak 2

Nisam morao znati lingvistiku ni da bih (prvi ) osporio lingvističku neistinu da nisu samo Srbi bogati sa dva pisma. Čak je na tu temu imao rad prof. dr Miloš Kovačević na jednom skupu u Matici srpskoj, pa je izvižadn. Saznao sam od nekog Japanca ( ili Koreanca), koji je radio na Filološkom fakultetu u Beogradu pod umetničkim imenom Bogdan, da u japanskom jeziku imaju čak tri pisma, ali se ona ne isključuju, nego se dopunjuju u istom tekstu. Odnosno , nije u japanski jezik namerno ubačeno jedno pismo da bi istisnulo druga dva, kao što je ubačena hravtska latinica u srpski jezik da bi istisnula srpsku ćirilicu.
Dakle, prof.Pižurici i akademiku Klajnu nije smetalo da Srbi koji nisu lingvisti nešto piskaraju o ćirilici sve dok nisu dirnuli u SANU i Maticu srpsku kao osinja gnezda i Bondstil srbohrvatstva u srpskim zemljama.

Preporuke:

Za nn

Ćirilica nije retka zverka pa da mora da bude zaštićena, ne postoji nikakav razlog da srpski jezik bude mimo svih drugih jezika u svetu pa da mu trebaju dva alternativna skupa simbola za zapisivanje od kojih će eto jedan biti nekako zaštićen.
Srpski jezik mora da bude normiran sa jednom normom, idealno bi bilo da ta norma važi svuda gde se on koristi, i to podrazumeva jedno pismo.
I to pismo nema šta da se štiti, niti ima smisla štititi pismo, to je nebuloza, pismo treba da služi onome čemu je namenjeno, zapisivanju jezika.

Preporuke:

Bog i Sveti Sava sa Svetim Sedmočislenicima da Vas ukrepe, braniču Crkve i naroda, Nemanja Vidiću!

Preporuke:

prepustiti pismo lingivstima..to je kao kad bi ste prepustili nacionalnu zastavu..slikarima i grafičarima :-) i bilo bi ih iihhhaaa ..i sve bi bile verovatno lepe.
nijedna prava

Preporuke:

"Naši stručnjaci su se ovde itekako založili odbranu ćirilice, a po kriterjumima po kojima jedino mogu i treba da to čine - lingvističkim."

Da navedeno nije tačno može videti svaki čovek koji zna da logički zaključuje, i to na osnovu činjenice da zaključcima nije osporena odredba Pravopisa Matice srpske iz 2100.g. po kojoj je i latinica standardno pismo srpskog jezika, a što neumitno vodi konačnom slomu ćirilice.

"Ostalo je politika, što drugi znaju bolje."

Ovo lingvista napisa iako zna da posle devedesetih godina u srpskim zemljama nije bilo nijednog političara, osim Karadžića i Krajišnika ,koji se javno založio da se ćirilica razume i čuva kao temeljni nacionalni simbol.A pogoto se neće političari zauzeti za ćirilicu kad je "lingvistička nauka" rekla u pravopisu da srpski jezik ima i svoju "srpsku latinicu".

Preporuke:

"Šta je tačno trebalo da kažu, to autor teksta nigde nije jasno rekao."

Podrazumeva se šta je trebalo da kažu kada je pomenuto da su zaključci u suprotnosti sa ustavnom odredbom o jeziku i pismu u Srbiji. Za Republiku Srpsku zakonska odredba bi trebala biti ovakva :

"U Republici Srpskoj u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo."

Preporuke:

Treba zabraniti oba pisma, jer do vukove reforme moglo se nabrojati ko je pismen,retko koji svestenik je bio pismen a kamoli gradjanin, pa su bili prave srbende i vernici, a ne sad. Komentatori koji se predstavljaju srbendama ubedljivo rade za jezuitsku stvar i srpsku stetu. Nedam vam srpski jezik ni srpsku cirilicu ni srpsku latinicu, izmislite si novi jezik pa si prilagodite pismo koje hocete. Nece vam proci podmetacina. Sa ciljem da vam priznamo hrvatski.bosnjacki....

Preporuke:

neophodno je ne samo uskladiti nego i pojačati naučne i političke aktivnosti da se u službenoj upotrebi u Republici Srpskoj proglasi srpski jezik (ijekavskog i ekavskog izgovora) sa ćirilicom kao primarnim pismom.

Baš me zanima da li će srbijanski lingvisti u Republici Srpskoj (na ijekavskom i nesrbijanskom prostoru) i u RS nametati ekskluzivističku paradigmu iz Srbije (da Srbin iz Bosne nije dovoljno dobar Srbin ako ne kaže (nepostojeće ime) Franja, pa Steva, Bora, Vlada umesto Stevo, Boro, Vlado) kao što su "srpski lingvisti" iz Srbijanije počeli. Kako je krenulo ne bi me čudilo ni da Srbima iz Bosne nametnu "bošnjački jezik" ako ne prihvate pravila srbijanskog jezika.

Preporuke:

'Srpski jezik je jedini jezik sa dva pisma' - Laž! Postoji veliki broj jezika koji koriste dva ili više pisama. Od japanskog koji koristi tri pisma, ali ne na međusobno isključujući način - različita pisma se koriste za reči različitog porekla -, do mongolskog koji koristi ćirilično i tradicionalno pismo, kao i velikog broja jezika bivšeg SSSR-a. Nismo posebni niti imalo više interesantni time što koristimo dodatno (i tuđe, ali ne bih se složio sa oznakom 'hrvatsko') pismo.

'Latinica je modernija i bolja; Ćirilica je staromodna' - Laž! Ovo su predrasude i subjektivna posmatranja onih koji ne razmišljaju ni objektivno, ni moralno. Ovakva 'vrednovanja' su bez ikakve vrednosti.

'Ćirilica nije ugrožena; Latinica nije nikakva pretnja' - Netačno! Srpska ćirilica je promovisana od bukvalno nikoga. Mi smo jedini koji mogu stati u njen ugao. Latinica, pak, je svesno ili nesvesno promovisana i forsirana i iznutra i spolja. Ćirilica mora biti zaštićena da opstane.

Preporuke:

Pored isposnice Svetog Save piše PLAŽA, pored manstira Studenica piše ŠKOLA.
Svako ko kupuje novine na latiničnom pismu ubrzava umiranje Srpskog naroda.

Preporuke:

@Opasnost

Još niko nije ništa nije našao kao sporno u napisanom tekstu, pa te pozivam da kažeš šta je u njemu nestručno ? I još , šta si ti uradio "stručno" za ćirilicu.

Nigde do sada nisam pročitao jedno ovakvo upozorenje o pogubnim posledicama srpskog pravopisa po ćirilicu. Naročito svaka čast za naslov.

Preporuke:

Eto ja razmišljam da sa istomišljenicima osnujem Udruženje srpsko-muslimanki klub "Sloga", koji bi imao u svojoj djelatnosti i cilj da se sačuva ćirilica, odnosno da joj se da mjeto kakvo po zakonu treba da ima (ravnopravnost i u Federaciji BiH).Ja primjećujem da ni državne institucije na nivou opštine, Kantona i Federacije BiH na službenim pečatima u velikom broju sluačjeva ne poštuju obavezu dvojnog pisma (ćirilica i latinica)iako je to predviđeno zakonom o jeziku i pismu.Pa čak to ne poštuju u velikom procentu ni sudovi na svojim pečatima koji su pretežno samo latinični.Ja ipak poštujem jer sam svoj pečat odradio i ćirilicom i latinicom (pola/pola).Samo za ovo u vezi ćirilice mi treba podrška, a podrške nema.Najgore je to što i Srbi samo deklarativno "štite ćirilicu" a evo ja nudim konkretan projekat preko NVO udruženja, pa vidjet ću hoće li biti zainteresovanih da se krene u to....

Preporuke:

Mi u Federaciji BiH smo imali jedan jako loš period za ćirilicu.U ratu i godinama poslije rata "ćirilica je bila protjerana iz škola".Nešto se radi posljednjih godina da djeca barem nauče ćirilicu, ali smatram da je to nedovoljno jer se ćirilicom mora pisati jednako vremena ko i latinicom, jer ona to kao zakonski ravnopravno pismo to zaslužuje.Eto ja zaista nikada nisam prestao pisati ćirilicom pa ni u školi iako sam zbog toga u nekoliko navrata imao verbalni sukob sa pojedinim profesorima (pogotovo u ratu) od konstatacije da su mi govorili zašto pišem "četničkom ćirilicom" pa do glumljenja da ne znaju pročitati.Ali uvijek je bilo i dobrih ljudi koji su kada sam im se požalio vršili pozitivne sugestije na takve "zadrte".Znam ja najbolje kako je ćirilica ugrožena ali ima li volje da joj neko pomogne da dođe na bolju poziciju?Ja sa svoje strane svaki dan pišem i ćirilicom i latinicom /svojom rukom...

Preporuke:

Ovim putem prozivam srpsku politiku i srpske političke stranke u Republici Srpskoj što ne koriste dovoljno ili nikako politički prostor koji mogu zauzeti u skladu sa Ustavom i zakonima u Federaciji BiH, pa bi time pomogli i afirmaciji ćirilice kao pisma.Zašto se srpske političke stranke ne aktiviraju politički na prostorima Federacije BiH?Zašto ignorišu činjenicu da i u Federaciji BiH ima srpskog naroda i ljudi sklonih srpstvu?Zašto su se samo ograničili na Republiku Srpsku?Zašto ne koriste ustavni princip koji Srbima u Federaciji BiH nudi 1/3 vlasti?Zašto se odriču Federacije BiH i Srba u Federaciji BiH?Zašto?Zašto zaboravljaju Drvar,Grahovo,Petrovac?Zašto zaboravljaju povratničku populaciju?

Preporuke:

Srpski lingvisti srbohrvatisti kada "brane" ćirilicu, oni koji imaju "koga", nemaju "čime", a oni koji imaju "čime", nemaju "koga"! Đaci Novosadskog "dogovora" uzdišu: "Kad sam mog'o nisam mog'o, a sad mogu al ne mogu". Na prste jedne ruke možemo izbrojati naše sunarodnike poput Nemanje Vidića koji jasno ukazuju na proizvođače tog zla: na LINGVISTE I POLITIČARE, koji duvaju u istu tikvu, i usput se uzajamno pozivaju jedni na druge! Nemanja prekida tu spiralu. Lingvistima srbohrvatistima fali znanje, a političarima jugoslovenima fali poštenje. Kad se takvi uhvate pod ruku, dobijate ZLONAMERNE NEZNALICE!

Preporuke:

Ovim putem prozivam i Srpsku Pravoslavnu Crkvu zašto ne vrati pravoslavne sveštenike na prostore Federacije BiH?Zašto ne vrati pravoslavnog popa u Zavidoviće?Zašto pravoslavni živalj da bi išao u Crkvu i obavljao svoje "vjerske obrede" mora slušati mise u Rimo-katoličkoj Crkvi jer se pravoslavni pop nije udostojio da se vrati narodu.Vraćajte popove neka obavljaju svoju vjersku dužnost prema narodu.Pop ima i Crkvu i veliku kuću izgrađenju za popa a popa nema.Nije moje da vam na to ukazujem ali kad nećete sami neko ipak mora.

Preporuke:

@ Amir Čamdžić

Veoma poštujem kad se ljudi oglašavaju pod svojim imenom i prezimenom,i raduje me Vaše javljanje.
Pre rata u Derventi je postojala ćirilica na jednoj strani oznake advokatske firme mog velikog prijatelja Šerifa Isakovića, a sa druge strane je bila latinica. To je on uradio samo zbog mene, iako je po zakonu bila ravnopravnost pisama. U čitavoj BiH video sam ćirilicu još samo u Doboju na prodavnici obuće "Fruška gora" Ruma.
Kad je stvorena Republika Srpska Derventa je sva bila u ćirilici ,a danas u njoj nema više od pet ćiriličnih firmi .U mom selu Kalenderovci su tri male firme, i to u ćirilici. Javlja mi pre par dana prijatelj da u selu ima napretka sa ćirilicom. Popravlja se asfalt ispred škole, i zalaganjem dvojice ljudi uspelo se da na asfaltu njome bude ispisano ŠKOLA. Živa ćirilica pa makar se i gaѕilo po njoj.
Selo je bilo titovsko , pa je poslalo na robiju svog popa Savu. Neko dojavio da se na njegovoj slavi pevala neka srpska pesma.
Biće nastavak

Preporuke:

Amir Čamdžić - nastavak

Godine 2004. slavio sam u Derventi 40 godina mature ( gimnazija), i bio sam jedini Srbin. Otišao sam sa radošću, jer nikad nisam imao neku neprijatnost na nacionalnoj osnovi, niti sam čuo da se nekom drugom ona dogodila. I bio sam srećan što sam se odazvao pozivu. Od profesora je bio razrednik Zvonko Korena, koji povremeno dolazi u Derventu , a svi ostali žive izvan Republike Srpske. Onda on počne da priča o velikoj tabli na ulazu u Derventu, ispisanu ćirilicom. Pa će sa prezirom i gađenjem :"Šta to znači, kome to treba, kuda to vodi.Ja sam intervenisao kod predsednika skupštine Mirka DŽebe da se to skloni." Kažem ja da treba meni jer sam Srbin,i jer ju je Srbima zabranjivao Ante Pavelić. A čestita odlikašica Marica Barišić, od čestitog oca Boška, podrža me rečima :"I ljudi zbog nje ubijani."
A kad ja agitujem za ćirilicu među Srbima, oni me se posle klone.
Nego ako imate lovu od NVO za ćirilicu,kako navodite, možda bi se Srbi primili na oboje.

Preporuke:

Ispravka : u mom selu, gde je 99% Srba, je latinica, a ne ćirilica !

Preporuke:

Iskreno meni je najčudnije toliki se projekti u NVO uzimaju, dobivaju se ogromna finasijska sredstva na manje ili više gluposti.Mene čudi da nikada nisam čuo da je neko nešto preduzeo na planu "opismenjavanja ljudi ćirilicom".Ja znam da danas imamo nekoliko generacija koje su stasale što u ratu a što i poslije rata koje uopšte ne znaju pisati ćirilicom (jer ih niko i nije učio kao prvačiće u školi da nauče).Zašto srpska vlast nešto ne učini i na tom planu?Ima zakonsko i ustavno uporište da se borbi za ćirilcu ali iskreno niko ništa neće.Ja nisam sad neki "pop" da "popujem" za ćirilicu ali lijepo je biti pismen i pisati sa više pisama, i bilo bi me sebe samog sramota da sutra nekada nedaj Bože zaboravam pisati ćirilicom.To bi za mene bio poraz.E sad da li ima volje da se ide zakonskim putem na jačanju ravnopravnosti ćirilece sa latinicom.Ipak mislim da nema ni kod Srba.Zašto? Ne znam...

Preporuke:

Evo jedan konkretan prijedlog neka srpske političke stranke počnu aktivnije politički učestovati u Federaciji BiH, jer na to imaju Ustavno pravo na principu 1/3 vlasti u Domu Naroda Federacije BiH.Zašto to ne koriste?Pa nije vlast samo Dom Naroda, od toga se ide prema "dole" na Upravne i Nadzorne odbore Javnih preduzeća / pa i prema školama kao Javnim ustanovama.Zašto se ne ide na to da Srbi popune svoju ustavnu kvotu u javnim organizacijama u Federaciji BiH?Ja zaist ne razumijem zašto Srbi ne koriste svoje političke mogućnosti koje relano imaju u pogledu Federacije BiH?Ukoliko se neko bolji da će time oslabiti Republiku Srpsku grdno se vara, samo je može ojačati kada ima svoje uporište, svoje ljude i u Federaciji koji obnašaju vlast i fukncije.Na taj način može se širiti i ćirilica.Ako srpska politika neće u Federaciju BiH, neće onda ni ćirilica sama sobom bez politike...

Preporuke:

1. Primetio sam neki komentar ovde, pisan od strane Nemanje Vidića. Tada sam pomislio da je neki čitalac uzeo taj nadimak po našem fudbaleru. Ali kada sam ovde u članku video sliku g. Vidića, bilo mi je jasno da to jeste njegovo pravo ime, jer sam sa njim nekada davno radio pa sam prepoznao sliku.

Važno je to, dragi Nemanja, da ako ste već ušli u pitanja jezika treba i sami da pazite na jezik. Ne smete kazati: "BiH unitarizam", nego morate reći : Unitarizam BiH. Ovo nikako nije nevažno. Svakome od nas treba biti obaveza da dobro pazi na govor, koliko god može. Međutim, nije to toliko ni naša krivica, koliko je krivica javnih glasila, kojima "drmaju" oni što sebe vole zvati "lingvisti", na čelu sa akademikom Klajnom i njegovim kolegama. Glasila prosto utiskuju u svest ljudima, narodu, pogrešan govor i oblike i ljudi neosetno prijanjaju uz to. RTS je tako, neću preterati ako kažem, razorio Srbski jezik, ili je bar u tome igrao vodeću ulogu.

Preporuke:

2. Kasnije se tome priključila druga medijska "boranija". Svi oni imaju lektore koji tamo sede i dežuraju nad tim rušilačkim procesom.

Ja sam mašinske struke. Ali sto puta sam rekao: Hvala bogu da nisam školovani "lingvista", jer onda o jeziku ne bih znao dobro misliti. (Visoka) škola prečesto skreće ljudski uma u lošim pravcima.

Ja vidim da se Vi jezikom bavite više sa političe strane - pitanje ćirilice, itd. Ali ipak valja da pazite i da jezik pravilno koristite.

Inače, volim da sam video i Vaš kritički stav prema "lingvističkom esnafu". Vi se, doduše, u tome zadržavate samo na pitanju sudbine ćirilice. Ja Vam, međutim, moram kazati da je problem sa tim esnafom, kako ga nazvaste, još daleko dublji i ozbiljniji od toga. Mene, recimo, zanima jezik u njegovoj celosti i u pravom moru pojedinosti, koje su jezički akademci doveli na stranputicu. Srbski jezik je ta akademska grupa kvazi-mislilaca uspela već skoro sasvim razoriti!Zato je upotreba ćirilice samo kap u moru problema.

Preporuke:

3. Ja sam započeo već sa tim "lingvistima" intelektualnu borbu preko nekih pisama, ali ništa od toga neće biti dok ne krenem svoj časopis. SANU ne odgovara na moja preporučena i vrlo kritička pisma, adresirana na akademika Klajna. Akademik Klajn, eno, doslovno rukovidi sektorom NIN za pitanja jezika, tamo piše kolumnu, i gotovo svakodnevno u njoj pravi velike jezičke greške! Ali svaki komentar odbija se o njega tamo kao o kakav betonski zid. Prolaze samo oni koji ga nešto pitaju uz respekt. Novi urednik, Ćulibrk, bio je pokazao i dobru volju da objavi moje osvrte, ali tamo Klajn šefuje nad jezikom, koliko ja vidim, i moji osvrti - ne prolaze!

Prijatno me je iznenadilo da se našao još neko danas ko bi se usudio misliti na koliko-toliko kritički način o tome "lingvističkom esnafu" kako to Vi rekoste. No, o tome će morati još mnogo da se piše i da se radi.

Preporuke:

"Crni dane,a crna sudbino,o kukavno srpstvo ugaseno,zla nadziveh tvoja svekolika,a s najgorim hocu da se borim."Ovako je pevao Vladika Rade pre skoro 200 godina,o dogadjajima od pre vise od 3oo godina,Kakvi smo bili i jesmo,dobro je da nas uopste ima.

Preporuke:

Satiranje ćirilice i nametanje Srbima latinice je čist politički projekat, čiji je jedan od ciljeva bio da se srpskom krvlju stvore nezavisne države za Hrvate i Slovence (u slučaju druge pobede). U slučaju prve pobede, šta bi bilo s ćirilicom, pokazao je nosilac europske i vatikanske demokracije - Ante Pavelić. On je zabranio ćirilicu.

Danas među Srbima imamo potpuno iste ideologije, samo na jedan prikriveni, prefinjeniji način, jer se Srbi najlakše pecaju na "finoću", "kulturu", "napredak", "jednakost", "bratstvo". Da li ste ovo već dovoljno iskusili, i da li vi, navodni Srbi, uopšte, čitate vašu istoriju od davnina?

Latinica, koja istiskuje ćirilicu, je trojanski konj na jugoslavenizmu kao njegovom nosiocu. Pogledajte samo gde je i kada osnovana Jugoslavenska akademija znanosti i umetnosti. U centru ustaštva - Zagrebu! I to pola veka pre srpske realizacije toga projekta. Kad god računaju da će im trebati srpska krv - eto Jugoslovenske akademije. Srbi, bre, opametite se već jednom.

Preporuke:

1. Čitam opet onih sedam tačaka koje Vi, Nemanja, iznosite kao zaključke vašeg okruglog stola u Rep. Srpskoj. To izgleda pregledno, ali u sebi krije još čitavo brdo problema. Saglasan sam da neke od tih akcija treba hitnije pokrenuti. Ali ima ih koje bi možda bilo bolje još odložiti. Jer, dublja jezička analiza otkriće nam još dosta greški koje i vi tamo ne vidite nego ih konvencionalno uzimate kao normalan i dobar Srbski jezik. A nije tako. Evo već i ovaj detalj: Srbski, ili "srpski". To će valjati razjasniti i menjati. Ili veliko i teško pitanje "ijekavskog" govora i jezika. I tako dalje. To niko još ne dira, a ja o tome imam mnogo za kazati. Rekoh već da ću u svome časopisu ta teška pitanja jezika mnogo obrađivati, iako to neće biti jedina tema časopisa. Mi danas praktično nemamo ozbiljan časopis koji bi se bavio jezikom na istinski naučnoj osnovi i metodu. Matica srpska u Novom Sadu nešto ima, Institut za jezik nešto objavljuje, ali to sve je školarsko naklapanje o jeziku, puno greški.

Preporuke:

Nemanji Vidiću.-
2. Dalje, eto i Vi spominjete nekakav "standardni srpski jezik". Zvuči pozitivno, ali to "standardni" krije u sebi vrlo ozbiljne i opasne stvari i greške. Pokušao sam već Ivanu Klajnu to kazati, ali ne vredi. Naime, taj proces "standardizacije" nije ništa drugo nego uvođenje na mala vrata puke školarsko-urbane tiranije nad Srbskim jezikom. Tiranije koja kipi od greški svih mogućih vrsta i izvora. Najviše je u tome tipične urbano-akademske degradacije našeg jezika u svim oblastima jezika, što je krajnje ozbiljan problem. Neću ni da Vam spominjem ovde koliko razaranje i čitavu tragediju su akademci i neki drugi urbani krugovi napravili u oblasti naglaska u Srbskom jeziku! Vi danas, npr., imate u RTS da praktično svaki spiker naglašava reči kako to njemu privatno dođe neka "inspiracija", kao pesniku kad piše pesme! Iako standardizacija predstavlja nešto što u dosta oblasti proizvodi neku korist, u jeziku je to danas kod nas vrlo opasan proces. Upravo naznačih zašto.

Preporuke:

Nemanji Vidiću.-

3. Pre nego što započnemo te razprave, eto i kod mene u časopisu, u kome će svako imati pravo i priliku da napiše autorski rad, ako to zadovoljava nužne, osnovne kriterijume, valjalo bi se još uzdržati od velikih akcija u oblasti propisa, jer će se desiti da se možda menja ustav, donesu zakoni, izmene školski programi, itd. i onda ponovo počnemo - popravljati i menjati stvari.

Ja imam svoj lični stil u ovim temama koji se, na primer, dosta razlikuje od stila koji neguje Dr Jela Bisić, pri čemu ne želim govoriti da njen stil ne valja. Samo kažem da se razlikujemo. Ona mnogo udara na neko samo-destruktivno ponašanje koje primećuje kod Srba. Ja ne baš toliko, jer toga ima i kod drugih. Ali ipak, postoje stvari među nama, Srbima, u koje se mi trebamo kritički i pažljivo zagledati i ono što je vidljivo u nekom pretežnom pristupu da nam pravi štetu, i što je za menjati, to treba menjati. Jer, kako radimo, često nije dobro, pravo za nas.

Preporuke:

@Miloš Opačić - „...Zato je upotreba ćirilice samo kap u moru problema.“. Srpska ćirilica nije kap – ona je ne samo materijal za temelj nacionalnog identiteta, nego i za zid njegove zgrade. Bez nje – ne može. Vidiš latinični tekst na “srpskom“: odmah se vidi političko opredeljenje ili nacionalno ubeđenje autora teksta. Dovoljno je samo pogledati spisak zločinačkih imena onih koji su kroz istoriju progonili ćirilicu, pa da bude jasno zašto je ona važna. Ako uopšte ćirilica pobedi ne samo u zvaničnoj upotrebi, nego u opštoj javnoj upotrebi u Srbiji (školstvo, izdavaštvo, mediji, putokazi, itd., itd.) može se razložno preći na ispravljanje mora ostalih (lingvističkih) problema. Bez njene pobede – to "ispravljanje" problema je samo šminkanje mrtvaca. Da – borba za ćirilicu je isključivo politički problem – i to još kakav!! Na putokazima /uličnim tablama: ćirilica posvud - engleska transkripcija ispod! Upotrebu latinice ostaviti nacionalnim manjinama – u skladu sa zakonom.

Preporuke:

Kada sam naknadno pročitao prilog post br. 2, vidim da je malo nedefinisano ono što rekoh za spikere u RTS, a u kontekstu sa "standardizacjom". Hteo sam reći da i pored mnogo lektora koji dežuraju u glasilima, svako govori i naglašava kako hoće, i zapravo, ni ne znaju kako treba da govore, kako spikeri, tako ni lektori. Dakle, "standardizacija" je samo prevara. A osim toga, tu "standardizaciju" akademci zasnivaju na moru greški koje su u jeziku napravili, pa nju treba smatrati ništavnom. I same sebe su oni zbunili svojim radom.

Preporuke:

Ako je pomenuti skup održan u RS, zašto se na njemu, u negativnom kontekstu, nisu pominjali pojedinci i institucije iz RS? Dokle će svako "srbovanje" iz RS ciljati isključivo na Srbe u Srbiji?

Preporuke:

Nažalost, mi Srbi smo primorani da se još borimo za odbranu svog jezika i pisma. Poznata srbska nesloga i razjedinjenost najveća nam je smetnja u ovom pogledu.

1. Smatram da je danas svakom prosečno obrazovanom Srbinu poznato da nam jezik nije konačno standardizovan i da je dvoazbučje (pošto latinica nije azbuka, precizniji je strani termin digrafija)dovelo naše istorijsko pismo ćirilicu skoro do nestanka. Onaj obrazovani genetski Srbin koji ne zna te činjenice, ili nije Srbin duhom - ili nije u suštini dovoljno obrazovan.

U političkom smislu posmatrano tzv. floskula da jevrounijaćenje nema alternativu i drugosrbijanska filozofija tiiitostičkog jugoslavenstva i primene krvatskog kulturnog obrasca smišljeno zanemaruju pitanje uređenja i zaštite Srbskog jezika i favorizuju neskriveno latinizaciju. Onaj germanski zahtev o promeni svesti Srba radi postizanja dovoljnog nivoa podobnosti za prijem u jevrojuniju -predstavljaju u stvari uslove promene civilizacijskog koda Srbskog naroda.

Preporuke:

2. U toj promeni civilizacijskog koda podrazumeva se, naravno, i odricanje od naučne činjenice da se Srbskim jezikom govori na svim srbskim istorijskim etničkim prostorima, da je štokavski dijalekat isključivi dijalekat Srbskog jezika, da postoji jedinstven kulturni srbski kulturni prostor na svim prostorima gde se govori Srbski jezik, da je jedino srbsko pismo ćirilica, da je kulturna baština na srbskom jeziku, ispisana latinicom u bilo kojoj verziji, deo ukupne srbske kulturne baštine...

Umesto da smo se ujedinili u odbrani ukupne nacionalne samobitnosti pred navedenim činjenicama koje prete da nam ponište nacionalni identite - mi smo i dalje razjedinjeni oko osnovne činjenice šta je pismo Srbskog jezika?! Nesvesni smo da je pitanje pisma postalo važno političko i državno pitanje i jedno od najvažnijih pitanja srbskog nacionalnog identiteta.

Pitanje pisma morali smo Ustavom urediti, ali ni to nije pomoglo.

Preporuke:

Kroz veći deo školovanja sam pisao ćirilicom. I to bez ikakvih problema strana reč na latinici a prevod ćirilicom. Ili oznaka za hemijsko jedinjenje latinicom a ostalčo sve ćirilicom. Tako je bilo sve do devedesetih kad sam primetio da mi rukopis malo čitljiviji(naročito za druge)kad pišem latinicom. Kako sam kao mlad i naivn poverovao u floskulu jedan jezik dva pisma i slično, a i tad se nisam osećao ugroženim(mada jesma bio) taj period sam pisao više latinicom, dok nisma uvideo šta radim. Danas potenciram ćirilicu i konačno znam šta radim. Pišem srpskim pismom. I sećam se priče brata mog drugara iz jugosklovenske vojske(koju sma odslužio u doba mira)kako im je profesor srpskog zamerio što su latinicom pisali pismeni sastav. Ja ću i u buduće pisati ćirilicom srpski jezik!

Preporuke:

3. Pošto Srbija nije pravna država i državna vlast ne primenjuje ni Ustav, ustavna odrdba čl. 10. ne predstavlja nikakvu obavezu za državu u smisli zaštite i upotrebe zvaničnog pisma. Pred našim očima nestaje ćirilica, a samo retki među lingvistima i javnim radnicima (kao što su, na primer, prof. dr Dragoljub Zbiljić i autor ovog članka Nemanja Vidić) uporno se javno zalažu i bore za širenje svesti o položaju Srbskog jezika i ćirilice.

Koristim se prilikom da i ovoga puta uputim zahvalnost N. Vidiću zbog ovog članka.

Od izuzetnog je značaja obaveštavanje javnosti o ovom lingvističkom skupu u Banjoj Luci i o još jednom porazu srbske lingvistike.

Jedan od osnovnih uzroka jadnog položaja Srbskog jezika i pisma i činjenice da su oni nacionalna siročad jeste i sramno stanje srbske lingvistike. Ona je u višedecenijskom poltronstvu prema srbokrvatsitici i protiv nje je izgubila do sada sve filološke i lingvističke ratove. A mnoge neizbežne ratove jednostavno nije ni započinjala ni vodila.

Preporuke:

da zaključimo:

"neki opet to rade ciljano, da bi u bice srpskog naroda usadili svoje nakaradne stavove - to su oni koji su u kriticno vreme formiranja srpskog nacionalnog identiteta podrzavali podelu po verskoj liniji i na taj nacin od Srba stvorili Hrvate a i posadili klicu za nastanak Bosnjacke/Muslimanske nacije. I sada ti ljudi nastavljaju da ubijaju srpski narod i zatvaraju ga u mali obor"

vaši Ivo Andrić, Ivo Ćipiko, Ivan Gundulić, Marin Držić, Petar Hektorović, Meša Selimović, Ruđer Bošković, Faust Vrančić, Bartol Kašić i drugi koje ovi slični fudbaleru Mančestera izbacuju iz srpske kulture ..ah da oni su Hrvati! A bogati zašto ih onda Hrvati baš ne baštine nego forisraju svoje skromne tradicije (samo onih što se zovu Hrvati), da li ste se nekada upitali?

Preporuke:

4. I danas u srbskoj filologiji caruje srbokratistika (serbokroatistika). SANU i dalje izdaje rečnik "srpskohrvatskog" jezika, Matica srpska izdaje neustavan pravopis u pogledu odrednice o zvaničnom pismu u Srbskom jeziku. Lingvisti su podeljeni oko pitanja konačne standardizacije Srbskog jezika i pisma. Srbistika jeste pokrenuta neformalno, ali još nije ozvaničena. Ni srbisti nisu jedinstveni u pogledu zvaničnog pisma.

Navedeni lingvistički skup u Banjoj Luci je, zbog svega navedenog, doneo zaključke koji nisu u interesu rešavanja gorućih problema Srbskog jezika i pisma. A, eto, niko od lingvista nije izašao u širu javnost sa komentarom - osim N. Vidića. (Sve pohvale N. Vidiću zbog toga!)

Mislim da su sve primedbe N. Vidića na zaključke donete na tom skupu potpuno ispravne.

Ja bih se usudio (iako se na bavim filologijom) da dam sledeće napomene:
- skup morao je istaći da je neophodno konačno završiti standardizaciju Srbskog jezika na ukupnom srbskom jezičkom prostoru;

Preporuke:

5.
- kriterijume standardizacije treba utvrde lingvisti i filolozi u skladu sa naukom o jeziku, istorijskim činjenicama o Srbskom jeziku i srbskom kulturnom prostoru i srbskoj kulturnoj baštini;
- mogući kriterujumi treba da sadrže određivanje u vezi sa jednim izgovorom (ovo podrazumeva da svi govornici Srbskog jezika mogu u privatnom životu koristiti svoje matično narečje, da to narečje mogu korisiti i u književnom radu u smislu potreba upotrebe tzv. koloritnog jezika, ali da se u zvaničim istupima može koristiti samo standardno narečje);
- standardno pismo u Srbskom jeziku jeste isključivo ćirilica.

U standardizaciji Srbskog jezika posebna pažnja se mora posvetiti srbskoj kulturnoj baštini ispisanoj latinicom, kao istorijskim pismom Srba koje bilo upotrebljavano uglavnom po prisili, ali i dobrovoljno. Ovu baštinu valja utvrditi zakonom kao srpsku i o tome obavestiti nadležne međunarodne organe.

Preporuke:

Ja predlažem da srpska politika koja participira u zajedničkim institucijama (državnim organima) BiH da zauzme odlučniji stav u pogledu ćiriličnog pisma.Nije dobro samo prebacivati odgovornost za sve što "ne valja kod Srba" samo na Srbiju, već treba vidjeti dokle smo mi sami dosegnuli ili dokle smo postavili "međe svoga kulturnog i nacionalnog postojanja".Mislim da je krajnje nedopustivo da srpska politika u BiH ne čini ništa da ćirilično pismo doživi svoju afirmaciju /u javnim dokumentima, u upravnim i sudskim organima, u imenima ulica (i ćirilicom i latinicoma ne samo latinicom) u školstvu i svemu onome što život znači.E sad ograničavati se ćirilicom samo na Republiku Srpsku a ne koristiti zakonske mogućnosti da ćirilica nađe svoje zakonsko mjesto i značaj i u Federaciji BiH nije dobro, jer se ćirilica najbolje brani kada su "busije ćirilice" na svakom pedlju BiH (Federacije BiH i Republike Srspke).Da li se na tom planu namjerava šta činiti?

Preporuke:

Na jednom Sajmu knjiga ovih godina priđem štandu srpske "Prosvjete" iz Zagreba i, budući da pamtim nekadašnja njihova pretežno ćirilična izdanja, zaprepastim se koliko je danas latinica u tim izdanjima preovladala...Upitam dve devojke prodavačice otkuda to, a one će: "Budite Vi,gospon,Srbin u Zagrebu, pa ćete shvatiti!" Odoh žalostan, ne rekavši ništa.Potražih kasnije "Prosvjetinu" stranicu na Mreži - čista latinica, bez ćirilične verzije. A zgranuh se konačno kada potom otkrih da pojedine institucije SPC u Hrvatskoj, npr. manastir Lepavina, favorizuje latinicu na svom sajtu. To je za čuđenje tim pre što je starešina ovog manastira stari monah koji je bio i na Svetoj Gori i pamti čistu ćiriličnost pisane reči svetosavske Crkve i zna njene muke i stradanja.Ono što je još frapantnije jeste što mlađe generacije sveštenika i monaha koji se školuju u Bgd u trendu B92 ne samo da najčešće koriste latinicu, nego na Slovu ljubve (radio) uvode B92 novogovor - umesto "(žena)teolog" kažu "teološkinja"?

Preporuke:

Ja znam vrijeme kada su naši "stari muslimani" , to jest ranije generacije muslimana aktivno pisale ćirilicom (čak su više voljeli pisati ćirilicom nego latinicom), dok to danas uopšte nije slučaj."Ćirilica se povukla" u Republiku Srpsku a što uopšte nije dobro da se ograničava samo na Srpsku.Kako misliš predstaviti drugima svoju kulturu i svoje nacionalno blago ukoliko taj drugi nikada nije dobio priliku da nauči pisati i čitatiti na ćiriličnom pismu?Kada taj neko "ostane nepismen" za srpsku kulturu i nacionane vrijednosti?Na taj način srpstvo gubi potencijalne Srbofile, ljude koji sutra mogu biti nove "Meše Selimovići ili Ive Andrići".Srpska kultura mora poraditi na tome da se ponovo javlja "ljubav za ćirilicu" i kod muslimana i drugih.Ja znam samo jedno da stari ljudi (muslimani) su jako lijepo pisali ćirilicom i ta tradicija se mora obnoviti da ćirilicom jako lijepo pišemo i danas i u ubuduće...

Preporuke:

Mislim da i oni koji potenciraju Povelju Kulina bana treba da znajuda je i sama povelja napisana starijom verzijom ćiriličnog pisma /koji neko zove i "Bosnačica" valjda po geografskom prostoru na kome je pismo korišteno.Ali bez obzira kako ga ko nazivao činjenica je da to pismo danas kada ga čitamo ima sve elemente savremene ćirilice i da je gotovo identično sa ćirilicom.Smatram da i zbog te činjenice u smislu pozivanja na povelju Kulina bana i na period Srednjovjekovne Bosanske države i Crkve Bosanske je nepravedno prema samom sebi "potisnuti" orginalno pismo kojim je pisao "predak" Kulin ban.Ako Kulin ban slovi kao veliki državnik srednjovjekovne Bosanske države, onda poštujući njega treba poštovati i pismo kojim je isti pisao, te isto pismo treba obnavljati da se ne zaboravi.Licimjerno je govoriti o Kulinu banu a ne učiniti ništa da se afirmiše njegovo pismo kojim je pisao svoju čuvenu povelju Dubrovčanima.

http://www.camo.ch/povelja_kulina_bana.htm

Preporuke:

Tačno Vidoje, vreme je da se konačno pitanje srpskog jezika postavi na pravi način, kao pitanje standarda i standrardizacije.
Od jezikoslovaca se očekuje samo to, da urade standardizaciju jezika na način na koji je to odrađeno u svim drugim jezicima.

Ovo je jedini pravi pristup, postavljanje tog pitanja kao pitanja nekakve zaštite ćirilice je besmisleno, pismo nije tu da se štiti npr. zakonima, već da se koristi u jeziku.

Ovako je u svim drugim narodima i jezicima, ovako mora biti i u srpskom jeziku.

Preporuke:

ZaMOpacica,2.8.,8:83:Zivim vec decenijama u sredini koja je po mnogo cemu potpuno drugacija od srpske,ne na nacin kako su to od nas razlicite SAD ili neka druga slicna zemlja.Srbija nije bila nesto posebno ni kada sam otisla,a sada je jos dodatno upropascena.U njoj se vise,normalno,ne moze ziveti.To je delo Srba,a ne spoljneg faktora.Vecinu Srba ne mozete smatrati kao normalne.Cak i Arapi su bolji od nas,nemojte da me pogresno razumete.U patriotizmu,svesti o tome sta je nasa nacionalna pripadnost,ljubavi prema svojoj zemlji.Da ne kazem koliki narodi su bolji od nase omladine u pogledu spremnosti da se obrazuju,da rade,da se trude.Zao mi je sto je tako-ali tako je.Zato svako od onih malobrojnh,ko ima bilo kakav kvalitet,bez obzira da li je elektricar ili doktor nauka,zeli da ode iz ove kaljuge,da ga ne guse kreteni svih nivoa.To stalno odlivanje sposobnih ucinilo je da se sve institucije drzave i drustva jos dodatno uruse.Mozda nemate uvid kako je"napolju",mozda ne znate kako je....

Preporuke:

@Vladislav Grujić

Tačno je da u jednom standardizovanom književnom jeziku pitanje pisma nije čak ni predmet standarda, a nekmoli da se zakonski uređuje, pa čak Ustavom kao najvišim zakonom. Ali, nažalost, to nije slučaj sa Srbskim jezikom, jer smo svoj jezik dovelu u poziciju rasula.

Skoro ništa što je najvažnije u standardizaciji jednog razvijenog književnog jezika nije rešeno u Srbskom jeziku. A najvažniji izvori problema jesu: otimanje i preimenovanje jezika koje vrše tzv. verske nacije koje su izvedene veštački iz srbske nacije, dva izgovora, dva pisma i otimanje kulturne baštine Srba koja je ispisana latinicom.

Međutim, zahvaljujući tzv. domaćim izdajnicima i kompradorima nama ne pomaže ni kada Ustavom utvrdimo ćirilicu kao zvanično pismo.

Zato je, po mom mišljenju, neophodno da se državna vlast natera da se konstruktivno umeša u rešavanje ovog problema, jer je jezik - narod, a ćirilica je postala najvažnije pitanje identiteta srbske nacije.

Preporuke:

Vidoju Marjanoviću.-

1. Dragi Vidoje,
Mislio sam da ništa ne kažem o Vašem pisanju. Ipak samo kratko o vašem prilogu br. 5.

Uopšte gledano, ja bih preporučio, ne samo Vama, nego i svakome kod nas da postane spreman da sve naučeno kroz školu počne stavljati pod lupu. Ovde sam već rekao i neću ponavljati da uskoro planiram početi malo veće razprave o jeziku, koliko mi vreme bude dopuštalo, naravno.

U onome što su nas u školi učili toliko je dogme i greški, da će masu toga trebati odbaciti u oblasti Srbskog jezika. Dobro je da vidim da i Vi prihvate i sada pišete oblik Srbski, i sa velikim S, kako i ja pišem, ali kad sam ja to tako napisao Klajnu pre nekih godinu dana, on je vratio jednim elektronskim pismom koje nije vredno navođenja i analize.

Preporuke:

petak, 02 avgust 2013 11:28
Vladislav Grujić
Tačno Vidoje, vreme je da se konačno pitanje srpskog jezika postavi na pravi način, kao pitanje standarda i standrardizacije.
Od jezikoslovaca se očekuje samo to, da urade standardizaciju jezika na način na koji je to odrađeno u svim drugim jezicima.

I da ponovo isključe ekavska narečja Pomoravlja,Šumadije,Vojvodine kojima se služe milioni Srba,područja gde je ćirilica kod kuće.
Jer,u suprotnom,standardu sa ovom osnovom lako može da se priključi IJEKAVICA sve do Trsta i Alpa a na istoku IJAKAVICA sve do Crnog mora!
I zato jezikoslovci samo sprovode direktive nadnacionalnih i globalnih institucija(EU,Judeohrišćanstvo).

Preporuke:

2. Vidoju Marjanoviću.- Ali sa onim što kažete u crtici 1 Vašeg priloga br. 5, nikako se ne slažem. Ono u crtici 2, opet, toliko je komplikovana tema, da je bolje da se od toga podalje držite. Ne može se sve zaključivati o tako složenim temema nekim brzim rezovima, kako ko hoće. Ta Vaša crtica 2, ne može se tako provoditi, mogu Vam odmah reći. Moraće se definisati šta se može pisati u izrazu nekih etničkih grupa, i da li se može, i gde, u kojim glasilima, i u kom pogledu (pravopis, oblici, itd.), a šta i gde ne može nego pravim Srbskim jezikom!
Treća Vaša crtica, standardno pismo, to je ćirilica i treba biti. Ali ono što kažete: "isključivo", što znači: jedino, to je već teža tema. U vreme Interneta i međunarodnog saobraćaja i kod Rusa sam video latinice, Japanci romanizuju svoje znakove, itd. Za sve se mora imati dobre argumente i njih se mora prikazati, a onda razmotriti sve kontra-argumente pa doneti odluke, a ne tek: "Tako mora da bude, i gotovo!".

Preporuke:

Draga gospođo Bisić,
Drago mi je da ste ovako iskreno izneli svoj stav. Međutim, sada ću ja Vas malo iznenaditi, možda malo i šokirati.
I ta tema, koju Vi dosta potencirate - šta ne valja kod Srba, jako je teška tema i ima mnogo slojeva.

Jednom sam razgovarao sa nekim Francuhom, šefom jednog predstavništva OSCE. Pričamo na Engleskom. On meni počne: "Ali kad vi ovde imate ljudi...". Tu ja njega prekinem i kažem: "Da, gospodine, priznajem, imamo ovde ljudi koji učine poneki loš postupak, ali ....", ali tu i on mene naglo prekida jer je osetio šta ću ja njemu kazati, pa me dopuni: "Ali toga ima i kod nas u Francuskoj! Svestan sam ja toga". "Tako je", rekoh ja njemu, "...i ne samo u Francuskoj!".

To ja, poštovana gospođo, želim i Vama kazati. Ne valja se zaletati u takvim stvarima. Ja sam, verujte mi, gotovo u celosti otkrio o čemu se to radi kod nas; iz čega izviru ti problemi. A ipak ne idem dotle da govorim tako kao Vi.

Preporuke:

2. Možda baš i zato što sam ja razrešio, ili kako Vi možda više volite, "dijagnostifikovao" izvore tih problema koji se nekad javljaju u ponašanju, ja i ne idem do krajnosti kao Vi. Rekoh napred da sam mašinske struke. Ali, ostavimo "struke" za neku drugu diskusiju. Struke i pamet, verujte mi, mogu često, iako ne uvek, da idu različitim kolosecima. Mene kad pitaju čime se bavim, ja kažem: Bavim se argumentima. To je važno. Razumete li?

Ja sam zadnjih desetak godina radio na Zapadu, odgovorne poslove u svojoj mašinskoj struci. Tako da i to znate. Dakle, dobro sam ja mogao odvagati relativne odnose ponašanja našeg Srbina i onoga tamo sa Zapada. Vi spominjete kaljuge u svom narodu. Ja Vama mogu reći da sam ja na Zapaadu viđao ružnih kaljuga, samo - druge pretežne vrste. Mi imamo neke mane, ali oni imaju svoje!! Mene ipak čudi da Vi ovo ne razumete. Druge VRSTE kaljuga su tamo - gospođo Bisić! Razmislite malo, pa ćete se saglasiti sa mnom.

Preporuke:

..,a mozda se zavaravate da je svuda tako.Verujte da nije.Za svaku akciju treba Vam odredjena kriticna masa.Ako Srbi zele da postanu katolici(i prestanu da budu Srbi),ako zele veceru a ne veru,ako za njih EU nema alternativu(u sva 3 slucaja-nekome se prikace,kao paraziti,da ih taj shlepuje)-onda Vi,ja i drugi komentatori(i obicni ljudi dobre volje i ciste svesti i savesti)ne mozemo nista.Nemamo kriticnu masu potrebnu za akciju.Ne mozete da pravite 50gr testa-pravite oko 1kg,da bi to na nesto licilo.Moram da primetim da su Srbi posle raspada Yu postali velike kukavice.Bilo je kukavica i ranije,ali se to krilo.Bilo je sramota.Sada coveka koji iole iskazuje neko samopostovanje gledaju kao budalu,pa cak i ludaka,i nikoga nije sramota da bude podlac i slabic.Kad ste to-onda ste"pragmaticni"Niko nece ni da pomislja da kad je toliko stinut,pa bi morao da ucini nesto sto nece-jednostavno se ubije.Valjda se to u Srbiji sada leci,pod dijagnozom depresije.Vajda je Stevan Sindjelic bio....

Preporuke:

....depresivan.Da je u njegovo vreme postojao Prozac,ne bi bilo Cele-kule.Uglavnom,zbog takvog mentalnog stanja nacije,ne polazem mnogo nade u drzavne institucije,i njihove akcije.Jedina nada mi je u tzv pokret odozdo,kako bi ih nazvala,(Grassroots movement,na engleskom)inspirisan,npr nekim iskustvima gandizma.To je,medjutim,u Srbiji nepoznata oblast.O kom god pitanju da se diskutuje,Srbi traze da drzava funkcionise,i to traze to vise sto drzava manje moze da funkcionise,jer je nema.Evo,dogovorimo se da necemo kupovati proizvode na cijim pakovanjima je natpis latinicom.Da necemo jesti hrvatsko povrce,dok se i poslednji izbeglica ne vrati kuci,u Hrvatsku.Da necemo trositi pare u kafanama,na pice i duvan dok god je gladne dece u Srbiji.Da cemo gladnoj sirotinji raznositi hranu po kucama.Da cemo raditi kao dobrovoljci u narodnim kuhinjama,cistiti krompir i prati sudove.Da cemo sitromasnim porodicama sa mnogo dece poklanjati stare kompjutere.Zidati zelene kuce beskucnicima...To moze nesto

Preporuke:

..ca promeni,na mikro,pa i na makro planu.Ostalo se moze raditi,ali u mnogo slucajeva je gubljenje vremena i energije.

Preporuke:

@@Zato je, po mom mišljenju, neophodno da se državna vlast natera da se konstruktivno umeša u rešavanje ovog problema, jer je jezik - narod, a ćirilica je postala najvažnije pitanje identiteta srbske nacije.
@@ (Vidoje)

Državnom aparatu je između ostalog povereno upravljanje novcem poreskih obveznika za opštu dobrobit države, nacije i društva.

Jezik je jedna od najvažnijih komponenti društva,
jezik je kičma identiteta i okosnica funkcionisanja države i društva.

Dakle, državni aparat preko novca poreskih obveznika plaća srpske jezikoslovce da brinu o jeziku.

Fundamenti pitanja jezika nisu nikakva naučna pitanja ni pitanja struke, već pre svega pitanja poštovanja normi i pravila koja postoje u civilizaciji, diskusija o pismu je ravna diskusiji o tome da li na našim putevima treba da važi pravilo da se vozi samo jednom stranom puta.

Preporuke:

Dakle, ako jezikoslovci koje plaća narod preko državnih službenika ne žele da se bave svojim poslom, onda treba plaćati neke koji će da rade svoj posao.
Donositi nekakve zakone u vezi jezika i pisma je besmisleno, čemu taj okolni put, koji nas pri tome, kako se pokazuje, uopšte ne vodi cilju.

Rešavanje pitanja jezika putem zakona ustvari pokazuje da neko ima želju da se ta stvar ne reši, ili da se kupi vreme dok se stvar ne reši onako kako je neko zamislio.
Takođe, rešavanje pitanja jezika putem zakona pokazuje da izabrani predstavnici vlasti ne drže poluge upravljanja društvom, već da se društveni tokovi usmeravaju odnekud drugde, a „vlastima“ ostaje samo da nas zamajavaju i peru ruke i, zajedno sa jezikoslovcima igraju s nama ping pong, državni organi nas ubeđuju da pitanje pisma treba da reše jezikoslovci, jezikoslovci nas ubeđuju da je to pitanje za državne organe i tako ukrug.

Preporuke:

Postovani gopodine Grujicu,novac koji Srpska drzava ubira od Vas(i drugih)zove se harac.Da li Vi mislite da je bilo pametno ocekivati da Otomanska imperija,od haraca,izdrzava lingviste i brine o srpskom jeziku?(A Srbica,pisana ciriicom,u Otomanskoj imperiji jedno od 4 zvanicna jezika.Jezik dvora i diplomatije)Pa sto bi,za Boga,ovi koji nad nama vladaju,brinuli o Srpskom jeziku i cirilici?Koju metamorfozu,koje kloniranje cekujete da se desi?

Preporuke:

Jelo, ja pre svega iznosim relacije, sa osvrtom na stanje kakvo postoji u normalnim društvima i jezicima (kod nas očigledno stanje ni u društvu ni u jeziku nije normalno).
Msilim da su ovakvi osvrti važni da ne bismo zalutali u svom delovanju i da ne bismo dozvolili da nas zavlače, jer ako i nekad bude postojala politička volja za rešavanje problema u srpskom jeziku, put za rešavanje treba da bude jasan, ili će se politička volja i energija usmeriti na pogrešnu stranu, i podleći manipulacijama, istrošićemo se u zakonskim formulacijama i natezanjima. Pitanje pisma nije pitanje zakona i Ustava, već pitanje jezičkog standarda.

Preporuke:

U svom članku na koji sam veoma ponosan postavio sam pitanje pisma kao deo pitanja jezičkog standarda:

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=39812:pitanje-srpskog-jezikog-standarda&catid=44:kultura&Itemid=43

Smatram da je to jedini ispravan put, sve drugo, pogotovo jadikovke nad sudbinom ćirilice, priče o katoličenju, zaštiti ćirilice itd, sve to zvuči patetično, nama treba drugačiji pristup.

Ne može se pozivati da pitanje pisma bude rešeno kod nas kao u svetu, a da način za rešavanje tog pitanja bude onakav kakvog nema nigde u svetu, o tome sam isto pisao u još jednom nedavnom članku:

http://www.srpskikulturniklub.com/resavanje

Nigde Ustavi ne štite pismo domicilnih jezika država, niti ga čak pominju, sem u bivšoj SFRJ. I gle čuda, u Bugarskoj ili Rusiji ćete se nagledati ćirilice, tačnije uvek je tu kad se piše bugarski ili ruski.
Jasno, ti jezici su normirani kao i svi drugi, latinički ili ne, nevažno je, važna je norma i poštovanje iste.

Preporuke:

Gospođo Jelo,

Nešto u tome što Vi kažete ima i tačno, a nešto i nije. Ali uopšte, ja ne volim takvo rešavanje stvari. Eto, imam drugačiji pogled. To za šta se zalažete, to je, kako da kažem..., gubljenje u mikrosvetu. Stvari se više ne rešavaju tako. Taj "grassroots", ne znam, možda vi nešto i napravite tako, ali ne verujem. Pomoći ćete možda nekolicini koji se muče, da se muče još neko produženo vreme. Mi, gospođo, treba da rešavamo stvari tako da se položaj tih koji se muče - menja!! Oni treba da prestanu da se muče. Ko to može napraviti? Vlast! Može, ali i mora.

"Ali neće", reći ćete. To je nešto drugo. Napravite vi " grassroots" koji će naterati vlast da rešava društvena pitanja na odgovoran način. Ili: Izbori! Dačić može da priča - po ceo dan! I svaki dan! Šta mislite - hoće li on tako kao premijer nešto zaista uraditi? Pa, naravno da neće. Nema vremana, od priče! To je odmah jasno. To treba - menjati, zamoliti ih da siđu i da potraže posao gde se - priča.

Preporuke:

Hvala Bogu,sopodine Opacicu da sam i ovo cula(procitala)Sa Vama se potpuno slazem.Iz vasih usta(sa vaseg kompa)u Bozije usi.Pa naravno da postoje funkcije drzave,da ona mora da radi odredjene stvari,ili se vracamo u preistoriju,u kameno doba.Naravno da postoje stvari koje samo drzava moze da uredi.Na primer,kako moze da se bez drzavne organizacije proizvodi elektricna energija,distribuira i naplacuje stanovnistvu?Za sada,to je moguce samo kroz sistem koji organizuje drzava.Medjutim ja sumnjam u vaskrsnuce srpske drzave,i cini mi se da tendencije ne idu u tom pravcu.Naprotiv.Mozda mislite da narod,stanvnistvo,ne mogu da zive bez drzave,ali varate se.Nesredjene drzave,kao sto je nasa,postoje na svim kontinentima.Narodi,nesrecni kao nas zive,decenijama,pod takvim uslovima,bez nade da iz tog stanja izadju.Zato je mala,licna inicjativa palijativ,i to los.Bolje ishta nego nista.Nista vise ni bolje,naravno.

Preporuke:

Zaklela sam se da o Vladi,njenom menjanju i slicnom necu komentarisati(i izdrzala do sada)a da o toj gluposti necu ni citati.Samo da Vam napisem najkrace:Kod nas,vec odavno,svaki premijer(a i ovi drugi,svih nivoa)bolje da nista ne rade.Jos kada samo pricaju-pomoz Boze.Covek zapusi usi,pusti muziku,okrene prekidac-i gotovo.Problem nastaje tek kada rade-od toga,kao neceg konkretnog,stvarno ne mozete pobeci.Lupaju Vas njihova dela,po glavi direktno,i bekstva od toga nema.Sva sreca da od price nemaju vremena da delaju!Sta Vi mislite:da ih zamolite da sidju-oni bi sishli?I ko bi posle dosao?Koga vi vidite kao opciju-naslednicu?I ne samo to:posle lupinga sa Sporazumom-njihova popularnost raste!U nasem drutvu,g.Opacicu,vlada sistem mafije.(Skoro)svi gradjani su deo Sistema,koji distribuira male nagradice gradjanima,i dozvoljava im ucesce u kriminalu/korupciji.Zato,za uzvrat,oni cute.Nije odrzano opelo(samo)cirilici.Davno jos odrzano je opelo Srbima.Oni su ga saMi sebi cinodejstvovali.

Preporuke:

Evo još ovo za danas. Ja apsolutno nisam u politici i ne volim politiku. Ja ako kažem da premijer treba raditi to mislim da svako ko je normalan treba da kaže.

Kad god govorim o nekoj temi, pa vrlo retko ako i premijera spomenem, to učinim jer imam neki naučan argumenat, nikada čistu politiku. Pod naukom, međutim, ja ne mislim na mikroskope, nego na neku mnogo bolju nauku, a to je sistemski pogled na društvo, red u njemu, odklanjanje nepravilnosti, i slično. Sve to treba naučno da se rešava, ovo tvrdim! Problem naroda je što tačno te stvari uzurpiraju političari, kako god da se zovu, da oni o njima rešavaju. A oni o tome gotovo da pojma nemaju. Zato stvari krenu naopako. Oni treba da imaju savetnike koji znaju da MISLE, i njih trebaju slušati. Eto to ja želim da kažem. Mogao bih ovde sto argumenata dati kad bi bilo prostora i kad bih ja imao vremena.

Preporuke:

Postovani gospOpacicu,niste u pravu sto se tice politike.Ona je kao margarin u onoj reklami-u sve se mesa.I to joj i jeste posao.U savremenim ljudskim drustvima,politika regulise sve u jednoj drzavi.Zato mi i diskutujemo o cirilici u casopisu koji se zove NSpolitickaM.Osnovni princip tzv zapadne,parlamentarne demokratije je da svaki gradjanin,punoletan,mentalno sposoban,moze da bira i bude biran.To podrazumeva da se svaki takav gradjanin razume u sve:ekomoniju,spoljnu politiku,pa i lingvistiku.Ako savetnici odlucuju sta ce da se radi-zasto njih ne biramo?Zasto za ministra zdravlja ne biramo lekara,strucnjaka za javno zdravlje,s doktoratom,a ne bilo koga,koga posle savetuju savetnici sta da se radi?Zasto poslanici u parlamentu nemaju pravni fakultet(makar,za pocetak)?Pa zar oni ne donose zakone?to vrzino kolo,ko je stariji:kokoska ii jaje,narod ili vlast koju je izabrao-je nerazresivo.

Preporuke:

@ lingvista

Nešto ostadoste bez teksta.Odgovoriću i kad pišete sakriveni iza šifre.

@ opasnost

Rekoste da je tekst napisan nestručno.
Ako ne navedete neki argument za takav stav,čitaoci će pomisliti da u komentaru vredi samo ono mesto gde se kaže da je autoru puno srce.
Itekako je autoru puno srce kad se ovakav tekst pojavi na najuglednijem sajtu , koji jedini ima u svom imenu ima reč srpski.
Zadovoljan sam što sam mogao upoznati javnost da je lingvistička struka održala opelo ćirilici, i da se od nje ne može očekivati ništa dobro za srpski nacionalni interes, a kamoli da ustanovi pravopisnu normu (standard ) jednog pisama u srpskom jeziku .

Preporuke:

Vladislav Grujić:"I to pismo nema šta da se štiti,niti ima smisla štititi pismo,to je nebuloza, pismo treba da služi onome čemu je namenjeno, zapisivanju jezika."
Bio bi Grujić u pravu kad srpska ćirilica ne bi imala i simboličku funkciju. Zbog te funkcije je predlog za njenu ustavnu zaštitu dao legendarni profesor prava akademik Radomir Lukić. Onaj koji je napisao knjige "Sociologija morala" i "Sociologija sela", što podrazumeva da se razume u dušu naroda.
Dok Grujić negde napisa da je ponosan na neki tekst sa osnovnom postavkom da je pismo samo pitanje standarda, ja ѕastupam suprotan stav : da je u Srba pitanje pisma političko potanje nacionalne kulture od prvorazrednog značaja.U ovome sledim akademika Radomira Lukića , a možda je Grujić ponosan na svoj stav zato što misli da je originalan. Međutim ,to stanovište je poznato iz knjige prof. Petra Milosavljevića "Srpska pisma" ( 1995).

Preporuke:

Nemanji:
Pitanje pisma jeste pitanje standarda, a pri izboru (jednog) standarda treba uzeti u obzir sve o čemu govorite, simboliku, istoriju, kulturu, tradiciju, kompatibilnost sa savremenim tokovima i tehnologijama itd..

A ja i dalje ne znam čemu služi ustavna zaštita i uopšte zaštita, to postoji još od 1990. pa smo svedoci šta se dešava sa "zaštićenom" ćirilicom. I čak postoji opšti konsenzus oko toga da je treba štititi.

A što se Petra Milosavljevića tiče, pravljenje bućkuriša prošlosti i sadašnjosti opet nema veze sa standardizacijom jezika, kao što patetično pozivanje na srpska pisma ili srpsko pismo nije ni od kakve pomoći.

Preporuke:

Navod iz članka:

""Istovremeno, Zaključcima se prećutno prihvata aktuelni pravopis Matice srpske koji je neustavan u tom smislu što je njime i hrvatska latinica imenovana standardnim srpskim pismom.""

Kako je to pravopis neustavan i kako to član 10 Ustava Srbije negira postojanje drugih pisama u srpskom jeziku?

Preporuke:

Vladislav Grujić : "Pitanje pisma jeste pitanje standarda, a pri izboru( jednog standarda treba uzeti u obzir sve o čemu govorite, simboliku , istoriju, kulturu, tradiciju, kompatibilnost sa savremenim tokovima i tehnologijama."

Znači, ipak, pitanje pisma nije samo standard.A, kao slučajno, ne spominje se glavni karakter pitanja pisma - politički.Kojeg sam još 2001.g. imenovao državnim pitanjem pisma, i to obznanio u Politici.A državno i političko je isto. Nije argument protiv stava Grujića samo to, jer sam ja samo inženjer, nego i to što je opredeljenje za pismo imenovao političkim pitanjem akademik Lukić.Naravno da se na referendum za sadašnji Ustav išlo sa sledećim rešenjem : jedno pismo (ćirilica) u srpskom jeziku.Ali Grujić ne navodi kako izgleda to ustavno rešenje, pa njegovo ponavljanje jezičkog standarda, ili jezičke norme jednog pisma za jedan jezik, liči na otkrivanje tople vode.

Posle donošenja ustavne odredbe o jeziku i pismu

Preporuke:

Vladislav Grujić : "Donositi nekakve zakone u vezi jezika i pisma je besmisleno, čemu taj okolni put koji nas pri tome , kako se pokazuje, uopšte ne vodi cilju."

Neće biti da ljudi koji se bave organizovanom odbranom ćirilice već 13 godina ne razumeju ono što Grujić razume očas .
On nije uključen u rad nijednog udruženja za odbranu ćirilice, pa zato ne može ni razumeti celinu problema.
Mada sam pročitao u njegovom odličnom tekstu "Službena upotreba jezika i pisama" da on zna da zakonom nisu predviđene kazne za nekorišćenje ćirilice , nego samo za neisticanje putnih oznaka na jezicima nacionalnih manjina.To je samo jedan od dokaza da nije problem u tome što lingvisti neće da utvrde pravopisnu normu jednog pisma u jednom jeziku, nego što oni u dosluhu sa vlašću sprovode stari neobjavljeni titoistički državni program pohrvaćenja Srba njihovom latinizacijom.

Preporuke:

Da se ne ponavljam, pitanje pisma jeste SAMO pitanje standarda, i može se u bližoj budućnosti desiti da uprkos svim razlozima protiv, prevagne stav da Vukovu ćirilicu treba ispratiti u istoriju, baš kao što je pre nekih vek i po ispraćena i stara ćirilica.
Ustvari mislim da se i računa sa budućom legalizacijom faktičkog stanja koje je već takvo kakvo je.

I koje je to ustavno rešenje Vidiću, kako je to Ustav rešio pitanje pisma i gde vi to vidite da Ustav rešava pitanje pisma???
Što reče Miljojko, kako to član 10 Ustava negira postojanje drugih pisama srpskog jezika?

Preporuke:

„Neće biti da ljudi koji se bave organizovanom odbranom ćirilice već 13 godina ne razumeju ono što Grujić razume očas .
On nije uključen u rad nijednog udruženja za odbranu ćirilice, pa zato ne može ni razumeti celinu problema. “ (Vidić)

Ovo su vam baš argumenti, staro dobro etiketiranje, „on nije uključen...“ pa zato ne razume, do njega nije doprlo, nije sazreo, u informatičko vreme baratati ovakvim floskulama je smešno. Ako imate neki argument recite, ovako ne vredi...

I naravno da ne bi rešilo problem to što bi postojale kazne za neisticanje putnih oznaka na ćirilici, nove oznake bi verovatno i bile najpre na ćirilici, stare bi ostale kakve jesu, pa bismo još upali u vrzino kolo ispitivanja d ali je oznaka postavljena pre nego što je zakon objavljen u službenom glasniku ili posle. Publikacije bi naravno i dalje gotovo sve bile na latinici, kao i sve ostalo što ne potpada pod službenu upotrebu jezika i pisma.

Preporuke:

Gospođo Jelo,
Vi idete po nekim linijama koje sa jedne strane imaju završene fakultete (što vi zovete "struke"), a sa druge strane političare, ali između, Vi ne vidite, a treba biti nešto što predstavlja dragocenu kategoriju u svakom društvu, a to su - pravi mislioci! Ovde namerno neću razjašnjavati tu kategoriju, zato negde druge hoću, nadam se uskoro, na malo više šrostora. To je prava nauka, koju ja smatram toliko važnom.

Ipak i ovde samo kratko: Po definiciji, niti su pravi mislioci političari, niti su to oni koje Vi vidite sa druge strane, tj. oni koji završe fakultet, iako ovi zadnji sebi uveliko u svest nabeđuju mislilaštvo i često se jako naduvaju sa tom osobinom koju sebi umišljaju, a naj češće sasvim nepostojećom.
Zato sam spomenuo savetnike. Trebalo bi da su oni neki mislioci. Nije tačno da sam ja rekao da savetnici donose odluke. Oni daju mišljenja, koja bi za političare trebala biti važna referenca! Idealno bi bilo kada bi političari bili mislioci, ali ne lažni, nego pravi!

Preporuke:

2. Onda ne bi trebalo mnogo savetnika, tek za neka specijalna područja, kao što je, npr., odbrana, i sl. Ja nisam uzeo u obzir političare kao mislioce jer u bliže 90 posto slučajeva - oni to nisu! Badava nam onda lamentirati na taj način. U politiku se ljudi gomilaju kao muve na šećer, da se blago izrazim. Zašto? Egoizam! Jer je na vlasti moć, uticaj, a danas i korupcija i slične stvari. Političarima često na kraj pameti nije narodno dobro, nego ta moć.

Vi kažete da je činjenica života da oni donose zakone. Ma, jeste, naravno; tu i jeste problem i pravo zato mene i muči ta tema. Ja znam, sa naučne osnove, da narodu trebaju ljudi koji: 1. Žele njemu dobro i to imaju za vodilju, a 2. Koji znaju da misle na tim toliko važnim položajima vlasti! A tu su danas praznine. Narodu treba objasniti, dati mu program, da vidi da iza njega stojim, npr., ja kao mislilac, a ne onaj koji to ne može biti, a jako želi vlast. Te treba na izborma strogo izbeći.

Preporuke:

Postovani g.Opacicu,to Vam je Platonova"Repubika"(koja uzgred,imitira kastinski sistem Indije,koji je u vreme Platona postojao vec vekovima).Ali samo jedno pitanjce:kako mislite da neuki,laici,prepoznaju mudrace?I drugo:zamislite da ste covek na vlasti,i da Vam jedan savetnik savetuje jedno,a drugi nesto potpuno drugo,posto,naravno,cak i mudraci i filozofi(oni najvise,u stvari)imaju(ponekad)oprecna misljenja.Kako ce te Vi,koji ne znate sta je ispravno,da ocenite koji savetnik je u pravu a koji nije?Kad su,jednom davno,u sred nekog od brojnih ratova,moja baba i njene rodjake delile neko nasledje,odlucile su da svu imovinu podele u"pakete"priblizno podjednake vrednosti,obeleze ih brojevima,i izvlace kao lutriju.Verujte,uvek je govorila(a rodjake se slagae):"Ni najbolji fishkali i geometri ne bi bolje deili."Ja mislim da se ustede pare na predizborne kampanje,da se opcije oznace brojevima i da iz bubnja izvlacimo:ko ce vladati sledecu deceniju.Pa sta nam Bog da.

Preporuke:

& Amir Čamdžić

Zašto se srpske političke stranke ne aktiviraju politički na prostorima Federacije BiH?Zašto
___________________________________________________

Vi Amire mora da se zezate, dok postavljate ovako
neozbiljna pitanja.

U Republici Srpskoj, autentične bošnjačke političke
stranke sa sedištem u Sarajevu (SDA,SDP,SBB,SBiH) učestvuju u sve tri grane Vlasti RS - zakonodavnoj, izvršnoj i
sudskoj.

U Federaciji Bih, autentične srpske političke stranke sa sedištem u Banja Luci (SDS,SNSD,PDP,SP)
ne učestvuju uopšte, jer im nije dozvoljeno.

Umesto njih,deluju Srbi u SDP,SDU,SGI,koji zastupaju
isključivo bošnjačku politiku( Miro Lazović,Mirko
Pejanović,Bogić Bogićević, itd.).

Iluzorno je pričati o bilo kakvoj jednakosti, sve
dok se ova diskrepanca ne otkloni - ili da se
zabrani rad autentičnim bošnjačkim strankama sa
sedištem u Sarajevu, u RS, ili da se dozvoli rad
autentičnim srpskim strankama sa sedištem u Banja
Luci, u FBiH. Nema ništa treće.

Preporuke:

Vladislav Grujić

"Da se ne ponavljam ,pitanje pisma jeste SAMO pitanje standarda, i može se u bliskoj budućnosti desiti da uprkos svim razlozima protiv pretegne stav da vukovu ćirilicu treba ispratiti u istoriju..."

Sad se vidi glavno : da Grujić agituje za Klajnovo jednoazbučje u hrvatskoj latinici.Naime , Klajn je već rekao da bi se jezik u srpskim zemljama trebao zvati jugoslovenskim, da je ćirilica režimsko pismo, i da je latinica pobedila.
Zaista, ako latinica "pretegne" pa se latinica proglasi jedinim standardnim pismom srpskog jezika(ili jugoslovenskog jezika , svejedno je),ona će se učvrstiti u srpskom jeziku za vjeki vjekov.Onda ima smisla ono Grujićevo da pri postojanju standarda o jednom pismu u srpskom jeziku neće trebati njena ustavna i zakonska zaštita latinice, a ćirilice pogotovo.
Nisam hteo reći da Grujić nije "zreo" za razumevanje celine pitanja pisma, nego da nije upoznat sa time na kakav otpor su nailazila udruženja za zaštitu ćirilice.

Preporuke:

Samo jedna mala,kratka napomena:Ovo bi mogao da bude moj mali doprinos politickoj teoriji:novi sistem parlamentarizma:lutrijski.

Preporuke:

Dr Jeli Bisić.-
1. Vi tako napišete, gospođo Jelo, da me stvarno izprovocirate da opet odgovorim. Možda se vi u ovo i ne razumete baš najbolje, pa to malo nesavršeno postavite.

Ali, evo moje argumentacije.
Prvo: Kako da laici poznaju mislioca (ne volim reći: mudraca). Ne podcenjujte narod! Ako se mislilac pojavi, sigurno će ga poznati! Problem je što je mislilaca u urbanoj sredini malo, a kvazi-mudraci, kojih ima kao muva, ne koriste naučnu osnovu, nego narodu podmeću stalno neku "čokoladu", ono što znaju da ljudima prija. Pošteni ljudi ne misle da može biti toliko pokvarenih urbanih politi(kantskih) nitkova (žao mi je što moram reći tu ružnu istinu), i onda, pošto se ne pojavljuje pravi mislilac, narodu jedino ostaje da za nešto prihvati, i beda se nastavlja. Ne zaboravite: duboko u narodu, među poljoprivrednicima, radnicima, i drugima, ima dosta potencijalnih pravih mislilaca! Eto, da Vas još jednom šokiram. Ne kažem da su oni svi takvi, ali ima ih dosta potencijalnih.

Preporuke:

Dr Jeli Bisić.-
2. Mora postojati pravi šef države, mislilac, koji će društvo okrenuti u tokove u kojima procesi grade i nadograđuju vrednosti. Kroz duži period vi tako stvarate prirodnu sinergiju tih društvenih "sastojaka" i ti sastojci sistema počinju jedan drugoga podržavati! Kao što je to slučaj kada u organizam unesemo složene biljne i životinjske materijale, sa mnoštvom organskih, PRIRODNIH, sastojaka, minerala, vitamina, flavonoida, masti, šećera, i drugih finih materija, pa to onda u organizmu deluje na najbolji mogući način, vrlo često jedan drugome kao katalizator, na mestima gde je i kako je to tačno najpotrebnije.
A šta danas rade ti društveni sastojci koje proizvode oni kojima je cilj - samo vlast!? Oni su jedan drugome kočnica! Zato Vam kažem da ja znam da se radi nenaučno, šarlatanski, i destruktivno, od "lingvista", ekonomista, pa često i pravnika, medicinara..., pa sve to profesionalnih političara, koji su sve pre nego pravi mislioci.

Preporuke:

3. Dalje, pročitajte još jednom Vaš drugi, teći, i četvrti redak, da ne gubim ovde prostor u citat. Kad dva savetnika govore oprečna mišljenja po jednoj temi, možda je najsigurnije rešenje - smeniti oba. Kvazi-filosofi se ne slažu, draga gospođo. Dva dobra mislioca će se saglasiti! (Naučna) filosofija nije pesništvo ili kombinatorska igra, kako se ona danas uči na filosofskim fakultetima! Zato, ali i ne samo zato (!), ni sa filosofskih fakulteta ne izlaze mislioci! Pravih mislilaca tamo uglavnom nema ni za katedrom!

Dalje, da ja vladam, ja bi bio taj koji misli! Ja sam rekao: Kad političar, vođa, nije dobar mislilac, kada je misaono "tanak", onda mora imati savetnike, i njih slušati. Meni bi, naznačio sam, trebali samo savetnici za specijalna područja.

A Vaše zadnje "rešenje" koje predlažete, e, to u Vašim godinama nipošto ne treba da postavljate na takav način. Kakve kutije, šibice, i sl.! To je vrlo neodgovorno.

Preporuke:

MILjOJKO
"Kako je to pravopis neustavan i kako to član 10.Ustava Srbije negira postojanje drugih pisama u srpskom jeziku?"

Stav prvi člana 10.Ustava Srbije koji glasi :

"U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo."

Proizilazi da je srpsko pismo samo ćirilica , i to iz sledećih razloga :

Prvo,po prirodnoj zakonitosti i opštesvetskoj praksi postojanja samo jednog pisma u svakom jeziku. Pošto se u Ustavu spominje samo ćirilica,samo je ona pismo srpskog jezika.
Drugo,po analogiji sa člankom 12 Republike Hrvatske ,koja je normalna uređena država i kao takva primljena u EU,:"U Republici Hrvatskoj u službenoj su uporabi hrvatski jezik i latinično pismo."
Treće, po tumačenju Vladislava Grujića normalan je standard jednog pisma u svakom jeziku,a pošto se u Ustavu spominje samo ćirilica, samo je ona pismo srpskog jezika.
Pošto je pravopisom uređeno da postoje dva standardna pisma u srpskom jeziku, on je neustavan.

Preporuke:

""Sad se vidi glavno : da Grujić agituje za Klajnovo jednoazbučje u hrvatskoj latinici.Naime , Klajn je već rekao da bi se jezik u srpskim zemljama trebao zvati jugoslovenskim, da je ćirilica režimsko pismo, i da je latinica pobedila. "" (Vidić)

Opet u nedostatku bilo kakvog argumenta lepljenje etiketa u komunističkom maniru.

Zar niste upravo vi iz jednog i drugog udruženja ti koji ste (u saradnji s maticom srpskom i pravnicima) načinili od ćirilice upravo to- režimsko pismo zatvoreno u državne ustanove i čuvano zakonima? I to čuvano od koga, od sopstvenog naroda kome biste ćirilicu da uterujete zakonima(?!?!?).
Jer znate, ljudi nisu baš toliko glupi da im možete istovremeno prodavati i priču o srpskom jeziku do Bele Krajine i Paga i priču o jedinom srpskom pismu ćirilici.

Preporuke:

@@Treće, po tumačenju Vladislava Grujića normalan je standard jednog pisma u svakom jeziku,a pošto se u Ustavu spominje samo ćirilica, samo je ona pismo srpskog jezika. @@ (Vidić)

A pošto se u Ustavu Bugarske ne pominje nijedno pismo, onda po logici Nemanje Vidića ispada da su Bugari nepismeni.
Pošto nigde van bivše SFRJ Ustavi ni ne pominju niti tretiraju pismo jezika, onda svi oni imaju velikih problema da dokuče koje im je pismo i kako pišu, jedino mi imamo tu sreću da nam je Ustav rekao koje nam je pismo..

Preporuke:

Lepo rečeno, jedan jezik jedno pismo. Srbi moraju sami da se bore za očuvanje svoga jezika kada to nije u stanju država. Znači bojkojtujte knjige štampane latinicom-danas u rvatskoj nećete ni jednu naći na ćirilici. Bojkotujte robu rvatsku koja nema opis na ćirilici. Pišite OBAVEZNO ćirilicom i one koji vas upozoravaju da pišete latinicom smatrajte provokatorima i neprijateljima. U suprotnom nestaće srbsko pismo zahvaljujući našem nemaru ,strahu, tobožnjoj toleranciji. Tražimo svoje pravo zar ne vidite da ga oduzimaju gde god mogu i da je to postao cilj -ne samo tzv.bošnjacima i rvatima već i većini "srbske intelektualne elite".

Preporuke:

Postovani g.Opacicu,sistem drzave koji Vi opisujete zove se Utopija.Od pocetaka drzave,vec hiljadama godina,ljudi sanjaju taj san:o mudracu-vladaru.Do sada,u istoriji,narod bas i nije bio vest da prepoznaje mudrace i postene.Nekako su uvek vise verovali prevarantima.Zato sto prevaranti daju,po pravilu,prosta,verovatna resenja.Istorija nas uci o teskim sudbinama vecine mislilaca.Ni Hrista nisu prepoznali(vecina)Ni proroke.Ni naucnike,koji su,isto,umirali u siromastvu.Pa se zato ja bas u taj instinkt obicnog puka da prepozna svoje dobrotvore ne bih uzdala.A ne znam zasto idealizujete,npr seljake.Oni zaoravaju krompir da odrze cenu.Prskaju krompir za prodaju,a ne prskaju onaj za sebe.Unistavaju celu prirodu:sto se ne kolje,ne shisha i ne muze-ne treba da postoji.Mislim da je moje lutrijsko resenje prakticnije,jeftinije i po mnogim drugim aspektima,bolje.Da podjem od kraja,od najmanje vaznog aspekta.Kao sto vidite mi,gradjani,biramo jedno-kad ono ispadne sasvim drugo.

Preporuke:

...Pa se osecamo managarceni,prevareni,sumnjamo u svoj razum i sl.Ovako,kad se pobednik izvuce(kao na lutriji)nemamo sta sebe da optuzujemo.Igrali pa proigrali.Ili,manje verovatno-dobili,sa Bozjom pomoci.Ionako sve to objasnjavanje,programi,bilbordi i sl-nemaju veze sa stvarnoscu.Medjutim,volela bih da znam sledece:Zamislite da ste na mestu Mislioca,i da imate dva savetnika,koji Vas savetuju sasvim suprotno,i Vi,kao sto ste napisai,odlucite da ih onda oba otpustite,pretpostavljam -za svaki slucaj.Posto ne znate koga da slusate,a nemate materijala da razmisljate o konkretnom,strucnom problemu.Nadjete treceg,a on Vam da isto resenje kao jedan od otpustenih.Da li bi ste prihvatili to misljenje?Da li je istina ono sto Vam savetuju dvojica,od vasa 3 savetnika?Da li se istina izglasava,pa koja ima vise glasova ona je istina?A sta bi ste radili kada bi vam treci dao trece misljenje,razlicito,od one otpustene dvojice?I koje su to oblati,u savremenoj drzavi,koje ne zahtevaju strucna znanja?...

Preporuke:

Jesmo li srbi ili nismo. Jesmo. Pravi srbi. Iz ovih 100-tinak komentara se vidi da ne možemo da se složimo ni oko najjednostavnijeg znaka identifikacije - pisma. Jedan ćiriličar osnova jedno udruženje, drugi drugo, treći treće. Njihov zadatak - da se kolju. Oni su "udruženi". Zato podržavan autora Grujića. Jasan ko dam. Dr Jela filozofira. Ostavite se savetnika, savetnik je istorija, naše manastirsko blago i pismo. Pogledajte malo Cerkovno slavяnskie propisi, ornamentiku Vizantije. Mi smo odavde, sa srpskog prostora, Jugoslovene nam je neko veštački uvalio i nametnuo sa namerom - koju vidimo iz 100-tinak gornjih komentara. Nema Jugoslavije, nema srpsko-hrvatsko-maakedonsko-crnogorsko-slovenačkog pisma. Na ovim balkanskim prostorima ima ćirilica - pravoslavno pismo i latinica - latinsko. Vratimo se narodu, narod je snaga, narod govori izvornim jezikom i ne sme mu se silom nametati ni pismo ni jezik.

Preporuke:

Dr Jeli Bisić.-

1. Vaš prvi nastavak ne donosi nikakvu argumentaciju, pa o njemu ne želim da pričam. Vi navodite neke probleme, a ne možete da vidite da Vam pravo zato i govorim da je potreban vladar-mislilac, a ne roj kojekakvih boraca za prizemne i često glupave vlastite interese, koji stvaraju sve te probleme. Naravno da su stradavali mislioci, kad su razni urbani inferiorci uspevali narodu podmetati onu "čokoladu" i uzimati vlast.

U drugom nastavku, bar ste se potrudili da postavite neke argumente, pa ću odgovoriti. Ali mislim da mnogo grešite, i zato ću Vam kontra-argumentovati. Naročito me je iznerviralo Vaše pozivanje na ta "stručna mišljenja" kao "presudna". Uh.
Gledajte: Prvo, čak aksiomatski, ta "stručna mišljenja" nikada ne smeju biti presudna, jer onda imate dve stvari 1. Vi implikativno uzimate "stručno", to jest fakultetsko mišljenje i delo kao neupitno, kao a-priorno "nužno", kao "absolut" koji "treba da vlada". A to je neodrživo, čak bih rekao: skandalozno.

Preporuke:

Dr Jeli Bisić.-
2. Ovo ću dokazivati na drugom mestu. Vi ne razumete kako je nastalo i samo to "stručno" mišljenje, to jest sam fakultetski proces kvazi-nauke. Naravno da ne razumete.

Fakultetska "stručna" mišljenja su zlo koje moramo trpeti. Ali ga možemo "kalibrisati" i svoditi na sve manje mere. Gospođo, meni ne vredi Vama pričati, kad za Vas stihija predstavlja - vladajuću nužnost protiv koje nema diskusije. Vi tu zaustavljate razpravu. Ipak, zapamtite: Ako je vladar mislilac, onda stručno mišljenje on uzima samo kao referencu "za-svaki-slučaj". Evo uzmite kad Dinkić, ili bilo ko, danas kaže: "Strane investicije u novcu jesu apsolutna nužnost, inače nam nema spasa". To je "stručno" mišljenje. Jeste li ikada čuli da ga je dovoljno obrazložio? A ja to mišljenje smatram šarlatanskim. Onaj izvana dolazi ovde da bi uzimao profit. A to se ne sme dopuštati. Tu "stručni" ekonomisti pokazuju da nemaju pojma šta je to profit, a dalje i niz drugih nedostataka. Ili, drugi primer:

Preporuke:

Dr Jeli Bisić.-
3. Vi, medicinari, smatrate da bolesti treba lečiti sintetičkim hemiskim proizvodima. A ja, kao mislilac, smatram da je to skandalozna glupost, osim, možda donekle, kod nekih ekstremnih i hitnih traumatskih slučajeva. Nemojte molim Vas samo tražiti dokaze, jer će ih, bojim se, biti sve više i više, pa ćete se sudarati sa njima čim koraknete. Poljoprivredne inspekcije meni kažu da je čak DUŽNOST svakog vlasnika voćnjaka da svoje voće "štiti", to jest "tretira" hemiskim sredstvima. A ja smatram da je to - skandalozna glupost. Verujte mi, iz jedne u drugu takvu "stručnu" premisu ja mogu da Vam osnovano izjavljujem da su to skandalozne gluposti, u bezkrajnom nizu. Ali mislim da je jasno - za to ovde nema mesta. Zato mi, molim Vas, sve pokušajte argumentovati, ali se toga "stručnog" ostavite, jer je to nula od argumenta. Ja, hipotetički kao vladar, sasaslušao bih nekada i to, ali to mora da doživi moju ocenu nakon toga - obavezno! U tome je suština mislilaštva na vlasti.

Preporuke:

Dr Jeli Bisić.-

4. E, sada malo da se povratim kroz vaš 2. nastavak. Kada pokušavate argumentovati kroz hipoteze o trećem savetniku, koji se slaže sa jednim od ona dva, a onda se ne slaže ni sa jednim... To je, vidite, ona moderna "filosofija" sa filosofskih fakulteta. Gledano malo dublje, moram reći sledeće.

Prvo, opet zaboravljate da je moj stav da šef države, lider, treba da bude mislilac. A i taj Vaš primer to pokazuje. Tada, ako se treći slaže sa jednim od prvih, verovatno je u pitanju potežak problem, i tada presuđuje lider. A možda onaj usamljeni i nije dobar savetnik, što će se kasnijim radom bolje proveriti. Ako li treći donosi nov stav, opet lider može da presudi, ili ih može tada svu trojicu pozvati za sto, i stvar dublje razpraviti, jer je i tada vidljivo da bi teži problem mogao biti po sredi; tu će on opet čuti njihove stavove, i doneti svoju odluku. Sama procedura i nije neki poseban bauk.

Preporuke:

Vladislav Grujić
"Zar niste upravo vi iz jednog i drugog udruženja ti koji ste (u saradnji sa Maticom srpskom i pravnicima) načinili od ćirilice upravo to - režimsko pismo zatvoreno u režimske ustanove i čuvano zakonima."

Nisam taj, i nikad nije bilo nikakve saradnje sa Maticom srpskom.Ona je samo dozvoljavala da se u njenoj sali održavaju skupovi udruženja ĆIRILICA.Predsednici Matice bi održali pozdravno slovo, rekli da mi imamo dva pisma i otišli bi, a mi smo ostajali sami da smišljamo kako da se suprotstavimo latinizaciji Srba koju sprovodi trojac : državna vlast , SANU i Matica srpska.
Matica srpska nas je pozvala na razgovor samo jednom i to ovim povodom.
Dva narodna odbornika u skupštini Prijepolje dobili su batine prilikom isterivanja iz sale , kad su zahtevali da skupštinske materijale dobijaju na državnom pismu ćirilici. To niko u Srbiji nije hteo da objavi, ali se saznalo preko BN Televizije iz Bijeljine.
Sledi nastavak

Preporuke:

Nastavak za Grujića
Udruženja ĆIRILICA Beograd pozvalo je na svoju slavu te Srbe pretučene zog ćirilice i uručilo im plakete za žrtvu koju su podneli zbog ljubavi prema svom nacionalnom simbolu ćirilici.Onda je napisalo dopis Matici srpskoj tražeći sastanak povodom ovog slučaja.Odgovora nije bilo ,pa smo novim dopisom pitali kad će se Matica oglasiti zbog stradanja ćirilice, ako ne sada kada zbog nje u Srbiji tuku Srbe.Pa smo rekli da ćemo u slučaju izostanka odgovora doći po njega pred Maticu sa transparentima.
Pozvani smo i održan je jedan jedini sastanak sa predstavnicima Matice.
Prvo nas je izvesna prepotentna gospođa pitala koliko je uz nas lingvista, što će reći - koliko je njihovih generala prebeglo nama.
Predstavnici prvoosnovanog udruženja ĆIRILICA, najzaslužnijeg što pitanje pisma još nije zatvoreno, takođe su insistirali samo na jednom odgovoru : da li će iščekivani novi pravopis biti usklađen sa Ustavom, u tom smislu da njime bude utvrđena norma jednog pisma u srpskom jeziku.

Preporuke:

1. Velika priča o ćirilici uopšte ne bi bila potrebna samo da je Srbija normalna zemlja. To jeste da ima normalne institucije struke i države. Pošto u državi većeg dela Srba nema ničeg normalnog -- ni institucija koje se bave srpskim jezikom i pismom, imamo stanje srpske ćirilice kakvo imamo. A ono je takvo da ustavno apsolutno (stopostotno) zaštićeno srpsko pismo ćirilica u srpskom jeziku u praksi, u stvarnosti, u upotrebi srpskog jezika kao da ne postoji. To jest ne postoji u većini oblasti u kojima se koristi srpski jezik. Realno su u pravu i oni koji kažu da je ćirilica stručno pitanje, tj. pitanje standarda. I to jeste istina. Kad bi u standardizovanom srpskom jeziku bila primenjena svetska opšta praksa, osim pravopisa i struke u školama, niko drugi i ništa drugo ne bi bilo potrebno za (o)čuvanje ćirilice. Tako se pismo čuva u svim normalnim državama na svetu.

Preporuke:

2. Dakle, sadašnji problem u vezi sa srpskim pismom U Srbiji i u srpskom jeziku uopšte mogaom bi (i) kod nas sa bude rešen institucionalno. mo bi kopd nas ,oglo da bude rešeno institucionalno. Mogao bi, a ne može zato što naše insntitucije struke rešavaju pitanje pismo po serbokroatističkim pravilima, a serbokroatostika, nažalost, nije jezička nauka. To je dobrim delom bila stogodišnja lažna nauka u Srbiji. Zato kod nas nemamo, kao kod svih drugih naroda u pravopisu i struci uspostavljen standard u jednom pismu, nego nam struka zadržava drugo pismo, tuđe, hrvatsko, nametnuto s ciljem da ono zameni srpsku ćirilicu. Ro je institucionalno s nivoa struke.
Institucionalno s nivoa države takođe bi se moglo lako rešiti pitanje pisma jer je u Ustavu određeno, prirodno, ćiriličko jednoazbučje za srpski jezik, sav i svuda. Problem je međutim, što Srbija već predugo nije pravna država i šti se i danas Ustav i zakoni sprovode po čuvenom "zakonopravilu" J. B. Tita.

Preporuke:

Negde mi ode u virtuelni prostor treci nastavak,ali da se sada skoncentrisemo na ovo sto je ovde:Vase primedbe na moj drugi nastavak:mozemo ovo nazvati potreba za strucnim znanjima u drzavi.Obazovan covek (teba da)pokusava da dokuci znanja i kad mu ona nisu struka,i zato se(danas)(da li samo danas?)drzave trude da ljudi budu fah-idioti,pa cak i idioti.Tome sluze masovne zabave,povrsna umetnost,propagiranje neznanja,povrsnosti,ponizavanje(kroz niska primanja)ljudi koji su strucnjaci.Samo bih zelela,da pre ulaska u diskusiju,razjasnimo neke stavove:Da li vi,a priori,obacujete,savremenu nauku?Do kog vremena u proslosti odbacjete nauku,odnosno koja dostignuca nauke?Do industrijske revolucije?Srednjeg veka?Da li odbacujete sve,ili samo nesto,i sta.A Dinkic nije nikakav primer.To sto on prica nije nauka,nije ekonomija,nije nista.Mi to svi znamo.To je kao kada bi kardiohirurgiju poredili sa baba-Stanom,travarkom.Jos gore.Uostalom,zna se i zasto on to prica:iz licne koristi,kao eksponenet....

Preporuke:

3. Kako, prema tome, Srbija nije normalna država ni u institucijama struke ni u institucijama države, ljudi su prinuđeni da spominju druge odrednice pisma i one nisu sporne. Kada kažemo da je to 8Pismo) i nacionalno pitanje -- jeste tačno. Pismo se tiče cele srpske nacije, celog srpskog naroda i prirodno je to i nacionalno pitanje. Vidić ga je s pravom osetio kao i državno pitanje. I to je tačno s obzirom na to što smo kazali da bi ga normalna država, tj. njene institucije države mogle rešiti.
Dakle, potpuno je tačno da je pitanje pisma prvorazredno stručno pitanje, pitanje standarda u srpskom jeziku, jer ga neizostavno profesionalno (za novac) rešavaju stručnjaci za srpski jezik. Problem je što mi, praktično, nemamo stručnjake za srpski jezik, jer su to gotovo sve stručnjaci za mrtav "srpskohrvatski jezik" i oni ne mogu da prevaziđu svoje "bogatstvo dvoazbučja" koje se na naš način nigde u svetu ne primenjuje.

Preporuke:

Drugi nastavak za Grujića

Prof. Pižurica je odgovorio da u pravopisu neće potpisati ništa više , nego da se latinica uči toliko da Srbi mogu čitati dubrovačku književnost !!!
To je bio nagoveštaj da će hrvatska latinica novim pravopisom ipak biti uležištena u srpskom jeziku.
Nenad Čanak je ohrabrio Pižuricu da odlaže izlazak novog pravopisa izjavom da treba menjati ustavnu odredbu o jeziku i pismu jer "nije pravopisna". A kad su političari prekršili Ustav donošenjem Statuta Vojvodine i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, time što su latinicu uneli u srpski jezik, on se potpuno oslobodio i napisao u pravopisu da je i latinica standardno pismo srpskog jezika. Time se svrstao na stranu latinice i potpisao smrtnu presudu ćirilici. Dobio je nagradu od vojvođanske vlasti zato što se vojvođanski identitet gradi u hrvatskoj latinici.Zato se Univerzitet u Novom Sadu i Filozofski fakultet predstavljaju na internetu isključivo na hrvatskom pismu.

Preporuke:

..nasih okupatora.Na kraju,nazalost,praksa je najbolji dokaz.Stvarnost.Od kada on prica price(i ne samo prica-radi,po svome)mi smo totalno propali.Nazad na nasu temu:da li vi smatrate da mogu da postoje korisni fakulteti,i,ako mislite da ih ukinete,da li mislite da stvorite ikakve institucije na njihovom mestu,i koje?I kakve?Ja najvecu manu vasem Misliocu nalazim u tome sto vi smatrate,da inteligentan covek,razmisljanjem,bez obrazovanja i informacija iz struke,moze da dodje do zakljucaka,i to,naravno podrazumeva se-ispravnih.Zamislite osobu koja je inteligentna i nikada nije cula da postoji nesto sto se zove Amerika.I sedi on/ona tako,ispod drveta,u bozanstvenom hladu,gleda mravuljke u travi,pije neki hladan sokic(ne mnogo hladan)i dodje do zakljucka da.negde,tamo daleko,postoji nesro sro se zove okean(ni to on ne zna da postji)a iza toga mora da postoji nesto sto mi,ostali,koji smo ucili geografiju,zoveno Amerika.

Preporuke:

4.Kod nas su stručnjaci još na liniji pogubnog Novosadskog dogovora iz 1954. u Matici srpskoj na kome je., dokazano je, po nalogu komunista dogovoreno sprovođenje "postepene zamene srpske ćirilice hrvatskom latinicom", i to je gotovo u 90 odsto bilo sprovedeno već do 1968. godine. Od tada je jedino bilo poboljšanja u vezi s ćirilicom u tom smislu pod vladom Miloševića, kada je makar u državne ustanove gotovo svuda vraćena ćirilica. I danas se tamo nalazi. Vraćena je ćirilica nešto malo i izvan državnih kancelarija, ali je to bilo nedovoljno. Danas je još drastičnije dalje pogoršano stanje i očigledno je da ćirilica u Srbiji zamire.
Takav primer očigledne snažne kolonizacije stranih jezika i pisama, posebno hrvatske abecede, kao što se događa danas u Srbiji,ne postoji gotovo nigde na svetu.

Preporuke:

5.Osećam potrebu da kažem i nešto o tekstu Nemanje Vidića u vezi s kojim sam se javio.
Iako nije profesionalni stručnjak za jezik, Nemanja Vidić je ovde izuzetno dobro predočio baš to stručno pitanje ćirilice. Iako Vidić ne smatra primarnim stručno pitanje pisma, on je ovde vrlo umešno i tačno, u stvari, predočio zašto to jeste stručno pitanje.To jest, Vidić je, na neki način, "obrukao" stručnjake jer je bolje razumeo i ukazao na to da baš lingvisti, u stvari, još drže unapred opelo nad srpskom ćirilicom, ne dajući joj njen prirodan i ustavan suverenitet u srpskom jeziku.
Lingvisti serbokroatisti imaju velikog razloga da se stide zbog ovako dobrog teksta jednog nelingviste. Takv tekst je trebalo oni da urade povodom rasprave o jeziku i pismu u Republici Srpskoj" u ANURS-u kada su doneli Zaključke koji su praktično neprihvatljivi, jer niti mogu dobro da pomognu u rešavanju pitanja ugroženog srpskog jezika, a pogotovo ne mogu ništa da pomognu srpskoj ćirilici.

Preporuke:

Za g.Vidica:greska je sto se jedan dijalekat srpskog(najblaze receno)(nije cak ni to)smatra posebnim jezikom.Mislm na Hrvate,koji nisu poseban narod,pa nemaju ni svoj jezik.Moze im se dozvoliti da koriste latinicu,kao sto Lazi u Turskoj koriste latinicu(posle mladoturske revolucije)a u Gruziji korite gruzijsko pismo,ili ciriicu.Dakle kad smo priznali Hrvate kao poseban narod-priznai smo i da oni imaju svj jezik(tako bi,valjda trebalo da bude-kao sav nornlan svet)(a nemaju ga)pa i svoju nacionalnu teritoriju(a nemaju je,i nisu je nikada ni imali),i sada oni nas teraju,sabijaju na ono sto iz toga ispada da je nasa nacionalna teritorija:(uza)Srbija.(Sve uza i uza,uzged receno)

Preporuke:

Nastavak treći za Grujića
Nisu udruženja za odbranu ćirilice učinila od nje režimsko pismo,nego su to učinili političari, SANU i Matica srpska, a naročito akademik Ivan Klajn koji ju je tako javno nazvao.
Ime jezika i jedinog njegovog pisma utvrđeno je ustavom i u Hrvatskoj ,ali to Grujić ne ismejava. Hrvatska je za to imala milion razloga manje nego Srbija,jer ne postoji ni teoretska mogućnost da tamo ćirilica ugrozi latinicu. Jer Hrvatska ima Hrvate kojih po nekoliko desetina hiljada protestvuje na trgovima protiv pojave ćirilice na ulicama samo jednog grada. Kad bi se u Hrvatskoj pojavilo 900 ćiriličkih bilborda, kao latiničkih u Srbiju kojima se Srbi pozivaju na hrvatsko more, bili bi uništeni u jednom danu i predsednik vlade bi podneo ostavku.
Istovremeno Srbi se ne okupljaju u ozbiljnom broju ni onda kad se deo teritorije Srbije daje neprijatelju, zajedno sa srpskim narodom.

Preporuke:

7. Na samom kraju želim da kažem još nešto. Moja malenkost je bila pozvana da učestvuje na ovom (u Vidićevom tekstu spomenutom) skupu lingvista i naš naslov izlaganja je bio "Kako zaustaviti izumiranje srpskog jezika i ćirilice". Izlaganje su saslušali. Niko od učesnika ga nije osporavao nbi u čemu. Jedino je jedan nezvani učesnik skupa iz publike protestvovao što sam rekao sa je besmisleno pridavati značaja izmišljenoj "srpskoj latinici" i bacanju "bede" na Vuka da je baš on tvorac nepostojeće srpske latinice u značenjz "opštesrpske". Bio je to D. Pevulja koji je, bez ikakvog osnova, "branio" stavove o tome P. Milosavljevića. Pogotovo što se od toga više ne brani ni sam Milosavljević jer je shvatio da to s Vukom i Vukovom latinicom nema nikakve veze.
Moja malenkost je i u izlaganju i na posebnom papiru podnela dve tačke predloge koji mogu da spasu i srpski jezik i srpsko pismo ćirilicu pogotovo, ali Komisija za zaključke nije htela da o njima zauzme stav.

Preporuke:

8. I zato, a ne samo zato, Vidić je u ovom svom tekstu potpuno u pravu jer su srpski serbokroatisti, praktično, na ovom skupu u Banjaluci 2011. godine, ko zna po koji put, stvarno držali neku vrstu "opela" srpskoj ćirilici, pa i srpskom jeziku. Eto, dogodilo se da im tu istinu saspe u oči inženjer koji razume u čemu je značaj,vrednost i neizostavnost srpske ćirilice u srpskom narodu i njegovom jeziku.

Preporuke:

1. Dragoljube, evo nakon Vašeg 1. nastavka: Ne slažem se da je ćirilica "stručno" pitanje. Osim toga, već sam ovde rekao da se od te reči, "stručno" ja već pomalo ježim. Dr Jeli sam već nešto malo od toga objasnio, iako iza toga ima još brdo stvari za objasniti. Ali pošto je to velika tema, nećemo ovde mnogo o tome. Ćirilica može biti tehničko pitanje toliko koliko se bavi samim izgledom svakog slova, na primer. Ali je ona prvenstveno naučno, a jednim delom i političko pitanje. Zašto je to politika, manje-više je svima ovde već jasno. Ali zašto je ćirilica i pitanje nauke? Zato što se ne može o tome razpravljati a da se ne uzmu u obzir klasična naučna pitanja - o racionalnosti (recimo: kod određivanja da li da bude samo ćirilica ili dodatno i latinica u specijalnim slučajevima), zatim o mogućnosti punije kompjuterizacije ćirilice, o objektivnoj razini samostalnosti Srbije u čitavom spektru drugih oblasti privrede i odnosa sa svetom, što neizbežno ima velik uticaj na ta pitanja, itd.

Preporuke:

2. E, sada ono o "standardizaciji" jezika. Tu se silom uglavljuje ono što vi zovete "struka", na čelu sa ljudima kao što je akademik I. Klajn, a i njegove kolege. Međutim, tu opet jedno naučno izpitivanje pokazuje da ti ljudi čine kolosalne, epske štete u Srbskom jeziku već decenijama i da treba da bude čak i obustavljen njihov daljnji rad dok se to sve ne stavi pod lupu i razmatranje! Meni sigurno ne vredi vama u ovim kratkim komentarima na to ukazivati, jer ste vi prostom navikom toliko svikli na hiljade tih akademskih ("stručnih") premisa nikakve vrednosti, ali jeste navikli, tako da bi sve što bih vam ja ovde rekao, vi uzeli sa velikim buntom. Pogotovu naš čovek, Srbin, nekako tipično se ne da milimetra mrdnuti sa pred-odabranog položaja, kako god da je taj položaj površno ili napamet odabran. Zato ja ovde ponavljam da tome moram prići postepenim razmatranjem svih jezičkih pitanja u časopisu. Ovako ćete u čisto političkim razpravama o ćirilici loviti veštice, odnosno lutati u mraku.

Preporuke:

3. Zato sam rekao da je ćirilica samo kap u moru problema u Srbskom jeziku. Onaj mi odmah ljutito replicira i kaže: "Nije to kap, nego je to najvažnije političko pitanje..., itd.". Tako nekako reče. Pa šta ćete vi sa tim, eto ako je i političko pitanje? A nije samo političko, nego pre svega i naučno. Ako vi priđete "lingvistima" i kažete im da je ćirilca samo političko pitanje, odmah im sami stavljate kontra-argumentciju u ruke, u startu! Koliko god oni slabo znali misliti, ipak će videti da tada niste u pravu. A sa druge strane, kako ja da sa njima razgovaram o nauci u jeziku, kad oni upropastiše Srbski jezik gotovo do temelja?!! Dakle, te stvari su u jednom realnom zastoju, blokadi. Da problem bude još gori, lingvisti odbijaju da razgovaraju o jeziku sa svakim ko nije lingvista! Kad ja kažem Klajnu da se oni mogu baviti šemicama, padežima, i nekim drugim stvarima, ali da mišljenje nije stvar tehnike i da se ne da učiti na fakultetima, on se naljuti na to.

Preporuke:

Grujić - nastavak četvrti

Prigovara mi Grujić da se služim etiketiranjem, umesto argumentima.
Zato mu ponavljam ono osnovno do čega su došla udruženja za odbranu ćirilice :
Sprovodi se neobjavljeni stari državni titoistički program prevođenja Srba u jugoslovenstvo, ili u bilo što drugo što je na štetu srpskog.A što u konačnom vodi Srbe u rimopokatoličavanje.
Sada ću to pokazati na primeru Odbora za standardizaciju srpskog jezika, na čijem čelu se nalazi nezaobilazni akademik Ivan Klajn.
Taj odbor nije ustanovila država Srbija, nego ima 14 osnivača , mešu kojima su SANU, Matica srpska, neki fakulteti i sl.
Ono nema ni svoj pečat niti zavodni protokol.Menjaju se dekani fakulteta osnivača, ali je Klajn večan. Država daje novac za razne projekte, da bi latinica zamenila ćirilicu.
A sve iz razloga "da Srbija krene napred".Što ne može biti dok se ona ne oslobodi dela teritorije sa narodom, i - ćirilice.

Preporuke:

Miljojko

Izgleda da je veoma jako delovalo moje ukazivanje na činjenicu da su ustavi Srbije i Hrvatske potpuno analogni po pitanju određenja imena jezika i jednog pisma u tom jeziku. Jer je Hrvatska normalna država koja je primljena u EU.Toliko je to bilo jako da se Miljojko vrnuo čak do Bugarske.
Pa, Miljojko, bila je i Srbija nekad normalna država, "u ono srećno vreme", kakao napisa genijalni akademik Radomir Lukić, kad u njenom ustavu nije pominjan ni jezik ni pismo, A to vreme je bilo pre nego što su Srbi krenuli da razvijaju jugoslovensku kulturu na račun svoje - srpske.Kad je i svaki srpski seljak znao koji je njegov jezik i pismo, dok o tome danas mudruju profesori i akademici.

Preporuke:

ŠAŠKA

Kad je Bosanski sabor zabranio ćirilicu 1915.g., zemaljski poglavar general Stjepan Sarkotić je to ovako obrazložio :
"Srbi sa svojom ćirilicom su strano tijelo istoka u borbenoj zoni zapada." Tako je šaša starno tijelo nečije agenture u ovoj polemici.Nije samo neistina da su udruženja osnovana da bi se klala,nego je to i sramotno reći.
Udruženja su stvorena u želji da se što više učini za otadžbinu odbranom ćirilice.Nije bilo jednoumlja, nego se tražio najbolji način da se snaži i širi srpska nacionalna misao odbranom ćirilice. Ili , "pružanjem otpora ćirilicom", kako je to izvanredno lepo rekao prof. dr Slobodan Antonić.

Preporuke:

Postovana gospodo,vi svi stalno govorute o(nepostojecim)lingvistima(u nepostojecoj,odumrloj,mrtvoj drzavi)Nigde u svetu se ne priznaje da su Srpski,Hrvatski,Bosanski(Boshnjacki)i Crnogorski posebni jezici.Pa zato nasi lingvisti,koji smatraju da ti fantomi postoje,veruju,valjda,i u deda-Mraza.Mogu oni,posto to tvrde,samo da se pokriju ushima i cuTe.Nema Hrvatskog,pa nema ni HrvatsKe latinice.Ime "Srbin"starije je,istorijski od imeNA"Hrvat".Znalo se tacno,u Vizantuji i posle,za koga se ono upotrevbljavalo.Srbica,pisana cirilicom,jedno od 4 zvanicna jezika Otomanske imperije,nije se zvala Hrvatica,niti je ishta tako postojalo.Kad smo,u 19.v. pogresili i priznali postojanje hrvata(koji su po jeziku,poreklu,i izmesani sa pravoslavnima na istoj teritoriji,ustvari Srbi-katiolici-potpisalo smo i da nase teritorije dajemo tom fantomskom narodu,a mi mozemo svi,kolektivno,u"nasu maticu"-Srbiju.

Preporuke:

"Dragoljube, evo nakon Vašeg 1. nastavka: Ne slažem e da je ćirilica "stručno" pitanje" (Opačić).

Može Opačić da se slaže ili ne slaže s tim što je ćirilica stručo pitanje. Ona je, bez sumnje, pitanje jezičke struke zato što se pismo koristi u jeziku i sastavni je deo jezika. Da li se Opačić (nelingvista) s tim slaže ili ne slaže, to ništa ne menja u toj činjenici.

A ja se saglašavam sa Opačićem da je ćirilica i naučno pitanje. Ako je stručno, to podrazumeva da je i naučno pitanje. Ko se bavi naukom zna da struka i nauka nisu u nepremostivoj oprečnosti.

Me treba mudrovati i ne saglašavati se pošto-poto, onda gde mesta za mudrovanje i nesaglašavanje suštinski nema. Kad ne bi bila ćirilica, odnosno pismo i stručno/naučno pitanje, sigurno ga za novac ne bi rešavali profesori srpskoga jezika u pravopisu i lingvističkom esnafu. da ćirilica nije (i) stručno pitanje, to može da tvrdi samo neko ko se profesionalno ne bavi jezikom.

Preporuke:

2. Poznato je da svi vole da se bave fudbalom i jezikom (često se zaista bave nestručnjaci jezikom jer znaju da govore maternji jezik), pa je za očekivanje da takvi kažu da pismo nije stručno pitanje.

Preporuke:

Poštovani komentatori DrJelaBisic i Miloš Opačić, komentare koji nisu vezani za temu teksta više nećemo objavljivati.

Srdačan pozdrav, NSPM moderator

Preporuke:

"Jezička struka", uvela Vam je "jednačenje po zvučnosti", razorila je naglasak u Srbskom jeziku, praktično do temelja!! Uvela vam je "struka" da se pre zadnjeg člana u nabrajanju ne sme pisati zarez, a to je takođe velika, čista, filosofska glupost. I na hiljade drugih glupih stvari. Ali vi i dalje zazivate struku, samo zato što je neko proveo u fakultetskoj klupi još neku godinu. Kako je samo slabo to mišljenje! Ali, ne vredi tu pričati. Robuje se fikcijama, legendarno već, i to baš zato što je mišljenje - slabo! Moja gospodo, možete vi tako diskutovati čitavo stoleće još, da se ne pomerite ni za milimetar iz trvenja i razprave koja praktično nikuda ne vodi, jer u njoj - nema nauke. Nema nauke, jer vlada - fetiš i fikcija diplome! I puka politika.

Preporuke:

""Ime jezika i jedinog njegovog pisma utvrđeno je ustavom i u Hrvatskoj ,ali to Grujić ne ismejava. Hrvatska je za to imala milion razloga manje nego Srbija..."" (Vidić)

Vidiću, pismo i ime hrvatskog jezika, gle čuda, važe i primenjuju se i u Srbiji gde ne važi Ustav Hrvatske, ime, pravopisna pravila, pa i pismo hrvatskog jezika koriste se i u Subotici, i u Vitezu, i u Beču, i u Minhenu, i u Kanberi, svuda gde ima govornika hrvatskog jezika.
I samo mi objasnite kakve veze ima poštovanje pravila hrvatskog jezika na svim meridijanima gde ga hrvatski iseljenici, i ostali koriste, kakve to veze ima sa Ustavnom odredbom Ustava RH o pismu, koja važi samo na teritoriji RH?

Preporuke:

"Nema nauke, jer vlada - fetiš i fikcija diplome! I puka politika" (Miloš Opačić).

Teško je ne složiti se s ovim što sada kaže Opačić. Ali ma kakve da su srpske jezička nauka i struka, to ne može da znači da srpska ćirilica i uopšte pismo nisu (i) pitanje jezičke nauke i struke. Kažem, kad pitanje pisma ne bi bilo pitanje jezičke nauke i struke, ne bi se novac za te poslove davao samo lingvistima. I opet kažem. Pismo se tiče jezika, a jezičkom naukom i strukom bave se lingvisti u naučnim institucijama i u školama svih stepena. To bi bilo isto kao kad bi neko kazao da postavljanje mostova nema veze s inženjerskom naukom i strukom.

Preporuke:

I
Da bismo shvatili kako se samo u bivšoj SFRJ došlo do toga da se pitanje imena jezika i upotrebe pisma uređuje zakonskim putem (jer toga nema nigde drugde), treba se vratiti unazad i ispratiti genezu te pojave.
Dogovorom je usvojeno da je jezik od Slovenije do Makedonije zajednički, i on je kako-tako standardizovan, sa dva pisma, i dva izgovora, u dva glavna centra, Beogradu i Zagrebu, u Beogradu je rečnik tog jezika pod imenom srpskohrvatski priređivan ekavicom i ćirilicom, a u Zagrebu isti taj rečnik istog tog jezika priređivan pod nazivom hrvatskosrpski ijekavicom i latinicom.
1967. hrvatski intelektualci se oglašavaju Deklaracijom, zahtevaju između ostalog odvajanje jezika, traže hrvatsko ime za svoj jezik i bivaju ućutkani. Očigledno je tada Pravopis zajedničkog jezika je bio suviše krupan zalogaj da bi se na njega krenulo u zajedničkoj državi.
I tada hrvatska elita pravi strategiju, pojavljuje se ideja da se jezik separatiše i omeđi preko Ustava i Zakona.

Preporuke:

II
Tako se u hrvatskom Ustavu iz 1974. po prvi put omeđava prostor „hrvatskog književnog jezika“, „jezika Hrvata i Srba u Hrvatskoj“, i po prvi put se utvrđuje da se službeni spisi pišu na hrvatskom književnom jeziku, latiničkim pismom.
I to je začetak rešavanja jezičkih pitanja uz pomoć Ustava, Hrvati su u to vreme procenili da je to jedina mogućnost za delovanje na planu odvajanja jezika. Srbi tek sa Miloševićem u Amandmane i kasnije Ustav iz 1990. uvode recipročne mere, tada i u Srbiji počinje tretiranje pitanja pisma Ustavom.
Svi znamo šta se u međuvremenu desilo, Hrvati su i zvanično odvojili svoj jezik, i usvojili novi Pravopis.

Preporuke:

III
1990. je donet novi hrvatski Ustav, sa odredbom o jeziku, a i pismu, očigledno kao branom od bilo kakvog zajedništva, na kome je još uvek insistirala srpska strana, i kao ekserom u kovčeg zajedničkog jezika. Ta ustavna odredba je ostala i do danas, a hrvatski jezik je dobio međunarodni kod 2008.
Eto to je geneza rešavanja jezičkih pitanja Ustavom, smisao toga je bilo omeđavanje jezika i jezičkih pravila u zajedničkoj državi i jeziku.

A pogledajmo u šta se to kod nas Srba izmetnulo, taj hrvatski izum, izmetnulo se u omeđavanje jezika i jezičkih pravila u okvir državnog aparata, pošto zajednice odavno nema mi sami između sebe omeđavamo jezik, držimo i dalje svi da je jezik naš sve do Bele Krajine, zato i ne menjamo pravpopisna pravila, a ovamo koristeći hrvatski pristup u nekadašnjoj zajedničkoj državi pravimo vrzino kolo u sopstvenoj državi, u kojoj smo konačno ostali sami sa sobom, ali očigledno i sa duhovima prošlosti i sa svojim fatamorganama.

Preporuke:

IV

Pisao sam o ovome u sledećem članku, već sam postavio vezu gore, evo još jednom, koga zanima:

http://www.srpskikulturniklub.com/resavanje

Preporuke:

Molim čitaoce da pogledaju i ovaj tekst

http://www.srpskikulturniklub.com/info-cirilko

u kome se opisuje odnos računara i naše ćirilice.

Preporuke:

"Eto ja ću prvi da glasam da nam je hrvatska latinica pismo, samo da me više niko ne vuče za nos.
Ma ako treba i crkvu da menjamo, ma sve da menjamo. Kad već nemamo alternativu, ajde sve da menjamo" (Todor)!

Kukuuuu, Todore!!!!

Ali za ovu funkcionaljlnu ironiju za pametne -- svaka čast!

Preporuke:

Laza kaže: "Pustiti ćiriličare da brane ćirilicu, to je raditi joj o glavi."

Znači, po Lazi, treba pustiti latiničare (Hrvate i dr.) da brane ćirilicu!!!!!!!!

Veću glupost u životu nisam pročitao. Neko se ovde pravi lud, ili mu jako smrde noge!

Preporuke:

Vladislavu Grujiću:

Grujić ne greši kada smatra da pitanje pisma u srpskom jeziku treba rešiti istovremeno s rešavanjem normative u srpskom jeziku. Normalno je da se lingvisti u Srbiji ponovo u standardu vrate ćiriličkom jednoazbučju, koje je saglasno opštoj svetskoj praksi. Naravno, ta norma valjalo bi, poput svih drugih jezika da važi i svuda tamo gde Srbi imaju pravo na svoj jezik i pismo (Hrvatska, BiH, Crna Gora itd.) Jer, ni drugi narodi nemaju jednu jezičku normu za jednu državu, a drugu normu za drugu državu. (Verujem da se Grujić tome ne opire.)

Grujić se, opet, opire nečem drugom. On pogrešno smatra da je greška određivanje službenog jezika i pisma u ustavima i zakonima. Maltene, po njemu treba zabraniti" ustavno i zakonsko određivanje jezika i pisma u službenoj upotrebi.

Smatram da je to Grujićeva greška i da to određivanje nije samo "izum" srpske države. A pošto je odredba u Članu 10. Ustava Srbije potpuno u skladu sa svetskom praksom, ta je odredba ispravna i korisna.

Preporuke:

I

„Jer, ni drugi narodi nemaju jednu jezičku normu za jednu državu, a drugu normu za drugu državu. (Verujem da se Grujić tome ne opire.) „ (Zbiljić)

O ovome smo već govorili, ima jezika koji imaju više normi, dakle ne radi se o narodu, već o jeziku, engleski jezik ima jednu normu u Britaniji (British English), a drugu u SAD (American English), španski takođe jednu u Španiji, a drugu u Meksiku, mongolski ima jednu normu u Mongoliji a drugu u Kini, azerski ima jednu normu u Azerbejdžanu a drugu u Iranu itd...

„Grujić se, opet, opire nečem drugom. On pogrešno smatra da je greška određivanje službenog jezika i pisma u ustavima i zakonima“ (Zbiljić)

Određivanje službenog jezika nije, ali određivanje službenog pisma ne postoji nigde kao praksa osim u bivšoj SFRJ.
A pogrešno je tumačenje po kome Ustav obavezuje pravopis na usklađivanje.

Preporuke:

II

„Smatram da je to Grujićeva greška i da to određivanje nije samo "izum" srpske države. A pošto je odredba u Članu 10. Ustava Srbije potpuno u skladu sa svetskom praksom, ta je odredba ispravna i korisna.“ (Zbiljić)

Nije to izum srpske države, da ste pažljivije čitali videli biste da je to izum hrvatske države u bivšoj SFRJ, da bi se omeđio hrvatski književni jezik, i da mi eto baštinimo taj izum i uplićemo se sami sa sobom ovde.

I dalje čekam da navedete države, osim država bivše SFRJ, u kojima ustavne odredbe uopšte pominju pismo jezika u službenoj upotrebi.

Preporuke:

Umjesto da pripomognemo i damo podršku očuvanju nacionalnog pisma, na koje gosp.Nemanja Vidić godinama ukazuje,to što g. Nemanja nije lingvista, zaslužuje samo veće poštovanje; MI smo TU da KRISTALNO jasan problem iskomplikujemo, da nadri)filozofiramo, da poništavamo jedni druge, samo da nema jedinstva i sloge! Kad se svi komentari redom pročitaju, bez obzira na mnoge lijepe iskrice, ideje, lucidna opažanja,zbirno DJELUJE ZAMORNO I ZBUNjUJUĆE!
Je li VUK S. Karadžić bio profesionalno lingvista!? Hajde sada da oko toga izgubimo 50 godina na utuke i polemike! Uvijek neki novi Karadžići i Stratimirovići!
Zašto Hrvati imaju jasnu efikasnu jezičku politiku, zašto njihova standardizacija napreduje, zašto se lako prestrojavaju,zašto brzo redefinišu i raščišćavaju s recidivima serbokrioatizma, i jugoslovenstva, i još niz drugih zašto,mislim ZATO što se brže i disciplinovanije okupljaju oko zajedničkih ciljeva, što više vjeruju svojim intelektualcima i institucijama, imaju manje ličnih OSPORAVANjA.

Preporuke:

Srbi govore jezik koji se jos zove i Hrvatski,Boshnjacki(Bosanski)i Crnogorski.Prvobitno pismo ovog jezika je srpska cirilica.U nekum drzavama(Hrvatska,Crna gora,BiH)ovaj jezik se pise jos i latinicom.Ovaj jezik i njegovo pismo cirilica u zvanicnoj su upotrebi u Srbiji.Osobe koje se izjasnjavaju kao Hrvati,Crnogorci i Bosanci(Boshnjaci)imaju prAvo da koriste latinicu za pisanje ovog jezika,pod istim uslovima pod kojima osobe kouje se izjasnjavaju kao Srbi imaju pravo da koriste cirilicu u tim drzavama

Preporuke:

Srbi govore jezik koji se zove srpski. I pravila tog jezika konačno treba ustrojiti onako kako su ustrojena pravila drugih jezika.
Kako će drugi da nazovu taj jezik i da li je to drugi ili jedan te isti jezik, to je pitanje o kome, prema priloženoj argumentaciji, odlučuuje ISO.
Ti drugi, bez obzira da li je to jedan jezik ili nije, imaju pravo da jezik normiraju kako oni hoće, a da li imaju interes, to je drugo pitanje jer usitnjavanje vodi povećanju troškova. Ovde međutim dolazimo na skliski teren, jer je faktičko stanje takvo da i ćirilica vodi uvećavanju troškova, svi Srbi nažalost koriste latinicu (makar kao čitaoci), a veliki broj drugih latinicu ne želi ni da vidi, niti je zna. Gledano ekonomskom logikom, jasno je, ali pošto Srba ima najviše, nadam se da nije kasno da se uzmemo u pamet i ne dozvolimo da nam drugi, brojčano i ekonomski manji, normiraju jezik, a to će nam se upravo desiti ako nastavimo da se ponašamo kao dosad.

Preporuke:

Jezicima koji su međunarodno priznati kao posebni u Srbiji se mora dozvoliti manjinska upotreba, ali ma kako se osoba izjašnjavala, ako koristi srpski jezik, i tamo gde koristi srpski jezik, ona mora da poštuje pravila tog jezika, dakle i Hrvat i Bošnjak i Nemac mora kad koristi srpski jezik da poštuje pravopis srpskog jezika. Kao što u Hrvatskoj svako ko koristi hrvatski jezik mora da radi isto.

Preporuke:

Dragoljubu Zbiljiću.
Hvala vam na vašem komentaru, Dragoljube. Volim to što se Vi trudite da vidite stvari u nekom redu. Pre nego što ja možda priđem pitanju pisma, ipak još nešto da malo razjasnimo.
Skromno verujem da je korisno da znate, i zbog same teme o pismu:
1. Nauku i tehniku, kao i nauku i struku, trebamo u pojmu razdvojiti, iako se one ponekad mogu preklapati! Meni smeta kad inženjeri kažu: "Mi se bavimo naukom". U pravilu - nije tačno, iako može ponekad biti i nauke. Ja sam radio kao konstruktor godinama, a nisam rekao da sam se tada bavio naukom. Bavio sam se - tehnikom, iako sam se ja trudio da uvrstim i nauku koliko mogu. Ako to ne razlučimo, ostaćemo lutati.
Običnim jezikom rečeno: nauka treba biti u struci prisutna kao neki "nadzorni organ", ili da kažemo: kao "rukovodeći organ". Međutim, to je u praksi retko tako. Obično je nauke jako malo! Ili je skoro uopšte nema, kao npr., u našoj "lingvistici"! To ljudi ne znaju, i samo zato slave lingviste.

Preporuke:

2. Ostaćemo na temi, čitajte dalje. Problem je što prosto ne možete razpravljati ni pitanje pisma bez prave nauke! Eto, zato pravim gornji uvod. Da mogu napisati pun tekst, videlo bi se to lepo. Zato sam se i u razgovoru sa g-đom Jelom trudio da to malo objasnim, a uredništvo je malko prigovorilo.

Vi prosto ne smete doći "lingvistima" i kazati im: "Mi želimo da u Srbiji živi samo ćirilica, jer su slično napravili i Hrvati, i Mađari, itd., sa njihovom latinicom", pa kralj ili papa rekao ovo, pa ban rekao ono, itd. Čak i ja bih odbacio takav "jezički" argumenat, čija je osnova puka i neuverljiva politika. Kako će tek učiniti oni sa instituta! A ćirilica može imati kvalitetnu argumentaciju, s tim što ima i nekih poteškoća u tome. Tu raspravu treba voditi u časopisu gde nisu ovolika prostorna ograničenja.
Ali, možemo bar kazati kao neku osnovnu preambulu za ovu priliku, na primer:

Preporuke:

3.Ćirilica je tradicionalni znamen Srbske pismenosti, i država i narod želi i treba da čuva takvo znamenje kao svoju svetu kulturnu posvećenost. A to možemo samo tako ako na svim razinama javnog saobraćaja Srbi pišu ćirilicom, kako u glasilima, tako u izdavaštvu, transportu, svim javnim ustanovama uobšte. Samo u uskim sredinama, kao što su neki časopisi etničkih manjina, možamo dopustiti i latinicu na njihovim jezicima.

Briga je nas za to šta su radili Hrvati, Francuzi, ili neko drugi. To nisu argumenti, i ja ne bih bio iznenađen ako Vam Klajn to kaže.

Međutim, mora se raditi na kompjuterizaciji, razvoju domaćeg softvera i poboljšanju tastatura. Ali iznad svega, moramo odmah početi raditi na izbavljenju Srbskog jezika iz višedecenijskog nasilja nad njim od strane jezičke akademske grupe, tzv. "lingvistike" ili "filologije", ali i javnih glasila! Ja ću to odpočeti u svome časopisu, koji najozbiljnije razmatram. Položaj "struke" takođe se mora razjasniti, kao ozbiljno i teško pitanje.

Preporuke:

"A pogrešno je tumačenje po kome Ustav obavezuje pravopis na usklađivanje" (Grujić).

Grujić ne zna ili ne želi da zna ovo: kada bi lingvistička struka/nauka u Srbiji kao u svim državama, tj. da nije pristala nauka i struka na nasilno/bezrazložno latiničenje Srba 1954. godine, ne bi imao šta da se Pravopis usklađuje sa Ustavom ili Ustav s Pravopisom. Sasvim je logično i tako je u drugim državama -- tamo gde postoji određivanje službenog jezika -- jednostavno i ne postoji mogućnost da Ustav ima jednu odredbu, a Pravopis drugu, drukčiju odredbu. Taj raskorak postoji samo u Srbiji zato što srpski lingvisti ne posmatraju već sto godina srpski jezik i pismo na osnovu naučnih parametara, nego na osnovu političkih pritisaka. I u tome je nesporazum s Grujićem. Grujić ne priznaje da je lingvistička struka u Srbiji u vezi s pismom u raskoraku sa svetom, a Ustav Srbije u Članu 10. je u skladu s praksom u svetu. Prema tome, u tome je neustavnost Pravopisa u vezi s pismom.

Preporuke:

2. Grujić, pošto nije lingvista, izgleda da ne zna kako se donosi odredba u Ustavu u vezi s jezikom i pismom. Ne donose tu odredbu (to Grujić zove norma i normiranje u Ustavu, a nije to norma, nego samo odredba: naziv jezika i pismo) sami ustavopisci. Oni odredbu o jeziku i pismu uvek donose u konsultaciji sa stručnjacima za jezik. I stručnjaci su pristali da u Članu 10. Ustava stoji da su u službenoj upotrebi u Srbiji srpski jezik i ćiriličko pismo. Ali lingvisti u Srbiji, isto kao Grujić, razlikuju službenu i neslužbenu upotrebu. A pod "službenom upotrebom" podrazumevaju samo upotrebu jezika i pisma u državnim službama, tj. samo u institucijama države u užem smislu. A u svcim drugim zemljama sve je službena upotreba ma u kojoj se oblasti koristio jezik. Srpski lingvisti razmišljaju, izgleda, kao Grujić, pa misle da treba da samo uži krug državnih ustanova treba da koristio ćirilicu, a svi drugi mogu latinicu, jer je to za njih neslužbena upotreba.
To je skroz nakaradno mišljenje.

Preporuke:

3. U normalnim zemljama "službena upotreba" jezika i pisma ima sinonime: "obavezna upotreba", "zvanična upotreba" i sl. I u drugim državama neobavezna ili neslužbena upotreba jedino se odnosi na strogo ličnu, privatnu upotrebu jezika i pisma. U normalnim zemljama ne postoji raskorak između ustavne i pravopisne odredbe. U svetskoj praksi je za jedan jezik/narod svuda određeno jedno pismo, pa ne postoji nikakav raskorak koji Grujić pravi. Tamo je sve službena upotreba i niko nema različito pismo u nekakvoj službenoj i neslužbenoj upotrebi.

Mene jedno čudi: Grujić dobro shvata neke stvari iz normiranja, tj. standardizacije jezika, a, opet, neke stvari u vezi s Ustavom i odredbom o jeziku i pismu u Ustavu opšte ne razume. Šta to Grujiću i bilo kome može da smeta što Pravopis i ustav treba da su saglasni, pogotovo što su lingvisti pristali da takva odredba bude u Ustavu. A ta odredba u Ustavu je još strogo u skladu sa svetskom praksom.

Preporuke:

4. Grujić nikako da shvati (ili da shvati iz nekog njegovog razloga neće) da nije nikakav problem u tome što u Članu n10. Ustava Srbije postoji odredba o jeziku i pismu, nego je problem što je pravopisna odredba o dvama pismima problem jer je tom odredbom u Pravopisu oduzet prirodan suverenitet jednom pismu (ćirilici), čime se pismo Srba određuje isto kao u vreme politizacije tog pitanja zloupotrebom struke i nauke u korist dogovora o nasilnom /nepotrebnom latiničenju Srba. Reč je o dokazanom dogovoru u toku Novosadskog dogovora da srpska ćirilica nestane preko "postepene zamene srpske ćirilice hrvatskom latinicom"-

Ja ne znam kako to inž. V. Grujić nikako ne može da razume i da prihvati, a takođe inž. N. Vidić to shvata odlično. Jedan inženjer to odlično razume, drugi to ne razume.

Preporuke:

„Sasvim je logično i tako je u drugim državama -- tamo gde postoji određivanje službenog jezika -- jednostavno i ne postoji mogućnost da Ustav ima jednu odredbu, a Pravopis drugu, drukčiju odredbu“ (Zbiljić)

Ustavi država nemaju odredbe o pismu službenog jezika iz prostog razloga što su jezička pravila određena pravopism, rečnikom i gramatikom, a ne Ustavom, niti je posao Ustava da određuje i uređuje jezik

„Grujić ne priznaje da je lingvistička struka u Srbiji u vezi s pismom u raskoraku sa svetom, a Ustav Srbije u Članu 10. je u skladu s praksom u svetu. Prema tome, u tome je neustavnost Pravopisa u vezi s pismom.“ (Zbiljić)

Kod nas su i lingvistička struka i ustavna odredba u raskoraku sa svetom, svaka u svom domenu razume se.

Lingvistička struka je dozvolila 4 standarda za srpski jezik što nije praksa nigde u svetu, a ustavna odredba definiše službeno pismo jezika što takođe nije praksa nigde u svetu, osim ako neko pod svetom ne podrazumeva Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju

Preporuke:

5. Inž. Vidić s pravom shvata da je Ustav u ovom našem naopakom slučaju u vezi s jezikom i pismom u stvari greda, a ne samo slamka spasa za srpsko pismo, a inž. Grujić se prosto ljuti i nezadovoljan je što je Ustav to pitanje u svojoj odredbi u Članu 10. Odlično rešio. A odlično je i zato što je ta odredba usklađena s praksom u celom svetu.

Inž. Vidić ispravno smatra pismo ne samo stručnim nego i državnim i nacionalnim pitanjem, a inž. Grujić bi da to svede samo na lingvističko pitanje i na standardizaciju jezika. To jeste svakako i pitanje standardizacije jezika, ali ne da ništa ne smeta, nego je jako važno što je pismo i državno, i nacionalno, i identitetsko, i kulturološko i još mnogo koje pitanje.
Inž. Vidić odlično razume da mi nemamo stručnjake za srpski jezik i pismo, nego imamo uglavnom samo stručnjake za mrtav srpskohrvatski jezik i da je najviše u tome problem.

Preporuke:

6.Za razliku od višestruko razumnog inž. Vidića, inž. Grujić, pak, čini se da ne želi da se pitanju pisma pridaje nikakav emotivni i nacionalni značaj, nego da to bude nekakvo "tehničko pitanje". U tome se Grujić približava nekim srpskim serbokroatistima koji, u stvari, sto godina nanose štetu srpskom jeziku u standardizaciji srpskog jezika i uništavaju, tj. zatiru srpsko pismo oduzimajući mu u pravopisu i struci/nauci prirodan suverenitet.
Nije mi drago da kažem da sam ubeđen da je, za razliku od inž. Vidića, inž. Grujić nerazuman, ali mi je nužno da istaknem da Grujić neka pitanja u vezi sa srpskim jezikom i pismom uopšte ne razume. I ne treba da se vređa zbog toga. On ih ne razume kao inž. A mnogi mi drugi profesionalni stručnjaci (manji ili veći, sebe smatram prosečnim stručnjakom)takođe ponešto ne razumemo.
Iracionalno je Grujićevo nerazumevanje zašto je dobro što je ustavna odredba u Članu 10. Ustava Srbije, za razliku od naučne i stručne pravopisne odredbe o pismu, dobra i korisna.

Preporuke:

"Ustavi država nemaju odredbe o pismu službenog jezika iz prostog razloga što su jezička pravila određena pravopisom, rečnikom i gramatikom, a ne Ustavom, niti je posao Ustava da određuje i uređuje jezik".
Inž. Grujić je i nestrpljiv i nedokaziv. On nikako da shvati da nije problem srpskog jezika i pisma u Ustavu i zakonu. Čak i da je istina da nigde u svetu nema odredbe o jeziku i pismu, osim u Ustavu Srbije, nije problem, opet, u Ustavu i nije Ustav krivac što Srbima nestaje pismo. Problem je kod lingvista, odnosno u nauci i struci. Kako Grujić govori o Ustavu, ispada da bi se pitanje pisma u srpskom jeziku odmah samo od sebe rešilo samo kad bi Ustav Srbije izbrisao odredbu o jeziku i pismu.
Ja ne znam kako da ubedimo Grujića da se ne bi popravio položaj ćirilice u srpskom jeziku ako bismo ukinuli odredbu o jeziku i pismu u Ustavu Srbije. Čak i da je istina (a naravno da nije) da ni jedan jedini ustav u svetu nema tu odredbu o jeziku i pismu, problem s ćirilicom kod Srba ostao bi.

Preporuke:

„U normalnim zemljama "službena upotreba" jezika i pisma ima sinonime: "obavezna upotreba", "zvanična upotreba" i sl. I u drugim državama neobavezna ili neslužbena upotreba jedino se odnosi na strogo ličnu, privatnu upotrebu jezika i pisma.“(Zbiljić)

Netačno.
Službeno (official), javno (public) i obavezno (mandatory) nisu sinonimi.
U Francuskoj je npr. prema Ustavu u službenoj upotrebi francuski jezik. Zar vi mislite da to isključuje štampanje publikacija na engleskom jeziku, zar mislite da je tamo nemoguće izdati knjigu ili časopis na engleskom ili arapskom jeziku?

„U normalnim zemljama ne postoji raskorak između ustavne i pravopisne odredbe.“ (Zbiljić)

U normalnim zemljama ne postoji Ustavna odredba o pismu jezika.

Preporuke:

2. Jako je čudno. Inž. Grujić dobro shvata da se jezikom i pismom pre svega bave stručnjaci i naučnici i da su oni, shodno tome, jedini plaćeni za taj posao. On shvata da to naši stručnjaci nisu dobro u nauci/struci i pravopisu rešili, u raskoraku su sa svetom u standardizaciji jezika (tu se podrazumeva i pismo), a opet nikako da shvati da to nije izazvao Ustav čija je odredba u Članu 10. odlična, jer nije ni u čemu u raskoraku sa svetom.

I zašto se Grujić prosto "ostrvio" na nedužan Ustav Srbije, makar u tom Članu 10. Ustava -- prosto je nemoguće razumeti. Voleo bih da Grujić kaže u čemu je greška u činjenici da je ustavna odredba o navedenom službenom srpskom jeziku i ćirilici u Srbiji ispravna, jer je usklađena sa svetskom praksom, i šta ta odredba u Ustavu smeta Grujiću kad zna da je pravopisna odredba o srpskom jeziku i njegovim pismima suprotna praksi celoga sveta u tome.

Preporuke:

„Inž. Vidić ispravno smatra pismo ne samo stručnim nego i državnim i nacionalnim pitanjem, a inž. Grujić bi da to svede samo na lingvističko pitanje i na standardizaciju jezika. To jeste svakako i pitanje standardizacije jezika, ali ne da ništa ne smeta, nego je jako važno što je pismo i državno, i nacionalno, i identitetsko, i kulturološko i još mnogo koje pitanje.“ (Zbiljić)

To ima samo kod nas, da pismo nije da se njime zapisuje jezik, nego eto služi da ga stavljamo u Ustave i da ga tako štitimo, od koga, pa od sopstvenog naroda.
Ali kako bismo inače uneli još jednu ravan podele među nama, ako ne bismo i pismu prišli nakaradno, kako bi neki ispali veći Srbi od drugih ako se ne bi postavili kao zaštitnici jednog pisma. I što je više te patetike, kuknjave, i što je veća zaštita, pisma je sve manje, jer naravno, tako naopako postavljen koncept ne može da izrodi ništa pozitivno ni konstruktivno.
Ali eto, važno je da je ćirilica zaštićena...

Preporuke:

"I dalje čekam da navedete države, osim država bivše SFRJ, u kojima ustavne odredbe uopšte pominju pismo jezika u službenoj upotrebi" (V. Grujić).
Nisam tražio da li se pominje pismo u ustavima drugih država. Niti ću. Sad ste priznali da se spominju jezici. U tome je stvar. Drugi ustavi ne spominju posebno pismo zato što sam uvek govorio da je pismo sastavni deo jezika. I kod svih drugih država ne mora pismo da se spominje jer je sadržano u okviru naziva jezika. U Mađarskoj, na primer, nema razloga niko da uz "mađarski jezik" navodi pismo jer taj jezik podrazumeva mađarsku latinicu. I tako je kod svih drugih. U Hrvatskoj je pak navedeno latiničko pismo u okviru hrvatskog jezika samo zato, na primer, što se u nedavnoj prošlosti u okviru "hrvatskosrpskog jezika" formalno navodile i latinica i ćirilica. A kako su Hrvati po isključenju iz Jugoslavije zvanično isključili drugo pismo (ćirilicu) u Pravopisu hrvatskoga jezika, nisu ga ni oni morali navesti u Ustavu u Članku 12.

Preporuke:

"To ima samo kod nas, da pismo nije da se njime zapisuje jezik, nego eto služi da ga stavljamo u Ustave i da ga tako štitimo, od koga, pa od sopstvenog naroda.
Ali kako bismo inače uneli još jednu ravan podele među nama, ako ne bismo i pismu prišli nakaradno, kako bi neki ispali veći Srbi od drugih ako se ne bi postavili kao zaštitnici jednog pisma. I što je više te patetike, kuknjave, i što je veća zaštita, pisma je sve manje, jer naravno, tako naopako postavljen koncept ne može da izrodi ništa pozitivno ni konstruktivno.
Ali eto, važno je da je ćirilica zaštićena" (V. Grujić"...

Ja ovu Grujićevu "hladnu" ironiju, njegovu sprdnju sa srpskim pismom i njegovim značajem među Srbima i pokušajima da se ne samo zaštiti nego da se, pre svega, ispravno reši jednom u Srbiji razumem. Razumem njegovu ozlojeđenost i inaćenje u ovoj raspravi, ali ne bih na ovaj način nastavljao, jer to vređa čoveka koji uobičajeno zdravo razmišlja. Meni su nepoznata ovakva nepotrebna inaćenja u nečemu što je jednostavno.

Preporuke:

2. Mogao bih da se saglasim s Grujićem da se pismo ne mora spominjati u Ustavu u normalnim prilikama. Razumem ga i smatram da je u pravu kad misli da bi pitanje pisma bilo rešeno kad bi to nauka i struka ispravno (u skladu sa svetom) uradile.

Ali nikako ne mogu da ga shvatim zašto mu smeta što se to spominje u Ustavu, i to na pravi način, kad to već nauka i strika nisu valjano rešile. To je moja enigma u vezi s inž. Grujićem. A moje gledište jezičara mnogo je bliže gledištu inž. Vidića.

Preporuke:

"To ima samo kod nas, da pismo nije da se njime zapisuje jezik, nego eto služi da ga stavljamo u Ustave i da ga tako štitimo, od koga, pa od sopstvenog naroda" (Grujić).
Ovo Grujićevo pisanje prelazi u šegačenje pa liči na ono "dokon pop...".
Naravno da zdrav čovek zna da nije u Član 10. Ustava Srbije uneto pismo da se štiti neko, kako Grujić kaže, "od sopstvenog naroda". To je neka vrsta ispravke i zaštite od naopakih stručnjaka za srpski jezik. Neko se setio da bi se lingvisti mogli obavezati da napuste naopaku praksu ako ih na to obaveže Ustav.

Uostalom niko ne sačinjava Ustav da se "štiti od naroda", nego se Ustav sačinjava da se ostvaruju prava naroda i da se njim obavežu svi na poštovanje i sprovođenje Ustava. A što mi nemamo institucije za sprovođenje Ustava, nije krivac činjenica što se u Članu 10. nalazi ispravna odredba o srpskom jeziku i pismu ćirilici.
Zašto ta valjana odredba u Ustavu, u situaciji kada neispravno to pitanje rešavaju stručnjaci, smeta V. Grujiću, teško je shvatiti.

Preporuke:

"Službeno (official), javno (public) i obavezno (mandatory) nisu sinonimi" (V. Grujić).

Jesu sinonimi. To potvđuju rečnici u kojima se navodi da je službeno isto što i "obavezno", "zvanično". Grujić kao da bi hteo, kao neki srpski jezičari,da postoje dva pisma u srpskom jeziku pa da u "službenoj upotrebi" bude ćirilica, a u "neslužbenoj" latinica. A ranije je ovde N. Vidić lepo objasnio da je za akademika Radomira Lukića i javna upotreba pisma -- službena upotreba. Ja se ipak opredeljujem za Lukićevo tumačenje ovih pojmova, jer mi je on, ipak, poznatiji akademik od V. Grujića.

Šupljine i krivine se uvek mogu naći u cepidlačenju, ali ako srpski jezik ima, po ugledu na ceo svet, jedno pismo, svaka upotreba toga pisma u srpskom jeziku je ćirilica, pa bila službena, javna ili ne znam već još kakva. A ni u privatnom korišćenju srpskog jezika, normalan čovek ne izmišlja lično pismo. Osim ako mu treba za tajno sporazumevanje. Tada se koriste šifre, a ne novo, lično pismo.

Preporuke:

"Međutim, mora se raditi na kompjuterizaciji, razvoju domaćeg softvera i poboljšanju tastatura. Ali iznad svega, moramo odmah početi raditi na izbavljenju Srbskog jezika iz višedecenijskog nasilja nad njim od strane jezičke akademske grupe, tzv. "lingvistike" ili "filologije", ali i javnih glasila! Ja ću to odpočeti u svome časopisu, koji najozbiljnije razmatram. Položaj "struke" takođe se mora razjasniti, kao ozbiljno i teško pitanje" (Miloš Opačić).

Ističem ovo: "iz višedecenijskog nasilja nad njim od strane jezičke akademske grupe, tzv. "lingvistike" ili "filologije", ali i javnih glasila!"

Saglasan sam Opačiću. Tu je problem. O tome slično govorim u svojih 10 knjiga o srpskom jeziku i ćirilici. A ovo drugo su Vam previše "naučna" ratmatranja za akademike, koja su ovde, u ovom slučaju, nepotrebna i odvlače glavnu pažnju koju zaslužuje srpska ćirilica.

Preporuke:

Previše mudrovanja! Pitanje ćirilice je dovoljno jednostavno. To rešava lingvistika očas posla. Problem je što u Srbiji nema lingvistike. Ona je odavno zloupotrebljena i ne može da se oslobodi politike i loših namera i, donekle, zabluda prošlosti.
Zbiljićevo razmatranje je najbliže stručnom i praktičnom rešenju pitanja ćirilice, a ostali -- naročito Grujić i Opačić -- bave se prosipanjem mudrosti iz šupljeg u prazno. Tek da stvari bez ikakve potrebe zamumuljuju....

Preporuke:

"To ima samo kod nas, da pismo nije da se njime zapisuje jezik" (V. Grujić).

Ne sprdajte se, poštovani Grujiću. Nećete, valjda, misliti da niko od srpskih stručnjaka ne zna čemu služi pismo. Ono služi za zapisivanje jezika, to zna svako zdrav, a ne samo lingvista. Ali, Vi valja da prihvatite da je Srbima ćirilica i nešto više od te njene osnovne funkcije. Srpska ćirilica je čuvar i odbrana Srba. Nemanja Vam je spomenuo da je general Sarkotić znao da je ćirilica Srbima "borbeno sredstvo" koje je on, zato, zabranio kad je bio on vlast u današnjoj BiH. Jer, tamo gde je nestala srpska ćirilica, može da ostane srpski jezik u nekoj njegovoj varijanti, ali nisu ostajali Srbi. Ubijani su ili proterivani. Zato je nepristojno da Srbe učite šta za njih znači ćirilica na Vaš način. To je mnogo bolje znao, eto, i general Sarkotić. Neprijatelji Srba i srpske ćirilice mnogo su bolje poznavali značaj srpske ćirilice za Srbe od mnogih današnjih stručnjaka za jezik i mnogih današnjih Srba uopšte.

Preporuke:

Nemanja Vidić je dosta dobro predočio da je ova tačka Zaključaka stručnjaka/naučnika pogubna po srpsku ćirilicu u srpskom jeziku , jer je ostavljena u dosadašnjem statusu "primarnosi". Znači, oduzet je suverenitet ćirilici u srpskiom jeziku. A ta "primarnost" ćirilice među Srbima suštinski je planski svedena ne samo na sekundarnost nego i na njeno sve veće zamenjivanje i zatiranje. Zato danas u mnogim oblastima života srpskog jezika nema ni jednog jedinog slova ćirilice.
Reč je o ovoj drugoj tački Zaključaka:
"2. Pošto je nasilnim činom visokog predstavnika u BiH iz Ustava Republike Srpske (amandmanom LXXI) izbačen naziv jezika, neophodno je ne samo uskladiti nego i pojačati naučne i političke aktivnosti da se u službenoj upotrebi u Republici Srpskoj proglasi srpski jezik (ijekavskog i ekavskog izgovora) sa ćirilicom kao primarnim pismom. Status ostalih jezika i latiničnog pisma treba regulisati posebnim Zakonom o upotrebi jezika i pisma."

Preporuke:

Vidić je dobro primetio da srpski stručnjaci za jezik nisu shvatili da je na taj način srpska ćirilica nestajala i, najviše zahvaljujući tim stručnjacima i ovakvim njihovim zaključcima, srpska azbuka ne može da diše. Ugušena je njena prirodna suverenost u jeziku Srba.

Preporuke:

"Ali nikako ne mogu da shvatim zašto mu smeta što se to spominje u Ustavu, i to na pravi način , kad to već nauka i struka nisu valjano rešile.To je enigma u vezi sa inženjerom Grujićem ."( Zbiljić )
Jeste to enigma. Grujić je obradovao mnoge koji vole otadžbinu kad je dobio od države neki dokument na ćirilici, pa o tome izveštavali mediji. Onim svojim otkrićem falsifikovanja prvog Vukovog bukvara ućutkao je Milosavljevića i njegov sledbenike koji su tumačili da je ova latinica srpska zato što je Vuk njen autor. Zatim ima na internetu njegov odličan tekst "Službena upotreba jezika i pisama",kojim nije dovodio u pitanje smisao ustavne i zakonske zaštite ćirilice.
Međutim , kad je NSPM napravio važan iskorak objavivši tekst o tome kako su lingvisti svojim dokumentom otpisali ćirilicu, Grujić se ruganjem ustavnoj i zakonskoj zaštiti ćirilice ( pominje i patetiku)svrstao na Klajnovu stranu.Tim ruganjem on predlaže kapitulaciju Srba pred onom latinicom koju im je namenio Ante Pavelić.

Preporuke:

Grujić je ne barata nikakvom argumentacijom, što je pokazao i tvrdnjom da su ustavnu zaštitu uobličila udruženja za odbranu ćirilice, Matica srpska i pravnici,pa je posle moga demantija ućutao.
Matica srpska, Vukova zadužbina i drugi koji su na državnim jaslama podržavaju drugačiju odbranu ćirilice: da se ona čuva kao folklorna vrednost,kao prirepak hrvatske latinice, a ne da suvereno vlada u srpskim zemljama.
Zatim, kaligrafska radionica Stratimirović,koju je veličala Politika tekstom "Ćirilica se vraća kući",dok je za ćirilicu imala približno ovakav naslov "Kompjuteri će dokusuriti ćirilicu". Nema odbrane, džaba Ustav i zakoni! DŽaba ljubav prema srpskom!Besmislen je svaki otpor.SAMO NEKA SRBIJA KRENE NAPRED.
Pita američki ambasador Stratimirovića kako uspeva da sa svojom radionicom stigne do Istre (!), severne Italije i drugde. A on odgovara : ljubav! Da,za sve što podržavaju SAD nađe se neka srpska ljubav.

Preporuke:

Postovana Braco komentatori,nigde u svetu lingvisticka nauka ne poznaje gore navedena 4 jezka kao posebne jezike.Nemaju posebne katedre za nih(da ne ispadnu smesni)Oni im priznaju imena(prosto nama svima da ugode),ali smatraju da je to sto postoje 4 imena a jedan jezik-posledica nasih politickih (ne)sporazuma.Lingvistika je nauka,kao fizika ii hemija.Ako nema svoja ravila,nije egzaktnanije ni nauka.Kao sto inzinjer ne sme da zida krive zgrade koje padaju;lekar da leci a pacijenti da umiru-tako i lingvistika ima svoja pravila,i po njima ovo je(jos uvek)jedan jezik.Kada vam lingvisti kazu da su Mingrelski i Gruzijski(i Svan i Laz)jezici kartavelijanske grupe,nastali svi iz jednog,proto-kartavelijamskog jezika,pre oko 3000g,oni za to imaju naucno validne dokaze.To nije(i ne sme,i obicni nije)politicka odluka,iza nje stoji nauka.Nasi lingvisti su politicki pion(Znate shah-najmanje,najbezvrednije igure,koje vrede samo u masi,tj broju.Uglavnom.Ne bas uvek)Stoga treba poslusati svetske....

Preporuke:

..lingviste i prema tome se ponasati.A ISO nema sa ovim veze,niti moze da ima.Jezik nije isto sto i carape ili usisivac.Kad vidim ko sve,ovde kod mene(koje bolnice,u koje ni svoju macku ne bih stavila da je lece i neguju)ima ISO-odmah znam da to treba prosto izbrisati iz svog mozga,i njih i njihove potvrde(setifikate,na novosrpskom)Mozda se varam-ali cini mi se da moto te orGanizacije moze slobodnO da bude:"Ja tebi serdare-ti meni vojvodo"Nisam uspela da na njihovom sajtu nadjem kako to oni(a ne lingvisti-nauka)"standardizuju"jezike

Preporuke:

V. Marjanović@V. Grujić

1. Posle razmišljanja, delimično i pod uticajem ove rasprave, odričem svog stava iz ovog "posta" koji glasi:
"Zato je, po mom mišljenju, neophodno da se državna vlast natera da se konstruktivno umeša u rešavanje ovog problema, jer je jezik - narod, a ćirilica je postala najvažnije pitanje identiteta srbske nacije."

Ističem da se ne odričem navedenog stava iz razloga koje je izneo V. Grujić, koji je načelno protiv uređivanja zakonom pitanja koja se odnose na Srbski jezik i ćirilicu, bez obzira na katastrofalno stanje jezika i pisma Srba.

Promena mog navedenog stava je pragmatične prirode. Jednostavno, ova neodosmanlijska vlast ne može (a možda i neće) ništa da uradi u srbskom nacionalnom interesu, pa ni u smislu mog prvobitnog stava. Dosmanlijsko-neodosmanlijska politika ne primenjuje ni Ustav i ničim nije zaštitila Srbski jezik od preimenovanja i lingvističkog falsifikovanja. Naprotiv, oni su nizom podzakonskih akata priznali nasilno preimenovane jezike...

Preporuke:

„Uostalom niko ne sačinjava Ustav da se "štiti od naroda", nego se Ustav sačinjava da se ostvaruju prava naroda i da se njim obavežu svi na poštovanje i sprovođenje Ustava“ (Zbiljić)

Osvrnite se oko sebe Zbiljiću, pogledajte natpise, grafite, obratite pažnju na rukopise kad ljudi pišu, pogledajte komentare po netu, sajtove, blogove, koji je to narod, o kojim pravima naroda govorite?

„Šupljine i krivine se uvek mogu naći u cepidlačenju, ali ako srpski jezik ima, po ugledu na ceo svet, jedno pismo, svaka upotreba toga pisma u srpskom jeziku je ćirilica, pa bila službena, javna ili ne znam već još kakva“ (Zbiljić)

Lepo sam vam pokazao primer francuske, gde službena upotreba francuskog ne isključuje upotrebu drugih jezika, npr. kod publikacija. Na isti način službena upotreba ćiriličkog pisma ne može da isključi štampanje publikacija na drugoj normi, a upravo je u tome, u publikacijama i lekturi ključ.

Preporuke:

V. Marjanović@V. Grujić2. Priznali su sledeće nepostojeće jezike: krvatski, bosanski, crnogorski, bunjevački, makedonski...Ako se nekim čudom desilo da se ova vlast umeša u rešavanje pitanja Srbskog jezika i pisma putem iniciranja rada nadležnih državnih institucija SANU, Matica srpska i dr.), dobili bismo u najboljem slučaju mekšu verziju Novosadskog dogovora, koja bi opet bila protiv srbskih nacionalnih interesa. Jer bi te institucije opet angažovale I. Klajna, M. Pižuricu i ine, a oni su već sve učinili da nanesu nenadoknadivu štetu Srbskom jeziku i pismu.Ostajem pri stavu da je su Srbski jezik i ćirilica političko i državno pitanje (što je i stav, koliko sam razumeo, prof. dr Zbiljića i N. Vidića) i dodajem svoje mišljenje da je ćirilica postala osnovno pitanje srbskog nacionalnog identiteta.

Preporuke:

„Ono služi za zapisivanje jezika, to zna svako zdrav, a ne samo lingvista. Ali, Vi valja da prihvatite da je Srbima ćirilica i nešto više od te njene osnovne funkcije“ (Zbiljić)

Dakle po vama Srbima je ćirilica nešto više od sredstva za zapisivanje jezika, ali se ipak mnogo manje služimo njome nego neki koji je vide samo kao sredstvo za zapisivanje jezika, npr. Mongoli. Morate da priznate da je ovo teška kontradiktornost, ili su po vama Srbi licemeri, jer uprkos tolikom značaju ćirilice za Srbe, nju Srbi, obični Srbi sve manje koriste.

„neophodno je ne samo uskladiti nego i pojačati naučne i političke aktivnosti da se u službenoj upotrebi u Republici Srpskoj proglasi srpski jezik (ijekavskog i ekavskog izgovora) sa ćirilicom kao primarnim pismom“ (Zbiljić)

Zbiljću, to, a i jače od toga u Srbiji već imamo odavno, a imamo i rezultate toga..

Preporuke:

Vi se,draga braco,stalno pozivate na(nase,oficijelne,politikom proglasene i podrzavane,odrzavane)lingviste;na drzavu,vlast koji nad nama vladaju,a nisu nasi(mada su licnosti Srbi,kao vecina vas,a vise nego ja)vec su samo zastupnici,maske,portparoli okupatora...kao Marija Terezija,ii Selim III.Zivot cirilice i njen opstanak(kao i svega drugog,Srpskog,pa i samog Srpstva)zavisi iskljucivo od ljubavi sto veceg broja Srba za cirilicu(i sve ovo ostalo)A ta ljubav se stice u kuci,u porodici,a ne u skoli,i ne zato sto to Ustav naredjuje.Nasa omladina je potpuno upustena,niko ih nicemu nije naucio(vecinu,ili veci procenat nego sto bi trebalo).Oni naivno misle da ako ne koriste cirilicu-bice im priznato da znaju engleski.Pa"lajkuju"latinicu,a medju njih 100koji koriste internet za najgljupje svrhe-ne mozete da nadjete ni 10 koji normalno govore engleski,makar sa srpskim naglaskom.(dijalekt engleskog nazvan po V Draskovicu.Novi pidzin)

Preporuke:

V.Marjanović@V.Grujić

3. U ovoj sveopštoj srbskoj propasti sve je postalo politika, pa i pitanje Srbskog jezika i pisma.

Da mi imamo narodnu i stvarno demokratsku vlast, ne bi nam bilo uopšte potrebno da Ustavom uređujemo pitanje zvaničnog jezika i pisma. To u nadležnim institucijama učinili lingvisti srbisti. Međutim, nama ni ustavna odredba o zvaničnom jeziku i ćirilici kao zvaničnom pismu ne pomaže. Neodosmanlijska vlast ne primenjuje ustav.

SNS je obećala neophodne društvene promene pre izbora. Izabrana nova vlast nije promenila dosmanlijsku politiku, nego je povećala efikasnost njenog sprovođenja.

Pokazalo se, dakle, da izborna promena vlasti ne donosi promenu politike. Bez promene politike neće biti ni neophodnih promena u oblasti Srbskog jezika i ćirilice.

Promena politike ne može se obezbediti, po svoj prilici,na institucionalni način.

A samo nova srbska politika može rešiti teška pitanja iz oblasti Srbskog jezika i pisma...

Ako do tada - ne bude već kasno...

Preporuke:

„Jeste to enigma. Grujić je obradovao mnoge koji vole otadžbinu kad je dobio od države neki dokument na ćirilici, pa o tome izveštavali mediji. Onim svojim otkrićem falsifikovanja prvog Vukovog bukvara ućutkao je Milosavljevića i njegov sledbenike koji su tumačili da je ova latinica srpska zato što je Vuk njen autor. Zatim ima na internetu njegov odličan tekst "Službena upotreba jezika i pisama",kojim nije dovodio u pitanje smisao ustavne i zakonske zaštite ćirilice.“ (Vidić)

Nije to enigma Nemanja, već samo razumevanje, potkrepljeno ličnim iskustvom, da nas zakonska zaštita ćirilice ne vodi nigde drugde osim u beskonačne priče i iscrpljivanja.
Postoje situacije gde se krši zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, i kao što rekoste, pisoa sam o tome, ali sve i da se taj zakon striktno poštuje, to ne bi rešilo problem
Zato treba videti kako je pitanje pisma rešeno drugde, i kako se došlo do toga da se kod nas rešava na taj način.

Preporuke:

„Matica srpska, Vukova zadužbina i drugi koji su na državnim jaslama podržavaju drugačiju odbranu ćirilice: da se ona čuva kao folklorna vrednost,kao prirepak hrvatske latinice, a ne da suvereno vlada u srpskim zemljama.“

Vidiću, Pižurica priča isto kao i vi, da je ćirilica državno pitanje i da se „dvoazbučje“, kako on reče, rešava zakonom, i da tu oblast treba da urede zakonodavci, da zaštite pismo.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:267267-Cirilica-drzavno-pitanje

Gde vi vidite neku sistemsku razliku u pristupu između vas i Pižurice, jednog od autora aktuelnog pravopisa?

Preporuke:

1) Za mene nema nikakve sumnje da u svetu postoji određena hajka protiv Srbskog jezika, a to postoji zato što postoji hajka na same Srbe, ni za šta drugo. A zašto takva hajka? To ćemo drugi put pisati, da ne izađemo iz teme. Ali kad je već takva hajka, vi nikako nećete uspeti dati ćirilici pravo mesto političkim nadmetanjem sa vlašću ili raznim birokratskim "stručnim" grupama kakva su naši "lingvisti". Opet vam govorim, iako vi ne slušate: Mora se naučno raditi na pitanju pisma, bez politike. A vi glatko zanemarujte neka naučna pitanja koja sam spomenuo juče u prilozima. Rodoljublje ne vidim kao politiku, i njega može da bude u toj temi, ali opet ne isključivo. Nauka mora biti dominantna!

Ali, ovde bude detinjeg ponašanja. Neko napiše knjigu, a onda je koristi kao svoj "argumenat" o "sili svojih pogleda". Onaj drugi završi za inženjera, ekonomistu, jezičara, itd., i onda to koristi kao SILU, užasnu vrstu "argumenta" za odbacivanje ili zanemarenje drugih pogleda. Tu ni slova "n" od nauke nema!

Preporuke:

Dragoljubu Zbiljiću.
2) Zar nije malo prepotentno to kako Vi govorite? Vi prosto odrežete da "ono drugo" što ja govorim odvlači argumente od ćirilice, i razprave nema. I još za moja posmatranja stavite pod navodnike odrednicu "naučna". E, dragi Zbiljiću,
Ja sada baš moram da Vam kažem: NISU ARGUMENTI kad navodite kakve sve promene se kroz istoriju događaju sa ćirilicom. Ja sam Klajnu već poodavno prigovorio zbog njihovog imena Srpskohrvatski, a on navodi još Jakova Grima itd., mada je on to bar mekše rekao nego što vi meni odgovoriste.

Korist od toga je bliska nuli za ćirilicu i Srbski. Vi kažete i "srpski", a to ne valja. I to je, vidite, donela "struka" i kvazi-mudrovanje urbano-akademskog kruga. Donela vam je da ne smete pisati zarez gde ga morate pisati, itd. To sve ne valja, Zbiljiću. Ja vam sinoć navodim neke primere zla koje je uradila struka, a vi i dalje: "struka", pa "struka", i stavljate navodnike na tu moju nauku. Pa, valjda trebate prestati absolutizovati struku i diplomu,

Preporuke:

3) kad vam ja pred oči dajem argumente protiv toga. Kako ćete vi rešiti išta, ako ono što ne valja, za vas valja, i obrnuto? To je za mene neozbiljno.

Kao da meni nije stalo do prava Srbskog jezika! Stalo mi je, i to kako. Ja sam i na svojoj koži izkusio mnoge stvari. Zato ja ne mogu da se mirim sa takvim nenaučnim ponašanjem. Ne možete vi ućutkati mene koji znam šta je nauka u jeziku, i uobšte nauka, time što ćete mi samo odrezati - da moji argumenti ne koriste ćirilici. Vi grešite! I šta sada?

Ovde kod nas nastao je horor od nasilja struke. Ja Vam odlučno tvrdim: struka radi nenaučno, a u Srbskom jeziku zabrinjavajuće nenaučno. I šta sada? Predlažete li vi da to nastavi tako, borba kao u džungli, jer prosto ne možete videti šta Vam govorim? Da je nauke, valjda bi mi odgovorili na neke od agrumenata! Vi tako možete uspeti samo ako tu vašu organizaciju budete uspeli podići na neki položaj sile. A to onda traje dok druga sila ne dođe na vlast i opet to poruši. To nisu rešenja.

Preporuke:

Milošu Opačiću:
Uvažavam neka Vaša gledišta, na neka gledam drukčije, i to je i Vaše pravo i pravo moje malenkosti.

Ono što je istina ne može da bude ni po kojim osnovama "prepotentno", što mi prišivate. Nije uopšte s moje strane prepotentno kad Vi tražite da se isključi nauka i struka iz rešavanja jezičkih pitanja. Tom što mi danas još nemamo, praktično, prave naučnike i stručnjake za jezik Srba, to ne može da znači da laici mogu sva srpska jezička pitanja da reše bez naučnika i stručnjaka. Mislim da je davno prošlo vreme pojedinaca koji su sami bili "institucija" i sami rešavali pitanje jezičke reforme uz pomoć pristrasnih stranaca koji idu za svojim čistim interesima.

Ako Vam se činim "prepotentnim" što tako mislim i to otvoreno kažem, ja mogu da Vam se iskreno izvinim i da kažem da Vas poštujem, ali moram o tome ovako da mislim.
Ne možemo, dakle, bagatelisati nauku i struku za srpski jezik zato što nam se ne sviđa Klajn ili neki drugi stručnjak.

Preporuke:

Milošu Opačiću 2.

Imam razloga da Vas, Opačiću, cenim, i čak ste mi u svojoj upornosti vrlo dragi (imam i ja sličnu osobinu Vašoj osobini), ali sam prinuđen da kažem svoje mišljenje.
Meni je poznato delo mog ličnog prijatelja akademika Klajna kojeg u nekim oblastima nauke veoma cenim, a imam mu velike prijateljske primedbe (neka je on akademik, a moja malenkost skroman stručnjak za srpski jezik!) na rešenje pitanja pisma kako on predlaže i sprovodi preko recenzije Pravopisa srpskoga jezika i preko svojih izjava i članaka o srpskom pismu. Tu smo on i ja ostali prijatelji u lepim željama lično, ali i ljuti protivnici u struci, pa sam imao slobodu da deo njegove lingvistike, posebno one u vezi sa srpskom ćirilicom nazivam u svojim knjigama "kla(j)novistika"

Preporuke:

"Nije to enigma Nemanja, već samo razumevanje, potkrepljeno ličnim iskustvom,..."
U svakom slučaju to je stopostotna kontradiktornost, što ne znači da nemate pravo na naknadnu pamet. Ali ako se naknadna pamet razlikuje za 100% od prethodne, onda ukazujem čitaocima na to da Vaše pisanje uzimaju sa rezervom.
Vi donosite sud o štetnosti zakonske zaštite ćirilice na osnovu sopstvenog iskustva. Takav sud je besmislen i na prvi pogled, pa ću i ja učiniti besmislenost suprotstavljajući Vam svoje sopstveno iskustvo i sud .
1.Vlasnik radnje foto Bežanija u Beogradu kaže da će ispisati ime firme ćirilicom "kad bude zakon".
2.U naselju Busije su samo izbeglice iz Hrvatske, a gotovo je sve u latinici. U poljoprivrednoj apoteci priupitam gde je gazda da protestvujem što nema ćirilice. Pametan prodavac se plašio da kaže svoje mišljenje , sačekao je da izađu kupci, pa tiho reče samo ovo :"Gospodine, samo zakon, pa po džepu."
3.U Šidu 2004.g. uđem u ćiriličku apoteku da pohvalim gazdu zbog ćirilice.

Preporuke:

"Pita američki ambasador Stratimirovića kako uspeva da sa svojom radionicom stigne do Istre (!), severne Italije i drugde. A on odgovara : ljubav! Da,za sve što podržavaju SAD nađe se neka srpska ljubav" (Nemanja Vidić).

Lepo i tačno pogođeno!

Preporuke:

nastavak za Grujića

Gazda će iznenađeno :"Ja uopšte nisam Srbin nego Slovak,ali sam čuo da će ćirilica biti po zakonu, pa da ne pišem dva puta."
Imam bezbroj primera,ali to Grujiću ne pomaže, jer ne nosi ćirilicu u srcu, nego je ona samo skup znakova kojima se zapisuje jezik. Za nju je dovoljan samo standard. Kao kad se propiše da šalteri moraju biti na visini 1,2 m. Međutim, Benjamin Kalaj je imao svu potrebnu državnu prisilu, ali mu nije uspeo standard samo latinica u bosanskom jeziku.Iako nije bilo filoloških fakulteta , profesora i akademika. Ali su svi ondašnji Srbi videli u njoj ono što ne vide današnji :srpsko nacionalno znamenje.
Grujić može da se ruga veoma malom broju Srba patriota koji ne priznaju otimanje srpskih zemalja sa narodom, i neodvojivu od nje okupacuju srpskog jezika i naroda hrvatskom laticom,zato što država nije donela zakon da bi zaštitila ćirilicu, nego da bi je uklonila iz narodnog života i sećanja. Jer SA KOSOVOM I ĆIRILICOM SRBIJA NE MOŽE NAPRED!

Preporuke:

V. Grujiću 1.

"U Francuskoj je npr. prema Ustavu u službenoj upotrebi francuski jezik. Zar vi mislite da to isključuje štampanje publikacija na engleskom jeziku, zar mislite da je tamo nemoguće izdati knjigu ili časopis na engleskom ili arapskom jeziku" (V. Grujić)?

Razumem potrebu Grujićevu da bude "originalan" i "on, pa on". Ipak, shvatite da još poneko od nas ponešto zna. Svako normalan zna sa je u Francuskoj i bilo gde, po međunarodnim pravilima i pravima na svoj jezik i svoje pismo. Svako razume da svuda u svetu svaki pojedinac ima prava na svoj jezik sa svojim pismom (izuzetak su, valjda, u praksi samo Srbi u Hrvatskoj, kojima se ne dozvoljava primena Ustava i zakona Hrvatske o službenoj upotrebi jezika i pisma).

Preporuke:

V, Grujiću 2.
Dakle, od mene zbog mnogo čega vrlo uvaženi Grijiću, niko Vama, ja ponajmanje, nisam rekao da pravio na engelski ili ma koji jezik sa svojim pismom neko nema. Pravo na pismo se kod svih drugih podrazumeva čim se spoimene jezik. Međutim, reč je o tome da se to pravo jedino ne dopušta Srbima u Hrvatskoj, zatim u nekim drugim oblastima bivše SFRJ i, ponajpre, u samoj Srbiji. I u Srbiji se ponajmanje sprovodi ustavna zaštita srpskog jezika i pisma, koja u našem slučaju (zna se zašto) ne pomaže, ali ne može ni da šteti ni na koji način, iako Vi o tome, po mom mišljenju, neodređeno ili prilično nejasno mislite.

Preporuke:

Za Grujića i još ponekoga ovde
3.
Da uvaženi od mene Grujić nije posve tačan i koristan u mišljenju da pismu treba pridati jedino stndanardni značaj, tj. smatrati ga samo znakovima za "beleženje jezika" i na tom nivou ga rešiti -- potvrđuju i 25.000 Hrvata u Vukovaru i 80-ak hiljada Hrvata u Zagrebu koji su prtotestvovali sa zahtevom da se u Hrvatskoj nigde ne sprovodi ni eihov Ustav ni htvatski zakon koji dopuštaju Srbima ćiriličko pismo. Ti protesanti Hrvati moguće je da uopšte nisu čuli da se pitanje pisma rešava preko rešavanje pitanja standarda njihovog jezika. Moguće je da od njih niko nije imao više id dva puta njihov Pravopis hrvatskoga jezika u rukama, ali su svi nacionalno vaspitani i upućeni da je hrvatsko nacionalno pismo latinica, a srpsko ćirilica. I zato su oni na protestima za svoje pismo samo i svuda, a protiv srpskog pisma uopšte tako jaki i brojni.

Preporuke:

Za Grujića i još ponekoga ovde 4.
Srbi su smišljenim načinima preko škole i u životu nacionalno udaljeni od svog pisma, pa i kad mu ga neki nazovu skaradno "fašističkim" i "siledžijskim" u Novom Sadu, Srbi ne protestuju ni slično Hrvatima jer su Srbi u školi vaspitani i naučeni da pismo nema nacionalni, nego samo "tehnički značaj" za puko "beleženje jezika" i da je svejedno da li će to "beleženje" biti rađeno srpskim ili hrvatskim pismom koje su srpski filolozi čak preimenovali u "srpsku latinicu", i to čak u Vukovoj "izvedbi". Tako su Srbi pod uticajem "naučnika" i "stručnjaka" i odsrbljenih Srba "školski" pretvorili u srpsko pismo abecedu koja je postala "srpskija" i od stvarno srpske i opštesrpske ćirilice u trajanju dužem od desetak vekova.
U Srbiji i među Srbima odavno se radi na tome i unutra i spolja da sve što je normalno postane nenormalno.

Preporuke:

Za Grujića i još ponekoga ovde 5.
(Tako će, izgleda, na jesen ponovo po Srbiji biti tloupotrebljavana policija da štiti one koji bi da paradiraju za ljubav koja ne donosi porod, a biće u nemilosti oni koji bi želeli da toga danas porodično prošetaju s decom kojoj nije potrebno ulično ljubavno paradiranje s lažnim, jalovim ponosom, nego stvarna prirodna ljubav koja će jedina stvarno produžiti vek narodu rađajući nove naraštaje kojih nema zbog poznate "bele kuge". Da li će paradiranje lažnog ponosa uz skute zloupotrebljene toga dana policije uticati na suzbijanje "bele kuge" svi ćemo se vrlo brzo uveriti. Baš kao što smo se vrlo brzo uverili, bar mi koji to razumemo, zašto nam je srpsku ćirilicu zahvatila "crna kuga".
Ovaj Nemanjin tekst je, u stvari, pokazao, zašto su u Banjaluci 25. novembra u ANURS-u srpski lingvisti, ponajviše iz Srbije, paradirali lažnim ponosom od "bogatstva dvoazbučja".

Preporuke:

Ako vi cekate Da donesete(drzava! zakon kjim se dozvoljava samo cirilica u Srbiji,pa ce onda srbi,primorani zakonm,piusati cirilicom,bolje da to ne pokusate,a ako okusate-da ne uspete da bodijete takav zakon.Srbi kakvi su,najbolje ce biti da se donese zakon kojima je dozvoljena samo latinica,i da se kaznjava svako ko pise cirilicom-onda ce iz inata svi pisati cirilicu.

Preporuke:

"Ako vi cekate Da donesete(drzava! zakon kjim se dozvoljava samo cirilica u Srbiji,pa ce onda srbi,primorani zakonm,piusati cirilicom,bolje da to ne pokusate,a ako okusate-da ne uspete da bodijete takav zakon.Srbi kakvi su,najbolje ce biti da se donese zakon kojima je dozvoljena samo latinica,i da se kaznjava svako ko pise cirilicom-onda ce iz inata svi pisati cirilicu" (Dr Jela Bisić).

S obzirom na to kako smo mi pojedinci u Srbiji vaspitavani decenijama u Jugoslaviji, a ništa bolje nije ni danas u Srbiji, pogotovo neki Srbi u vlastima -- Ove reči dr J. Bisić valjalo bi sprovesti. Možda bi, stvarno, neki Srbi tek tada znali zašto treba pisati svoj jezik svojim pismom. Naravno, kada je doktorka rekla da se donese zakon po kome se u Srbiji sve "mora pisati ćirilicom", pretpostavljam da je mislila na sve što se piše srpskim jezikom, a ne, naravno, nekim jezikom nacionalnih manjina, jer Srbi "diraju" u pravo na pismo danas u Srbiji samo za Srbe.

Preporuke:

Dr Jeli Bisić 2.
Drugi su, naravno, u Srbiji uvek imali i danas imaju suverena prava na svoj jezik sa svojim pismom. U to pravo drugih u Srbiji nikada niko nije dirao. Prava na svoje pismo u svom jeziku učinjena su problematičnim samo za Srbe i to najčešće od samih Srba.
Možda je dr Jela Bisić stvarno u pravu -- treba za Srbe doneti naopak Ustav i naopak zakon, pa će se, možda, Srbi, u vezi s pismom, tek na inatu "opametiti" pa početi da ono što je naopako sprovode -- naposleno.

Preporuke:

Dragi Dragoljube Zbiljiću,

Vrlo dobro je da ste odgovorili, jer svaki odgovor vodi bliže rešenju, koliko god jedan drugoga negirali. I ja cenim neke vaše stavove više nego one od drugih komentatora. Da nije tako ne bih vama lično ni odgovarao. One koje manje cenim, ja i preskačem i ne odgovaram na to. Ali nije ni kod Vas baš sve tačno ni dobro.

Jako mi smeta kad mi kažete: "Vi tražite da se isključi nauka iz rešavanja jezičkih pitanja". (!) A ja ovde potroši "mastilo" pišući sasvim suprotno tome! Ja vas ovde i napadam tačno zato što ne Vi koristite nauku! Zar to nije čudno?
Mogli ste napisati i sto knjiga. Ali vi ne znate da nauka i struka nikako nisu sinonimi! Vidite da ih stalno uzimate kao jedan proširen pojam: "nauka i struka" i večito tako govorite. Možete li vi priznati moje reči onako kako ih izgovorim? Jedan od najvećih problema Srbskog jezika je u tome što u jezičkoj struci - nema nauke!! A Klajnu sam rekao da je i ne može biti, da Vas sada, eto, još više zbunim, bez namere.

Preporuke:

Dragoljubu Zbiljiću
2) Vama se čini kao apriorno da ja, ako sam mašinac, "ne mogu" Vama mnogo soliti o jeziku. Dragi Dragoljube, jako u tome grešite. Ne samo zato što mi je maternji, nego zato što ja vladam naukom!

Kazaćete: Ali kako, pa vi ste laik za jezik! To ćete Vi kazati. To je Vaše viđenje, prema klišeima koji su vama utisnuti u svest tokom škole. Ali, na Vašu žalost, to nije istina! Ili bar, ako bih ja bio laik za jezik (a nisam!), onda su svi naši "stručnjaci za jezik" laici - za nauku. Ovo će vam postati jasno samo ako budete više čitali moje tekstove, i pažljivo beležili. Tek počinjem da pišem o tim stvarima. A ovde rekoste da ste i vi jezičar. I pomišljao sam to, ali sam hteo da to Vi kažete.

A to da li je Klajn Vama prijatelj ili ne, stvarno nema veze ni sa čim. Klajn mnogo greši, i ja sam to pošteno napisao i njemu, a i ovde sam negde rekao.
A ako greši Klajn, onda greše i drugi jezičari! Ali ne samo tom logikom, nego ja znam da vi grešite, iz čitavog mora podataka.

Preporuke:

Dr Jeli Bisić 3.
Za sada su srpski naučnici i stručnjaci za jezik prvi "opametili" po mudrom receptu dr Jele Bisić, pa su doneli naopak Pravopis srpskoga jezika (Matica srpska 1993-2010) u rešenju pitanja pisma. Još sada treba vlast da se ugleda na pravopisce pa da donese naopak ustav i zakon o jeziku i pismu, a ne kao do sada da bar ustav bude ispravan, a da ga samo naopako sprovode. Vlasti neće biti teško da učini novi korak, pa da i ustavni i zakonski propis o jeziku i pismu bude naopak (da navedu, na primer: "U službenoj upotrebi u Republici Srbiji su hrvatski jezik i latiničko pismo." Možda bi tada i poslednji Mohikanac -- Srbin shvatio da je u Srbiji sve naopako i da je vreme da Srbi počnu da se "inate" s naopakim kako bi došli do ispravnog ponašanja i svog i ponašanja vlasti!

Preporuke:

"Vidite da ih stalno uzimate kao jedan proširen pojam: "nauka i struka" i večito tako govorite" (Miloš Opačić).

Možda sam Vas, uzvraćam -- uistinu dragi Opačiću, malo izmenio u opisanom gledištu. I tačno je da uzimam često nauka i struka otkad sam Vas čitao. Hoću da Vam udovoljim. Jer, Vi, očigledno, u potpunosti razdvajate struku i nauku. Saglasan sam da to nisu pravi sinonimi. Zato sam ranije ovde u nekom javljanju napisao samo posebno to da "struka i nauka nisu u apsolutnoj oprečnosti", nego da, sada dodajem,, valja i treba da budu u saglasnosti.
Zahvaljujem Vam, uistinu dragi Opačiću, što mi odgovarate jer mi je Vaš razlog za odgovaranje takođe drag. Vi ste od onih koji u sporenju imaju meru pristojnosti.

Preporuke:

"Vidiću , Pižurica priča isto kao i vi, da je ćirilica državno pitanje i da se "dvoazbučje" , kako on reče , rešava zakonom, i da tu oblast treba da urede zakonodavci, da zaštite pismo.
Gde vi vidite neku sistemsku razliku u pristupu između vas i Pižurice, jednog od autora aktuelnog pravopisa?" ( Grujić )
Hvala na izvanrednom pitanju!
Nikada niko neće naći u mom pisanju da sam za dvoazbučje i da ga treba štititi zakonom, a Grujić je mogao zaključiti i iz svog pitanja da Pižurica hoće baš to.
Grujić se uopšte ne bavi konkretno mojim tekstom, nego nečim drugim troši uprazno svoju energiju i zamara druge posetioce sajta. Da nije tako on bi video da se na kraju teksta govori o tome da su lingvisti( Pižurica i Klajn ) sasekli korene žile ćiriličnog stabla, a onda bi oni da država raznim zakonskim merama pridržava to stablo da ne bi srušilo.
To je isto kao kad bi Matica namerno prosula iz jastuka perje sa nekog balkona,pa tražila od države da to isto perje vrati u jastuk.

Preporuke:

1.
"Niti je autor teksta razumeo šta su lingvisti na skupu hteli da kažu, niti je uopšte razumeo šta je lingvistika" (lingvista napisa, pa pobeže!).

A ja sam voleo da pitam lingvistu šta to nije razumep Nemanja Vidić "šta su lingvisti hteli da kažu". Oni su u vezi s rešenjem pitanja pisma u jeziku Srba sve rekli ono što govore još malo pa sto godina. Evo šta su rekli u vezi s ćirilicom (ponavljam celu 2. tačku s punim kontekstom);
"2. Pošto je nasilnim činom visokog predstavnika u BiH iz Ustava Republike Srpske (amandmanom LXXI) izbačen naziv jezika, neophodno je ne samo uskladiti nego i pojačati naučne i političke aktivnosti da se u službenoj upotrebi u Republici Srpskoj proglasi srpski jezik (ijekavskog i ekavskog izgovora) sa ćirilicom kao primarnim pismom. Status ostalih jezika i latiničnog pisma treba regulisati posebnim Zakonom o upotrebi jezika i pisma."

Preporuke:

Lingvisti -- 2.

Znači, rekoše precizno lingvisti za pismo: "pojačati aktivnosti...". "sa ćirilicom kao primarnim pismom".

Vrlo uvaženi i poštovani lingvisto (ako se ne šalite u navođenju svoje struke),
Srbe su srpski lingvisti "s ćirilicom kao primarnim pismom" doveli do latinice kao jedinog pisma i u Srbiji u mnogim oblastima, pa je tako ćirilica s primarnog spala na najpre sekundarno, a posle toga u očigledno zatirano i umiruće pismo i u Srbiji posle Novosadskog dogovora 1954. o "zameni srpske ćirilice hrvatskom latinicom". Zloupotrebljeni lingvisti od komunista 1954. danas sami sebe, pa i u ovim Zaključcima u Banjaluci, zloupotrebljavaju sami sebe u rešavanju i rešenju pitanja pisma u jeziku Srba.

Preporuke:

Samo ovo da još kažem: lingvistika (nauka i struka,kao i pravopisno i drugo standardizovanje jezika ne smeju da budu u raskoraku sa svetskom praksom u tome i, naravno, i sa Ustavim i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Sve to je kod svih drugih u strogom saglasju. Kada ne bi to sve kod drugih bilo u saglasju, teško bi svi drugi izbegli slične nevolje i probleme koje imamo danas mi Srbi u vezi s jezikom i pismom.

Smatram teškim cinizmom izjave svojih dokazanih ličnih prijatelja akademika Ivana Klajna i prof. dr Mate Pižurice kada izbegavaju da pravopisno pitanje pisma reše u skladu s Ustavom i svetskom praksom, kada to sve izigraju kao veliki stručnjaci u Pravopisu srpskoga jezika (Matica srpska, Novi Sad, 2010, str. 15- i 17) u kome na jednoj strani prekrše Ustav i svetsku praksu pa za pismo u srpskom jeziku odred e i srpsko i hrvatsko pismo (dva pisma, dakle), a onda oni daju "zadatak" državi da ona taj njihov problem reši Ustavom i Zakonom.

Preporuke:

"Vidiću, Pižurica priča isto kao i vi, da je ćirilica državno pitanje i da se "dvoazbučje", kako on reče , rešava zakonom, i da tu oblast treba da urede zakonodavci, da zaštite pismo."
Gde vi vidite neku sistemsku razliku u pristupu između vas i Pižurice, jednog od autora pravopisa?"

Mi ne pričamo isto.
Sve do sada sam mislio da sam uvek bio jasan - srpsko pismo je samo ćirilica,i takvo rešenje da se sprovodi zakonom.
Iz samog Grujićevog pitanja se vidi da bi Pižurica da se zakonom štiti rešenje sa dva pisma u srpskom jeziku.

On je prvo pravopisnom normom o dva standardna pisma srpskog jezika potpisao ćirilici smrtnu presudu, a onda se javno ponudio da bude na čelu tima iz nekoliko ministarstava, koji bi doneo bolji zakon o zaštiti ćirilice. Glavno pitanje koje treba da reši taj tim je : šta je službena upotreba jezika i pisma ( u kojoj je samo ćirilica), a šta je javna upotreba ( u kojoj je nominalno dvoazbuje , a realno latinica).

Preporuke:

2.
Na taj način oni svoju direktnu odgovornost koja im je donela slavu i honorar za taj posao prebace na drugoga. Uz to, oni izigraju činjenicu i sprdaju se s njom da je država (Ustav je, valjda"država"!) već donela to rešenje koji oni izigravaju, tj. ne poštuju. To je od mojih ličnih prijatelja već ružan cinizam.
Ovo kažem zato što moje prijateljstvo s ovim meni dragim ljudima ili s bilo kojim drugima počiva jedino na istini. Istina mi je u svemu vodilja. Nisam kao onaj na Farmi TV Pink koji reče: "Mene ne zanima istina ako si mi prijatelj. Ako te gotivim do jaja, ima da te uvek podržavam bilo9a istina ili laž ono što govoriš." ja nisam na takvoj vrsti Farme i nisam tako vaspitan. Vaspitan sam u porodici da mi je istina u vezi s Bogom i ne smem da kažem. Nije da samo neću, nego ne mogu da kažem.
Kod Srba se, nažalost, obogatila "spoznaja" da prijatelj mora da me podržava i kada lažem. To donosi mnogo lošeg i svodi se na ono: "Ja lažem za tebe, ti lažeš za ,mene." To nas sve vodi u klanove.

Preporuke:

U medjuvremenu,izmedju razlicitih komentara i clanaka,koje citam,cula sam za slucaj jedne moje mlade poznanice,i kako je lece lekari u Beogradu.Uzas!Ako su nam(vam)lingvsti kao lekari(a verovatno i jesu,a verovatno su i gori-ipak lingvistika nije vitalna)onda je najbolje da svi,kolektivno,na vreme,pocenmo da ucimo neki drugi jezik("Hrvatski","Bosanski"("Boshnjacki")i"Crnogorski" se ne racunaju.I njihovi lingvisti su isti.)Ja uzeh Mingrelski,iz vise razloga,pa cu tako,ako Bog da,iduce godine postati 5o1.govrnik ovog jezika u izumiranju.Dovidjenja u Mingreliji!

Preporuke:

"Pravo na pismo se kod svih drugih podrazumeva čim se spoimene jezik. Međutim, reč je o tome da se to pravo jedino ne dopušta Srbima u Hrvatskoj" (Zbiljić)

Pa Zbiljiću, pošto vi tvrdite da je to sve jedan jezik, onda je logično da je dovoljna jedna norma tog jezika za sve govornike, Srbe, Hrvate, Mađare, Italijane...

Preporuke:

"Da uvaženi od mene Grujić nije posve tačan i koristan u mišljenju da pismu treba pridati jedino stndanardni značaj, tj. smatrati ga samo znakovima za "beleženje jezika" i na tom nivou ga rešiti -- potvrđuju i 25.000 Hrvata u Vukovaru i 80-ak hiljada Hrvata u Zagrebu koji su prtotestvovali sa zahtevom da se u Hrvatskoj nigde ne sprovodi ni eihov Ustav ni htvatski zakon koji dopuštaju Srbima ćiriličko pismo" (Zbiljić)

A trebaju li Zbiljiću nama Hrvati da bismo saznali koje nam je pismo, jel to mi bez njih ne bismo znali šta je naše, funkcionišemo li mi možda kao dve strane iste medalje?

Vaše reakcije su poput Pavlovljevog psa iz onog eksperimenta, a koncepti, ideje i uopštavanja ne mogu da se zasnivaju na osnovama uslovljenih refleksa.

Preporuke:

"Vi donosite sud o štetnosti zakonske zaštite ćirilice na osnovu sopstvenog iskustva." (Vidić)

Ja donosim sud o tome da je sam pristup koji podrazumeva zakonsku zaštitu ćirilice nešto nepoznato u civilizaciji.
U vreme SFRJ u SRH je Ustav odvajao i štitio hrvatski jezik i pismo od zajednički ustanovljenih praivla, od koga danas u Srbiji zakoni štite pismo?

Preporuke:

"Iz samog Grujićevog pitanja se vidi da bi Pižurica da se zakonom štiti rešenje sa dva pisma u srpskom jeziku. "

Kad biste pročitali intervju sa Pižuricom videli biste da čovek kaže da dilema ćirilica ili dvoazbučje nije ligvističko, već državno pitanje koje treba da se reguliše zakonom.

I u čemu je razlika izemljđu njega i vas?

Ni u čemu, navukli su vas na tanak led. Dilema ćirilica ili dvoazbučje nema veze sa Ustavom i zakonima i u tom smislu nije nikakvo državno pitanje već se reguliše upravo pravopisom, a Ustav i zakoni mogu samo da služe kao podrška pravopisnim rešenjima.

Pitanje za državu samo može biti hoće li da plaća jezikoslovce koji neće da rade svoj posao i konačno normiraju srpski jezik onako kako su normirani svi jezici u savrmenom svetu.

Preporuke:

"Ja donosim sud o tome da je sam pristup koji podrazumeva zakonsku zaštitu ćirilice nešto nepoznato u civilizaciji."(Grujić)

Ja javno kažem da sam u ratu za ćirilicu, a ne znam koja je Grujićeva prava namera. Slobodan sam da zaključim ( da donesem sud),da on svojim pisanjem ruši odbranu ćirilice kada obesmišljava njenu ustavnu i zakonsku odbranu.
DOKAZ :
Grujić bezbroj puta ukazuje na to da je pitanje pisma SAMO stvar standarda,iako ne može biti da ne zna da su se udruženja žestoko borila za to da ćirilica bude zaštićena pravopisom na analogan način kao i u hrvatskom pravopisu : srpski jezik se služi ćiriličkim pismom. A negde dalje da se napiše da su se srpski stvaraoci koristili uz srpski jezik i latiničkim pismom, ali da i ta dela spadaju u kulturno blago srpskog naroda.
Napisao sam da je jedan jedini razgovor sa Maticom u vezi pravopisnog standarda jednog ćiriličkog pisma u srspkom jeziku održan tek onda kad smo joj zapretili transparentima.

Preporuke:

Protivustavno je da se upotreba srpskog i ćirilice reguliše zakonom.

Ustav lepo kaže da se zakonom reguliše sve što nije srpski i ćirilica.

+++

Zalaganje za uvođenje "Zakona o srpskom jeziku i pismu" jeste ravno veleizdaji, a ujedno je u protivustavno.

Mnogo se ovde ljudi pozivaju na Ustav u odbrani ćirilice, a nisu ni najmanje svesni da taj isti Ustav Srbije zabranjuje zakon o ćirilici.

Preporuke:

Nemanja Vidić: ... A negde dalje da se napiše da su se srpski stvaraoci koristili uz srpski jezik i latiničkim pismom, ali da i ta dela spadaju u kulturno blago srpskog naroda.

Bitno je da se latinica i u ovom slučaju favorizuje u odnosu na arabicu.

Sramno je svako zalaganje za izbacivanjem i prećutkivanjem arabice koja se navodi u Pravopisu srpskog jezika iz 1994. godine.

Preporuke:

Nastavak za Grujića
I šta su još mogla da urade udruženja za odbranu ćirilice? Možda da bace bombu na Maticu srpskohrvatsku ( srpska je bila pre dolaska na vlast titoista).
Da bi Grujić razumeo celinu problema pisma morao je pročitati makar jednu Zbiljićevu knjigu. Morao je pročitati i knjigu Đorđa Janjatovića "Borba za ćirilicu". Čovek platio štampanje svoje knjige u 500 primeraka, pa je delio besplatno! U tim knjigama je detaljno opisana borba prvoosnovanog udruženja ĆIRILICA,pa i to kako su Klajn i kompanija ismejavali inicijativu da se uvede standard jednog pisma u srpskom jeziku.
Klicu odbrane ćirilice Ustavom i zakonom nisu posejela udruženja, pa time ni Vidić i Zbiljić sa kojima polemiše , nego legendardni pravnik akademik Radomir Lukić.On je još 1971.g. pročitao lingviste u nameri da ćirilicu u srpskom jeziku zamene latinicom , pa je o tome napisao članak u Politici sa naslovom "Lingvisti se okliznuli na ćirilici".

Preporuke:

Nastavak za Grujića i Babića

Dakle ,pre nego što se desila ustavna zaštita pisma u Srbiji,što slično ne poznaje civilizacija, dogodio se uzrok tome kojeg ne poznaje civilacija : uvođenje konkurencije svom pismu da bi ono bilo zamenjeno tuđim.
Grujić je ovde teško omašio navodom da su udruženja, Matica srpska i pravnici smislili ustavnu i zakonsku zaštitu pisma. Da je čitao Zbiljićevu knjigu "Okupacija srpskog jezika latinicom" mogao je saznati da je do prve ustavne zaštite pisma došlo 1990.g. i to isključivom zaslugom akademika Lukića.Znači , 10 godina pre osnivanja ĆIRILICE !
Iste godine akademik je napisao tekst u Politici sa naslovom "Protiv posebnog zakona", jer je prepoznao da je namena zakona da se izigra ustavna zaštita ćirilice.Inače , analognog zakona nema ni u Hrvatskoj za hrvatski jezik i njegovo pismo,jer se tamo opravdano službenom upotrebom jezika i pisma smatra sve osim privatne upotrebe.

Preporuke:

V. Grujiću:
"Pa Zbiljiću, pošto vi tvrdite da je to sve jedan jezik, onda je logično da je dovoljna jedna norma tog jezika za sve govornike, Srbe, Hrvate, Mađare, Italijane" (V. Grujić)...

Ne preterujte, Grujiću u ironiji. To Vam kod mene ne prolazi, jer znam ulogu ironije. To što Vi kažete, da je "po Zbiljiću", to niti je "po Zbiljiću" niti ima ikakve veze sa Zbiljićem. Dakle, smanjite, Grujiću, lične doživljaje i ne uživajte preterano u nepristojnoj ironiji. A nepristojna je svaka ironija koja nema baš nikakve veze sa istinom.

Preporuke:

"Vaše reakcije su poput Pavlovljevog psa iz onog eksperimenta, a koncepti, ideje i uopštavanja ne mogu da se zasnivaju na osnovama uslovljenih refleksa" (V. Grujić).

Grujić ima svoj, a ne Pavlovljev, refleks i kompleks. Čim se kaže da su Hrvati preuzeli od Vuka srpski jezički standard (a to su sami Hrvati priznavali) za svoj u 19. veku, inž. V. Grujić se uznemiri i obavezno javi da tvrdi kako su srpski jezik i hrvatski jezik sasvim različiti. Ne tvrdi, Grujiću, Zbiljić (tačnije ne tvrdi samo zbiljić) da je današnji "hrvatski jezik" isto što i srpski jezik. To potvrđuje naučna lingvistika i sobine jezika. Tačnije rečeno, to je isti jezik bar u 80 odsto. To što je suštinska razlika, ona je uglavnom u leksici i nešto malo u rečeničkim konstrukcijama. Fonetski i fonološki, zatim, morfološki i sintaksički gotovo da nema nikakve razlike.

Preporuke:

Pokojni akademik Radomir D. Lukić se zalagao protiv zakona o srpskom.

Ostaje još samo da se prebroje pojedinci koji se u ovoj 2013. godini zalažu za uvođenje zakona o srpskom jeziku i pismu?

Ustalom, Ustav zabranjuje da se srpski štiti na osnovu zakona.

Preporuke:

V. Grujiću -- 2.
Najveća je razlika, naravno, z jeziku Srba i Hrvata danas samo u tome što je to "hrvatski srpski jezik", taman kao što je engleski jezik Amerikanaca danas "američki engleski". Ključna je razlika, dakle, samo u standardološkom smislu, jer su se Hrvati u standardizovanju svoje varijante srpskoga jezika u potpunosti osamostalili.
Naravno, kad se kaže da je srpski standardni jezik Hrvata danas, lingvistički gledano, srpski jezik, to ne znači da mali deo Hrvata u 19. veku nije koristio takođe srpski jezik. To su Hrvati koji su bili srpske komšije odvajkada. A deo Hrvata koji su u stvari asimilovani Srbi katolici, svakako su se služili srpskim jezikom koji su, na neki način, odneli u nasleđe Hrvatima. Svi ostali koji su se smatrali Hrvatima ili su se kako drukčije zvali, a ne Srbima imali su svoj jezik -- čakavski i deo kajkavskog.

Preporuke:

Za Grujića i Babića

Iako je genijalni akademik Lukić shvatio opasnost po ćirilicu, pa je predsedavao komisijom SANU za ćirilicu (članovi još akademici Krestić i Ćelić),nije dobro procenio dubinu srpskog poraza latiničenjem. Zato je bilo utopijsko njegovo mišljenje da se i kod Srba kao i kod Hrvata može sprovoditi ustavna zaštita pisma bez zakona. Jer u Hrvatskoj svako , od deteta do akademika , zna da je ćirilica isto što i Srbin, pa je zato treba mrziti. Jer u Hrvatskoj na desetine hiljada Hrvata protestvuje protiv ćirilice, a u mržnji prema Srbima i ćirilici podržao ih je lično najviši zvaničnik katoličke crkve.Jer su podršku svojima pružili istovremeno i Hrvati u BiH, koji su za jednu noć išarali ćiriličke putne oznake od Banja Luke do Mostara. Istovremeno, deset puta manje Srba je izašlo na ulicu povodom izdaje Kosova.
Tačno je ono što je naveo Babić da je neustavno donošenje zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Preporuke:

V. Grujiću -- 3.
Naravno, pitanje jezika Srba i Hrvata iskomplikovalo se onog momenta kada je sprovedena zamisao Beča o uspostavljanju jednog jezika za Srbe i Hrvate. Vukov doprinos tome jeste u tome što je za srpski jezički standard izabrao za osnovu standarda srpski dijalekat (istočnohercegovačiki i šumadijsko-vojvođanski) koji nije Hrvatima bio prihvatljiviji. Dakle, narodni jezik Srba iz rečenih srpskih dijalekata bio je pogodniji za Hrvate od onog jezika Srba koji je bio u knjigama obrazovanijih Srba 19. veka. A, opet, Vukov razlog za odabir tih dijalekata nije bio samo približavanje Hrvatima, nego je Vuk taj (narodni jezik) najbolje znao, jer mu je bio maternji dijalekat. Danas se može raspravljati šta bi bilo da tako nije bilo, odnosno šta bi bilo s jezikom da kasnije srpske institucije nisu prihvatile Vukovu jezičku reformu i reformu pisma. O tome šta bi bilo da jeste bilo ili da nije bilo, svodi se na pretpostavke, nagađanja i najčešće na nepotrebno, tj. nekorisno gubljenje vremena.

Preporuke:

Dodatak Nemanjinoj istini:
"Morao je pročitati i knjigu Đorđa Janjatovića "Borba za ćirilicu". Čovek platio štampanje svoje knjige u 500 primeraka, pa je delio besplatno! U tim knjigama je detaljno opisana borba prvoosnovanog udruženja ĆIRILICA,pa i to kako su Klajn i kompanija ismejavali inicijativu da se uvede standard jednog pisma u srpskom jeziku" (Nemanja Vidić).

Potvrđujući da je ovo dobro i istinito kazao N. Vidić, mislim da je važno da spomenemo jednu još istinu kao dadatak svemu ovome u vezi s Namanjinim spominjanjem akademika Ivana Klajna.
Profesori dr Dragoljub Petrović i dr Mato Pižurica bili su prvi poznati lingvisti koji su se odvažili da se uključe u rad "Ćirilice", uglavnom kao predavači na tribinama o čuvanju ćirilice. Njih dvojica imali su veliku šansu da makar pokušaju, ako ne i da reše, da ozbiljno pomognu rešenju pitanja ćirilice u srpskom jeziku danas. Evo kako. (Nastaviće se)

Preporuke:

Za Grujića i Babića

Tačno je ono što je rekao Babić da je neustavno donošenje zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, ali je korisno za ćirilicu iz razloga navedenih u prethodnom komentaru. I zbog onog najvažnijeg : koliko znam, ustavom se ne mogu utvrđivati kaznene odredbe za nekorišćenje ćirilice, pa je samo u tom smislu potreban zakon.
Ali sada sledi ono najgore : ni postojećim zakonom nisu predviđene kaznene mere, osim za nepostavljanje putokaza na jezicima nacionalnih manjina.
To je najbolji dokaz da je time poništen sam smisao ustavne zaštite ćirilice - da u srpskom jeziku i u srpskim zemljama vlada ćirilica.

Preporuke:

Profesoei Pižurica i Petrović odbili da predlože rešenje pitanja ćirilice:

Na sastnku Odbora za stanadardizaciju srpskog jezika, kada se odlučivalo da li da Odbor pošalje svog predstavnika na Simpozijum Ćirilice" o rešenju pitanja pisma, spomenuti profesori, kao članovi Odbora, ali i "Ćirilice", nisu se zalagali za učešće na Simpozijumu, niti su oni sami došli kao članovi Udruženja. Klajn se, takođe, kao predsednik Odbora nije založio za učešće u radu Simpozijuma obrazloživši to svojim neslaganjem što "Ćirilica" i Zbiljić "latinicu smatraju hrvatskim pismom". Mi, naravno, srbokatoličku i, istovremeno, hrvatsku latinicu i danas ne smatramo srpskim, nego hrvatskim pismom, jer je sačinjavana za Srbe katolike i Hrvate, a nikako za sve Srbe, pa u tom smislu latinica nije nikada bila opštesrpsko pismo, jer nije ni pravljena, nije sastavljana za potrebe svih Srba. A nije zato što su Srbi (pravoslavni) već hiljadu godina koristili ćirilicu i pismo na pismo nije im ni bilo potrebno.

Preporuke:

... Zato je bilo utopijsko njegovo mišljenje da se i kod Srba kao i kod Hrvata može sprovoditi ustavna zaštita pisma bez zakona.

Moje lično iskustvo govori da se Ustav ne može sprovoditi, jer ga Zakon derogira.

Preporuke:

Srpski jezik se čuva od strane Ustavnog suda, a ne kod prekršajnog sudije.

Preporuke:

Taman se ja,mentalno,spakovala za Mingreliju,kad ono...mi dikutujemo o ekskluzivnoj upotrebi ciriice,kao pisma u Srbiji.Da ne bi smo,posle,skakali sebi u usta(pa ispadali smesni)moramo prvo da definisemo:Sta je cirilica?(To je,vaLjda,jasno)Sta je Srpski jezik?Kad na to odgovorimo mozemo da idemo dalje.Samo jos da razjasnimo:da li bi vas cilj bio zabrana stampanja knjiga na latinici?Zabrana uvoza knjiga(pisanih srpskim jezikom)na latinici?Prestanak ucenja latinice u srpskim skolama?

Preporuke:

Profesori Pižurica i Petrović odbili da predlože rešenje pitanja ćirilice -- 2.

Argument za odbijanje poziva za učestvovanje u radu simpozijuma je, dakle, i besmislen i loše smišljen. Odnosno tim argumentom je prećutan pravi razlog. A taj razlog jeste u tome što se u Odboru za standardizaciju srpskog jezika ne zalažu za svetsku praksu u rešenju pitanja pisma (jednoazbučje), jer samo preko dvoazbučja mogu da nastave svoju pogubnu ulogu i dokrajčivanju zatiranja ćirilice pošto baš ne smeju da predlože njenu trajnu zamenu ili zabranu (što bi, praktično, bilo po srpsko pismo jedno te isto).
Dakle, Klajn i Petrović i Pižurica bili su najači "štihovi" koji su odbili neka razmišljanja da se ipak ode na Simpozijum "Ćirilice".
Međutim, toga dana (tačno na 7. sednici 13. novembra 2007. godine) na rečenoj sednici Komisije za odnose s javnošću prof. Petrović i Pižurica nisu imali ni jednu lepu reč za Udruženje "Ćirilica", čiji su članovi i danas (iako su odavno napustili svaki rad u Udruženju).

Preporuke:

utorak, 06 avgust 2013 13:10 DrJelaBisicTaman se ja,mentalno,spakovala za Mingreliju,kad ono...mi dikutujemo o ekskluzivnoj upotrebi ciriice,kao pisma u Srbiji.Da ne bi smo,posle,skakali sebi u usta(pa ispadali smesni)moramo prvo da definisemo:Sta je cirilica?(To je,vaLjda,jasno)Sta je Srpski jezik?Kad na to odgovorimo mozemo da idemo dalje.Samo jos da razjasnimo:da li bi vas cilj bio zabrana stampanja knjiga na latinici?Zabrana uvoza knjiga(pisanih srpskim jezikom)na latinici?Prestanak ucenja latinice u srpskim skolama?نه ژۉژهمۉ رآسپرآوڵآتاى ۉ لآتاىناىڄاى نآ لآتاىناىچقۉم پاىسمۆ.

Preporuke:

Profesori Pižurica i Petrović odbili da predlože rešenje pitanja ćirilice -- 3.

To što članovi "Ćirilice" nisu hteli da govore lepo o svom udruženju nismo im zamerili niti im zameramo danas. Razumeli smo da oni, kao veliki lingvisti, imaju pravo na slobodu mišljenja, tj. da kažu sve što misle. U tome smo ih, dakle, razumeli što su kudili svoje Udruženje.
Nešto drugo, međutim, nismo nikada mogli da razumemo u vezi s Petrovićem i Pižuricom, a ne možemo ni da ih pohvalimo. Tada je akademik Klajn (predsedavajući u Komisiji za odnose s javnošću i predsednik Odbora) predložio da Pižurica i Petrović sačine (citiramo) "sliku stanja i predlog za promene" za sednicu Skupštine Odbora. Naravno, reč je o stanju ćirilice i promeni rešenja pitanja ćirilice u srpskom jeziku. A baš njih dvojica stručnjaka su predložena, jer je "prvi (Pižurica -- pojasnio kontekst S. Z)jedan od priređivača Matičinog Pravopisa srpskoga jezika (sve tri verzije), a drugi je pisao i govorio o tome u više navrata" (nastaviće se)...

Preporuke:

Dijalekti Srba i"Hrvata"su lokalni-isti za stanovnike jedne oblasti bez obzira da li su oni pravoslavni ili katolici.Ovo stoga sto,po pravilu,stanovnici jedne oblasti(Istocna Hercegovina ili Zapadna,Lika,Banija,Slavonija)imaju isto poreklo,tj katolici su prethodno u proslosti,bili pravoslavni,pa stoga i govore isti jezik:promenom vere nisu naucili nikakav nov jezik.Zato se dijalekatskim razlikama ne moze davati znacaj"geneze"novog jezika.To sto su danas vecina,koja govori jedan dijalekt,katolici-ne znaci nista:da nije bilo prisilnih migracija,pa i genocida-broj pavoslavnih koji govore odredjene dijalekte bio bi isti kao i katolika,pa se ne bi moglo reci da je odredjeni dijalekt"Htvatski"

Preporuke:

za DBabica:Jel ovo persijski?

Preporuke:

Profesori Pižurica i Petrović odbili da predlože rešenje pitanja ćirilice -- 4.

U overenom i potpisanom Zapisniku sa te 7. sednice Komisije za odnose s javnošću u nastavku se izričito navodi: "Predlozi nisu usvojeni jer predloženi nisu prihvatili takvu ulogu."

Ovoga puta možemo da istaknemo i pohvalimo akademika Klajna koji je predložio s pravom da se sačini "slika stanja i predlozi za primene". On je i predložio potencijalno prave ljude i stručnjake za taj posao. Jer, Pižurica je tada već bio određen za glavnog redaktora za poslednju (za sada) verziju Pravopisa srpskoga jezika (Matica srpska, Novi Sad, 2010) a Petrović je jedini od najpoznatijih stručnjaka napisao knjigu "Sumrak srpske ćirilice" (Ćirilica, Novi Sad, 2005) u kojoj je istakao da "ćirilica nestaje zajedno sa Srbima". Zašto su tada ta dva stručnjaka odbila da urade za ćirilicu ono što znaju i mogli bi, nikada neće biti jasno. Stručnjaci su odbili da urade ono za šta su osposobljeni i za šta su pozvani i predloženi!

Preporuke:

Profesori Pižurica i Petrović odbili da predlože rešenje pitanja ćirilice -- 5.

Nama je posebno u "Ćirilici" čudno i žao nam je što su baš članovi Odbora i članovi "Ćirilice" mogli to najbolje da urade, a nisu hteli.
Zašto to nisu hteli da urade profesori M. Pižurica i D. Petrović, evo,više od šest godina ne možemo da tačno pogodimo. A da nagađamo, možemo, ali to nagađanje ne mož+e popraviti štetu koja je naneta srpskoj ćirilici njihovim dobijanjem. Odavno ih ne viđamo (odavno izbegavaju da se vidimo i zajedno radimo za ćirilicu), pa nismo u prilici da ih mi pitamo zašto su odbili, zašto nisu hteli da pomognu ćirilici i svom Udruženju i Odboru. Ako ih neko vidi, može i sam da ih pita zašto su to odbili. (Poslednji nastavak).

Preporuke:

ناىيه پرهساىيسقاى نهغۉ سرپسقاى يهزاىق.

ناى تاى ناىساى راىمڵآنقآ قآۉ شتۉ ناى يآ ناىسآم پهرساىيآنآڄ.

+++

Dana 21. oktobra 1996. godine doneta je preporuka koja je nosila dva delovodna broja 962–92–9–94–01 (Ministarstvo prosvete) i 6–2451/96–01 (Ministarstvo kulture) o korišćenju Pravopisa srpskog jezika (ISBN 978-86-17-16658-6) iz 1994. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada.

U pomenutom Pravopisu se na strani 22. (http://www.scribd.com/doc/19670281/Pravopis-srpskog-jezika-1994) kaže sledeće:

S druge strane, s dolaskom Turaka dopire na naš prostor i još jedno pismo, arapsko (arabica), kojemu je takođe praizvor feničansko pismo. Ubrzo se turska arabica počela primenjivati i na našu jezičku materiju, a u muslimanskim sredinama negovana je tzv. alhamijado književnost (pismo arapsko a jezik domaći, narodni); u XIX veku napravljena je i naša normalizacija arabice, prilagođena srpskohrvatskom glasovnom sistemu.

Preporuke:

Profesori Pižurica i Petrović odbili da predlože rešenje pitanja ćirilice -- 6.

Ipak, osećamo dužnost da kažemo da se ne može reći da je Klajnov predlog bio loš. Naprotiv, bio je to pravi predlog da se konačno kod Srba ponovo na pravi, prirodan način reči pitanje čerečenja Srba na dva pisma zarad poznatog zamenjivanja srpske ćirilice hrvatskom latinicom i planiranog na Novosadskom dogovoru (1954) praktičnog zatiranja srpske azbuke među Srbima.

I još ovo, za kraj priče o ovome, iako akademik Ivan Klajn, moj lični prijatelj, lično nema odgovarajuće u prirodno razumevanja za suverenost ćirilice u srpskom jeziku, treba priznati da mu je predlog bio odličan. I da Klajn, u ovom slučaju, ne može biti odgovoran za rečeno odbijanje dvojice poznatih stručnjaka i tada, pa i danas, formalno još i članova "Ćirilice", prof. Pižurice i Petrovića -- koje je moja malenkost uvek i cenila i poštovala. (Kraj)

Preporuke:

Grujiću, nemam pri ruci intervju sa Pižuricom, pa molim da citirate ono mesto gde on kaže "da dilema ćirilica ili dvoazbučje nije lingvističko već državno pitanje koje treba da se reguliše zakonom."

"Dilema ćirilica ili dvoazbučje nema veze sa Ustavom."

Zavirite u Ustav pa ćete videti da on ne samo da ima veze sa ćirilicom, nego je i jedina uzdanica u njenoj odbrani.

Preporuke:

Poštovanima Vidiću, Babiću, Grujiću i dr.

Kad je reč o Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, neuljudno mi je da tvrdim ovo pošto nisam pravnik. A ne volim da se mešam u ono što ne mogu tačno znati. Ipak ću reći ovo što, mislim, mogu da znam na osnovu zdravog čitanja značenja u Članu 10. Ustava Srbije. Citiram najpre taj član 10. koji ima dva stava, jedan samo za srpski jezik i ćiriličko pismo i drugi stav samo za manjinske jezike i njihova pisma:

"Član 10.
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava."

Iako nisam pravnik, gotovo da sam siguran da ni Ustavni sud ne može drukčije da pročita značenje ovog člana do ovako:
Prvi stav Člana 10. odredio je srpski jezik i ćiriličko pismo za neisključujuće na teritoriji cele Srbije. I, naravno, nije predvideo nikakvo drugo pismo za jezik Srba. Taj stav je direktno primenjiv bez izuzetka i bez ikakvog zakona. On se tu i ne spominje.

Preporuke:

Vidiću, Babiću, Grujiću i dr. -- 2.

Drugi stav se odnosi na sve jezike i pisma nacionalnih manjina u Srbiji. A kako ti jezici i pisma imaju primenu kad se ispune međunarodni propisi i praksa i nije njihov teren cela Srbija, nego tamo gde postoji uobičajeni procenat manjina, to se mora regulisati zakonom, ali, izričito se navodi, "zakonom na osnovu Ustava.

Dakle, zakon o službenoj upotrebi spomenut je samo u vezi s manjinskim jezicima i njihovim pismima. I u tom zakonu ne može ni slučajno sada pismo latinica iz manjinskog "hrvatskog" ili bilo kojeg drugog manjinskog jezika da se odnosi na srpski jezik.

Preporuke:

Vidiću, Babiću, Grujiću i dr. -- 2.

Po mom skromnom mišljenju i proceni, dakle, zakon za srpski jezik i pismo nije potreban (to je tako tvrdio i akademik R. Lukić, kako i Vidić ističe), jer je ustavna odredba o srpskom jeziku i ćirilici opšteprimenjiva i direktna, bez zakona. I mislim da, ako bi se donosio zakon za srpski jezik i pismo, on bi morao biti poseban, a ne da se meša sa zakonom o službenoj upotrebi manjinskih jezika.

U našem lošem slučaju uopšte u vezi sa srpskim jezikom i pismom, mislim da bi Skupština Srbije trebalo da donese dv zakona. Jedan za manjinske jezike i pisma, a za srpski jezik i pismo da donese poseban zakon koji bi se strogo (uobičajeno strogo u svetu)primenjivao a valjalo bi da glasi: "Zakon o zaštiti srpskog jezika i ćirilice". To s obzirom na to da srpski lingvisti jedini na svetu neće da donesu normalan, usklađen s praksom u svetu, Srpski pravopis.

Preporuke:

Vidiću, Babiću, Grujiću i dr. -- 3.

Baš tako je glasio jedan pravopis -- "Srpski pravopis" dr Milana Petrovića iz 1914). To je bolje, jer je onda jasno da na taj pravopis ne mogu biti obavezani drugi do Srbi i oni koji koriste poseban srpski standardizovani jezik kao strani, tj. nematernji.

Ovo je za raspravu, a verujem da se Član 10. Ustava može tako pročitati ispravno, kao što ga je moja malenkost pročitala. Drugo bi bilo volunztarizam po pravilu čuvenog brozovskog "zakonopravila".

Svakako, Ustav i zakon ne donose i ne treba da donose jezičku normu. Nju mogu da donose po zadatku samo naučnici i stručnjaci u institucijama. A Ustav i zakon moraju se temeljiti na jezičkoj nauci i stručnosti i mogu da odrede ustavne i zakonske odredbe u skladu s normom.

Preporuke:

Vidiću, Babiću, Grujiću i dr. -- 3.

Srpski poseban problem u vezi sa srpskim jezikom i pismom jeste u tome što Srbi i dalje nemaju serbokroatistiku, nemaju naučnu lingvistiku o srpskom jeziku i pismu, nego se i dalje, suštinski, u dibrij meri bave kvazinaukom serbokroatistikom, pa u tom smislu srpski naučnici i stručnjaci (lingvisti) rešavaju naopako, odnosno -- neusklađeno sa svetom pitanje pisma u srpskom jeziku Srba. I to je veliki problem koji ima za posledicu nastavljanje zatiranja ćirilice.
U takvoj situaciji, na Grujićevo protivljenje i nerazumevanje, Ustav je greda spasa za ćirilicu, kad bi se Ustav primenjivao. U tom smislu imao bi značaja i donošenje, na osnovu Ustava, posebnog zakona o zaštiti srpskog jezika i ćirilice.

Ali, opet, nažalost, ako se srpski jezik ne restituiše na naučnim osnovama i ako se ne izvrši makar minimalna lustracija srpskih serbokroatista od kvazinauke koja je trajala među Srbima stotinak godina -- srpskom jeziku i pismu teško da ima spasa.

Preporuke:

"Moje lično iskustvo govori da se Ustav ne može sprovoditi, jer ga Zakon derogira" (Babić).

I po mom mišljenju ovo je potpuno tačno. Postojeći Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, svaki opismenjeni čovek može da vidi, nije primenjiv jer je to, u stvari, inovirani više puta stari Zakon koji je sada pogoršan utoliko što je neustavan već u Članu 1. On određuje (i) latinicu za srpski jezik, a to ustav u Članu 10. nije ni na koji način predvideo. Ni kao izuzetak.
Prema tome, taj je Zakon neustavan već u startu, nije usaglašen s novim Ustavom Srbije iz 2006. pa bi bilo mnogo bolje da ga i nema. Ovako, on onemogućuje ne samo zaštitu, nego ni ustavnu suverenost ćirilice u jeziku Srba. A ta suverenost ćirilice svakome je jasna iz stava 1. Člana 10. A taj stav prvi se jedini i odnosi na srpski jezik i ćirilicu. nema tamo nikakve latinice za srpski jezik.
I tu je raskorak neusklaćenog Pravopisa srpskoga jezika sa svetskom praksom u rešenju pitanja pisma svakog jezika pojedinačno i sa Ustavom.

Preporuke:

Moje je snažno uverenje da i prof. Pižurica i akademik Klajn razumeju u čemu je problem, ali da oni, iz nekog meni neshvatljivog dovoljno razloga, bukvalno neće da se založe ni naučno/stručno ni ljudski da se među Srbima zadrži srpsko pismo. Zato oni obojica, kao po specijalnom dogovoru, igraju na kartu neusklađenosti Ustava i Zakona s jedne strane i Pravopisa koji je jedan pisao, a drugi kao recenzent odobrio. Oni spominju smešne stvari za stručnjake. Oni hoće da budu priznati i plaćeni za taj naučni/stručni posao u rešenju pitanja pisma, ali neće da se to pitanje reši ni u skladu sa svetskom praksom ni u skladu sa srpskim Ustavom, a, tobož (mislim da je to kobajagi) predlažu da zakon zaštiti srpsko pismo. Svako ko zna šta su nauka i struka, zna da one imaju svaku prednost u rešavanju pitanja pisma i da nigde u svetu ne štite Ustav i zakon ono što neće da štite nauka i struka u institucijama jezika i u školama.

Preporuke:

Prema tome, Klajnova i Pižuričina pravopisna zavrzlama je jedna blefirajuća igranka koja ide naruku okončanju dogovorene zamene srpske azbuke hrvatskom abecedom prema Novosadskom dogovoru iz 1954. Zato zloupotrebljene Matica srpska i SANU ne daju da se ponište poguban Novosadski dogovor. ne daju serbokroatisti. Kada bi se on poništio, onda ne bi bilo mesta za unikatno srpsko dvoazbučje, a SANU ne bi mogla da baca novac za nastavljanje izrade tomova Rečnika (mrtvog)srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika.

A lingvisti imaju titule visokog i najvišeg ranga koje ih štite od prigovora "naroda"- Jer, "narod" može da natera država da im taj rad plaća, ali narod ne može da ispravlja štetočinski rad doktora i akademika u uništavanju srpskog jezika i, naročito, srpskog pisma.

Preporuke:

Ispravka u mom trećem nastavku. Piše da "Srbi i dalje nemaju serbokroatistiku", a treba da piše: "Srbi i dalje imaju serbokroatistiku, a nemaju srbistiku" (nauku o srpskom jeziku).

Preporuke:

"dilema ćirilica ili dvoazbučje nije lingvističko, već državno pitanje koje treba da se reguliše zakonom."
Zaista je to Pižurica rekao, ali time nije navukao na tanak led mene nego Grujića.Kad sam rekao da je pismo državno pitanje, samo sam sledio akademika Lukića koji je takođe rekao da opredeljenje za pismo nije stručno, nego da je to političko (državno) pitanje. Ali nije predložio da se ono rešava zakonom , nego ustavom, a ni ja nikad nisam rekao da dilema jednoazbučje ili dvoazbučje treba da bude rešena zakonom. Da je akademik Lukić još poživeo, on bi svojim autoritetom učinio da pravopisna norma o pismu mora biti usklađena sa ustavnom normom .Da je to usaglašeno verovatno ne bi ni bilo potrebno osnivanje udruženja. Mada,srpski lingvisti su bili odani Titu toliko da Lukić nije uspeo da Ustavom iz 1990. vrati srpskom jeziku srpsko ime.

Preporuke:

Ovim mnogim pisanjem trudim se da osujetim Grujića u nameri da obesmisli svaki otpor latiničenju Srba tezom da je pismo SAMO stvar jezičkog standarda. Pa ako nema volje da se sadašnji standard promeni , biće nam ono što je Klajn javno rekao - jednoazbučje u latinici.Tu skoru mogućnost Grujić je već nagovestio jednim svojim komentarom, pa je on izvidnica snaga koje sugerišu da se prekine sa uzaludnim otporom. Da usahne jedini današanji živi srpski nacionalni program.Jer samo još njime Srbi mogu povratiti i pokazati samopoštovanje i samopouzdanje.
Pošto Grujić nema argumenata, nego samo ponavlja da je pismo SAMO pitanje standarda, reagujem zadnji put ponavljanjem argumenta koji ga je ostavio bez teksta :
Benjamin Kalaj je 20 godina imao na raspolaganju moć jedne carevine , ali mu nije uspeo standard samo latinica u bosanskom jeziku.I to kad nije bilo lingvista i filoloških fakulteta. Ali je bilo srpskog nacionalnog osećanja.

Preporuke:

Grujiću i Vidiću:
Svakako da pismo nije samo pitanje standarda. Pogotovo ne standarda koji donose serbokroatisti (kvazinaučnici), jer oni ne znaju da u vezi s pismom usvoje standard kakav važi u celom svetu. Stoga je ne samo dobro što je srpska ćirilica stotinama godina vaskrsla u nacionalni simbol prvoga reda. To je, (k)od ovakvih standardologa najveća brana zatiranju ćirilice. Da je ćirilica bila samo pitanje standarda i tehnike, ona bi bila zamenjena odmah 1954. a ne bi se to razvlačilo decenijama. Baš zato što je srpsko pismo bilo i ostalo veliki srpski nacionalni simbol, samo zato još živi. A mislim, kao mnalenkost koja se za nju bori, da će večno živeti. Živeće i u ropstvu, dok se ne jave normalni standardolozi u institucijama srpskog jezika, pa dok joj ne vrate njenu prirodnu suverenost u jeziku Srba kakva je vladala kod svih Srba pravoslavaca sve do 1954. godine u Srbiji, ali i izvan Srbije.

Preporuke:

Grujiću i Vidiću -- 2.

Nama je krivo što je nismo za trinaestak godina vratili u puni život, ali, ipak, nije srpska azbuka šaka soli pa da nestane u jednom neprijateljskom gutljaju.

Ćirilice će sigurno biti dok je jakog srpstva! Kad bi, ne daj Bože, sve srpstvo bilo slomljeno, ne bi nam više ni ćirilica bila potrebna. Sve dok je onih koji znaju da ona nije samo obično pitanje jezičkih standardologa i tehnike za beleženje jezika, a ne i za meru srpstva -- ćirilice će biti!

Ovo jeste optimističko gledište kad se ima u vidu da su danas sve institucije i struke i države suštinski protiv ćirilice, ali je i realno kad se zna koliko je malo mudrosti i poštenja potrebno kod plaćenih i zadužnih za rešavanje tog pitanja.

Preporuke:

„Pošto Grujić nema argumenata, nego samo ponavlja da je pismo SAMO pitanje standarda, reagujem zadnji put ponavljanjem argumenta koji ga je ostavio bez teksta :
Benjamin Kalaj je 20 godina imao na raspolaganju moć jedne carevine , ali mu nije uspeo standard samo latinica u bosanskom jeziku.I to kad nije bilo lingvista i filoloških fakulteta. Ali je bilo srpskog nacionalnog osećanja.“

Ma da, ostavio me bez teksta, a ja naravno nemam druga posla nego da pričam jedno te isto ovde.
Po stoti put, ćirilica je samo pitanje standarda. Dokaz za to ćete naći svuda oko sebe, prošetajte gradom, pogledajte natpise, bacite pogled na štampu na trafikama, pogledajte štandove sa knjigama, pogledajte komentare po netu.
Gde je taj nacionalni simbol, jesu li svi oni mali Srbi, Srbi izdajnici, svi koji ne koriste ćirilicu? Kakav smo mi to onda narod sa toliko izdajnika? Priznajte da vam prija ta pozicija u kojoj vi sebe vidite kao velikog rodoljuba a druge kao manje i niže.

Preporuke:

Ja međutim odbijam da tako žigošem pripadnike svog naroda, i kad sam se delom izborio za svoja prava u dokumentima nije mi se svideo pristup po kome sam ja veći Srbin od drugih.
Takve podele ne vode ničemu dobrom, nego samo izazivaju suprotne reakcije, a vi očito niste svesni da je način na koji biste rešili pitanje pisma srpskog jezika isti kao onaj na koji je to pitanje pokušao da reši Kalaj.

To što se u Hrvatskoj okupi gomila iskompleksiranih kada se pomene ćirilica ne znači da mi treba da reagujemo na istom primitivnom nivou, naše bi moralo da bude da što više na najnormalniji način koristimo ćirilicu, a ne da pričamo patetične priče o njoj.

I naravno da koristimo sve mehanizme da bismo pitanje pisma držali aktuelnim, što je nažalost teško jer smo jako daleko od kritične mase za neke stvari.

Preporuke:

"Gde je taj nacionalni simbol, jesu li svi oni mali Srbi, Srbi izdajnici, svi koji ne koriste ćirilicu? Kakav smo mi to onda narod sa toliko izdajnika? Priznajte da vam prija ta pozicija u kojoj vi sebe vidite kao velikog rodoljuba a druge kao manje i niže" (V. Grujić).

Čudna mi je ova Grujićeva "odbrana" srpskog naroda i ocena da je ćirilica samo pitanje standarda". Nije lepo i pristojno da intelektualac Grujić ironično i danas širi zablude, jer je širenja zabluda o srpskom "bogatstvu dvoazbučja" i širenju drugih "standardnih gluposti" u srpskoj serbokroatistici bilo i previše posle 1954. godine. Kad čovek ne bi znao koliko je nasilja i zabluda i zlog etiketiranja protiv srpske ćirilice bilo u srpskom narodu od komunista i zloupotrebljenih serbokroatista, ovakva "odbrana" srpskog naroda od latiničenja mogla bi se smatrati zaista samo "krivicom" i narodnim "izdajstvom" ćirilice. Ali...

Preporuke:

2.
Ali svako onaj ko išta zna o tome i ko se ozbiljno bavio istraživanjem činjenica u vezi sa svim tim, taj zna i može da zna kako su Srbi u Srbiji latiničeni unutrašnjim institucionalnim širenjem nasilja i zabluda. Istraživaču tog nasilja i zabluda jasno je da se narod ne može okriviti za latiničenje, osim vekikog broja upotrebljenih i zloupotrebljenih pojedinaca u svim institucijama nauke/struke i države.
Posle svega šta je rađeno sa Srbima, srpskim narodom, s njegovim jezikom i pismom uz primenu nasilja i zabluda iznutra, još je i veliko čudo što danas u Srbiji i među Srbima ima i ovoliko srpske azbuke.

Prema tome, Grujićeva misaona "konstrukcija" u rečenicama svodi se, u stvari, kao i nekoga Katane, na bacanje glavne krivice -- kolektivne krivice za zatiranje srpske ćirilice na narod koji, tobož, neće srpsku azbuku, nego baš hoće hrvatsku abecedu!
Previše je providna sličnost u gledištima V. Grujića i i spomenutog pseudonima Katane.

Preporuke:

"Ja međutim odbijam da tako žigošem pripadnike svog naroda, i kad sam se delom izborio za svoja prava u dokumentima nije mi se svideo pristup po kome sam ja veći Srbin od drugih" (V. Grujić).

Ovo je "napadno" Grujićevo objašnjenje njegove "skromnosti" da objasni kako on nije "veći Srbin od drugih". Naravno da svi mi, ako jesmo Srbi, ne merimo svoju veličinu, nego se svrstavamo, s obzirom na svoj trud da razumemo pitanja, u racionalne i u iracionalne Srbe, a samo istinsko žrtvovanje za opšte provereno dobro (ćirilica jeste jedno od proverenih srpskih vrednosti!) i za pravo naroda i njegovu slobodu čini nas većim ili manjim najpre ljudima, a onda i pripadnicima svoga roda. S druge strane, čovek može biti i u zabludi pa pristrasno smatrati da se žrtvuje za svoj rod, a on mu, u stvari nanosi štetu. Brukati svoj narod kolektivno pred strancima, ma kojim povodom, nije korisno za narod, nego je izdajstvo. A borba za proverene vrednosti je časno i veliko delo.

Preporuke:

2.
Nije dovoljno i veliko da čovek samo kaže da voli svoj narod. Veliko je kada se ro dokaže u teškim i najtežim prilikama. Časno je, na primer, danas braniti ćirilicu kao srpsku veliku nacionalnu, simboličku, funkcionalnu, kulturnu i civilizacijsku vrednost jer je ona u najtežem položaju među Srbima od svoje pojave kao pisma.
I pravi čovek čak i ne postavlja pitanje hoće li u toj borbi uspeti. Ćirilica je Srbima u mnogo čemu majka i otac, a u odbrani i zaštiti oca ne postavlja se pitanje hoćemo li uspeti da ih pred neprijateljem odbranimo. Ali ih ne možemo napustiti kad im je najteže, ako smo imalo ljudi. Samo Srbi i pravi ljudi će braniti i odbraniti ćirilicu. Ona je mnogo napadnuta iznutra i danas i vapi za odbranom. Lako je sada okrenuti joj leđa i u jezičkom standardizovanju (kako to rade serbokroatisti) i u državnim institucijama ćutnjom (kako to rade nosioci vlasti i korisnici slasti).

Preporuke:

Činjenice o Grujiću :
-Ne može ni da zagrebe po mom tekstu, kojim je javnosti ukazano na prevaru i podvalu institucionalnih lingvista da ćirilica može opstati kao primarno pismo srpskog jezika.
-Neistinito pisao da je Matica srpska sa udruženjima za zaštitu ćirilice pripremila ustavnu i zakonsku zaštitu ćirilice,a istina je da sledeća udruženja smatraju Maticu najvećim krivcem za slom ćirilice :
ĆIRILICA , ĆIRILICA Beograd i SRPSKA AZBUKA Beograd.
-Prvi javno osporava potrebu za ustavnom i zakonskom zaštitom ćirilice.
-Prvi javno osporava ćirilici karakter nacionalnog simbola,svodeći je na skup znakova kojima se zapisuje jezik.
-Prvi javno zagovara da se pitanje pisma treba rešiti SAMO pravopisnim standardom, što se u sadašnjoj situaciji može učiniti SAMO imenovanjem ove hrvatske latinice za jedino pismo srpskog jezika.
-Prvi je javno nazvao iskompleksiranim desetine hiljada Hrvata koji su protiv ćirilice,jer ju ,za razliku od Grujića,izjednačavaju sa Srbima.

Preporuke:

Ne mogu se složiti sa Dragoljubom Zbiljićem da Zakon derogira Ustav što latinicu pridodaje srpskom jeziku. Naprotiv, nigde u zakonu ne stoji da se srpski jezik zapisuje latinicom.

Ostaje činjenica da Zakon derogira Ustav, ali samo zbog parapsihopatološke eklektike tumačenja Zakona i Ustava.

+++

Matica srpska i Institut za srpski jezik SANU se zalažu za usvajanje "Zakona o srpskom jeziku".

Ponavljam da je ovo protivustavno, ali "Zakon o Pravopisu srpskog jezika" bi bio sasvim u skladu sa najvišim pravnim aktom i on bi zajedno sa već postojeći Zakonom o Rečniku SANU činio jedan paket zakona koji standardizuje srpski jeziku.

Kao što postojeći Zakon o Rečniku SANU standardizuje značenja gomilu reči i nedozvoljava razvodnjavanja u tumačenjima isto tako bi budući Zakon o Pravopisu otklonio more nedoumica.

Naravno, posle Zakona o Pravopisu mi bi dobili jednu internet vezu poput pravopis.hr/pravila čime bi se stavila tačka na monopolisanje autorskim pravima.

Preporuke:

Nastavak

To pripisivanje Hrvatima iskompleksiranosti ćirilicom je poruka Srbima da oni ostanu fini i mirni kao i do sada, da se na civilizovan i kulturan način reše balasta ćirilice jednim standardom u pravopisu, jer se to i podrazumeva kad predajemo Kosovo sa narodom DA BI SRBIJA KRENULA NAPRED (Vučić).
Šalje se poruka srpskom narodu da nema nikakve potrebe za otporom,pa neka on sedi kod kuće i ne izlazi na proteste protiv izdaje Kosova .
Šalje se poruka Đorđu Vukadinoviću da je usamljen u principijelnom stavu da se dogodila najstrašnija izdaja u srpskoj istoriji,da su besmisleni njegovi govori na mitinzima, jer po pobedi latinice treba da razume da je sve gotovo i propalo.
Šalje se poruka NSPM da objavljuje samo one tekstove koji u odbrani ćirilice imaju smisao šminkanja mrtvaca, a nikako da se rezolutnim zalaganjem za nju budi srpska nacionalna svest i pruža otpor uništavanju srpske države i naroda.

Preporuke:

„Nije lepo i pristojno da intelektualac Grujić ironično i danas širi zablude, jer je širenja zabluda o srpskom "bogatstvu dvoazbučja" i širenju drugih "standardnih gluposti" u srpskoj serbokroatistici bilo i previše posle 1954. godine“ (Zbiljić)

A gde ste vi to videli moje širenje zablude o bogatstvu dva pisma?
Ja upravo i govorim da dupli pisani i dupli govorni standard uopšte nije standard, i da pre svega na tome treba insistirati da bi se naši jezikoslovci dovesti k poznaniju prava.
A vi pristupate tom problemu na patetičan način, pričom o nametnutom pismu. Pa nisu Hrvati dolazili u Šumadiju da nam nameću pismo, to nametanje je došlo iznutra. Ne stoje danas iza internet komentatora ustaše u OVK-ovci koji ih puškama primoravaju da pišu latinicom.

Preporuke:

„Ali svako onaj ko išta zna o tome i ko se ozbiljno bavio istraživanjem činjenica u vezi sa svim tim, taj zna i može da zna kako su Srbi u Srbiji latiničeni unutrašnjim institucionalnim širenjem nasilja i zabluda. Istraživaču tog nasilja i zabluda jasno je da se narod ne može okriviti za latiničenje, osim vekikog broja upotrebljenih i zloupotrebljenih pojedinaca u svim institucijama nauke/struke i države.“ (Zbiljić)

Zar vi Zbiljiću mislite da je ćirilica ušla među Srbe dobrovoljno, što ne bismo malo istražili i tu oblast? Šta se desilo sa slovenskim runama, gde je to pismo završilo? Da napravim paralelu sa hrišćanstvom, znate li šta je zapisano o širenju hrišćanstva u kijevskoj Rusiji? Šireno je ognjem i mačem, kao i među najvećim brojem Slovena.
Svaki latiničar bi ne samo uspešno ismejao argumente kojima vi baratate nego i pokazao vaše usko shvatanje stvari.

Preporuke:

Smatram da su dobri predlozi Darka Babića, a naročito ono pominjanje autorskih prava.Prava svog učitelja Mitra Pešikana je pominjao Pižurica,a prethodno je na sednici skupštine Matice srpske pravdao kašnjenje pravopisnog rešenja pisma time što se niko ne usuđuje da dira u osnovnu Pešikanovu postavku ( dva pisma u srpskohrvatskom jeziku).
Videli smo ranije da je Darko Babić protiv zakonske zaštite pisma. Međutim, on je veoma dobro primetio da o eventualnom kršenju ustavne zaštite pisma odlučuje Ustavni sud. A znamo da je on spor , i da plan rada usklađuje sa političkim prilikama.U Hrvatskoj to ne može biti problem jer nije ni teoretski moguće da ćirilica ugrožava latinicu. U Srbiji to jeste veliki problem , jer je kršenje Ustava masovno.
Drugi nedostatak zaštite ćirilice samo Ustavom je taj što njime ne mogu biti predviđene sankcije , bez kojih će stampedo latiničenja Srba samo dobijati na ubrzanju.

Preporuke:

Polako dolazimo do suštine problema, a to su autorska prava.

Stvari postaju jasnije ukoliko se primeti da su autorska prava privatna svojina odnosno da dvoazbučje iz Pravopisa srpskog jezika 1994. predstavlja nametnuti privatluk od strane nekoliko pojedinaca celom jednom narodu.

Zbog toga je potreban zakon o pravopisu, a ne o jeziku ili pismu.

+++

Po mom poslednjem popisu postoji nekih sedam udruženja građana za zaštitu ćirilice. Radi se o zaprepašćujućem podatku.

Samo sloga može dovesti do ostvarivanja ciljeva koji se moraju podeliti na kratkoročne i dugoročne.

Preporuke:

Kada je reč o Ustavnom sudu moram priznati da su oni jako brzi u odlučivanju kada se podnose loše sastavljene pritužbe u vezi ćirilice.

Međutim, udruženja građana imaju u šaci Ustavni sud ukoliko se oni stave pred svršeni čin.

+++

Protiv mene je jedna svetski moćna banka unajmila agenciju koja je osvojila zlatnu medalju na svetskom prvenstvu u pisanju tužbi. Pretili su mi krivičnom prijavnom, ali su na moju veliku žalost od toga odustali.

+++

Provokacije moraju biti efikasne poput neplaćanja registracije automobila! Dovoljno je reći: Ne želim da platim kaznu za navodni prekršaj.

Preporuke:

Kakvo je dejstvo samo ustavne zaštite ćirilice možemo videti na primeru Republike Srpske. U Banja Luci se ugasilo udruženje ĆIRILICA, jer je predsednik bio neki univerzitetski profesor koji je zastupao tezu o srpskom bogatstvu imanjem dva pisma.Ono bi bilo zadovoljno da postoji zakon makar sa jednom odredbom, kojom bi trgovci bili obavezni da firmu ispišu prvo ćirilicom.
Postojećim zakonom u Srbiji takođe nije zaštićena ćirilica, jer nema kaznenih odredbi.
Ali je bolje išta nego ništa.Jer gotovo da ni na koji drugi način građani ne mogu saznati da ćirilica ima nacionalni značaj. Jer da nije tako, ne bi bila zaštićena.Tako je javnost bila najbolje informisana o ćirilici kad je viši sud presudio da Goran Davidović nije morao da postupi po prvostepenoj presudi zato što je bila ispisana latinicom. Učinak je takav da danas gotovo nema latiničkih presuda.Ali sam imao štetu kad nisam postupio po latiničkom podnesku druge strane , jer tumači sudija da ćirilicom mora pisati samo država.

Preporuke:

Babiću -- 1.
"Ne mogu se složiti sa Dragoljubom Zbiljićem da Zakon derogira Ustav što latinicu pridodaje srpskom jeziku. Naprotiv, nigde u zakonu ne stoji da se srpski jezik zapisuje latinicom " (Babić).

A ja ne mogu da se saglasim s tim što Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma ovako uvodi neustavno latinicu za srpski jezik:
Član 1.
U Republici Srbije u službenoj je upotrebi srpski jezik.
U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi ćiriličko pismo, a latiničko pismo na način utvrđen ovim zakonom."

To su prva dva stava Člana 1. Zakona. I ona su potpuno nejasna i niko ovde ne može sa sigurnošću da tvrdi da se oba ta pisma ne odnose na srpski jezik. Pogotovo što je treći stav Zakona kasan u određivanju jezika i pisama nacionalnih manjina kada su u službenoj upotrebi.

Preporuke:

„Prvi javno zagovara da se pitanje pisma treba rešiti SAMO pravopisnim standardom, što se u sadašnjoj situaciji može učiniti SAMO imenovanjem ove hrvatske latinice za jedino pismo srpskog jezika. “ (Vidić)

Vi očigledno niste ni pokušali da se informišete o tome kako stvari funkcionišu u državama u kojima domicilni jezici nemaju problema s pismom.
Dakle, kada je rusko regulatorno telo za telekomunikacije došlo do saznanja da operatori šalju SMS poruke svojim korisnicima na latinici (na ruskom jeziku), isto je uputilo dopis operatorima sa opomenom da su prema pravilniku i preuzetim obavezama operatori dužni da sa korisnicima komuniciraju na ruskom jeziku, da to podrazumeva poštovanje norme i pravopisnih pravila ruskog jezika, i da će se svako odstupanje od toga smatrati kršenjem preuzetih obaveza o komunikaciji na ruskom.
Tačka. Nikakva patetika, nikakve velike priče o izdajama, nacionalnom pitanju, verskom pitanju i bla bla.

Preporuke:

Koliko Ustav Srbije štiti ćirilicu najbolje se vidi iz poništene sudske presude protiv Gorana Davidovića i rezulatata lokalnih izbora MZ Sonja Marinković u Novom Sadu. Dakle, vrlo dobro!

Ustav ne propisuje kaznene odredbe, jer to nije njegova svrha.

Kao što najviši pravni akt garantuje pravo na rad, pravo da čovek ne bude gladan i da ima adresu stanovanja tako isto se štiti ćirilica.

+++

Morate tražiti registarske tablice na ćirilici za koje su mi u Ministarstvu unutrašnjih poslova rekli da ih imam pravo dobiti. Nećete ih dobiti ukoliko ih ne tražite.

Preporuke:

Babiću -- 2.
Evo, Babić ima mogućnost da dokaže zašto se nije "složio" sa Zbiljićem. I ja ću mu to "neslaganje" pozdraviti i izviniti mu se ako uspe da objasni na koji se jezik odnose dva spomenuta pisma (ćiriličko pismo i latiničko pismo). Meni je očigledno iz konteksta da se, ipak, odnose na srpski jezik, pošto pismo bez jezika praktično i ne postoji. Pismo se sačinjava zbog jezika i postoji samo u jeziku. Drugi slični ili različiti znaci od slova jesu šifre. Jezik i pismo ne pripadaju šiframa, a Ustav i Zakon se šiframa ne pišu.
Samo razdvajanje jezika i pisma u posebne stavove bez ponovnog spominjanja jezika ne može nikome i ni u čemu da bude jasno. Zakon, kao i Ustav, ne valja da izaziva nikakve nedoumice, jer je to mogućnost za zloupotrebu i(li) izigravanje i Ustava i Zakona. Izostanak nedoumica je prvi i najvažniji zahtev za ustave i zakone.

Preporuke:

Prvo:
Vladislav Grujić: "Tačka. Nikakva patetika, nikakve velike priče o izdajama, nacionalnom pitanju, verskom pitanju i bla bla."
To jeste, poštovani Grujiću u ruskom jeziku, ali samo zato što tamo nisu komunisti s ruskim naučnicima u institucijama za ruski jezik doneli dogovor o zameni ruske ćirilice francuskom abecedom, iako je jedno vreme u Rusiji francuski jezik bio, maltene, drugi jezik u Rusiji. Ali, ipak, čak ni ruskim komunistima nije palo na pamet da uvedu dvoazbučje da bi na taj način zamenili svoje pismo ćirilicu. A da su takvu odluku doneli neki Grujićevi standardolozi, još kako bi se javili neki ruski zdravi nacionalisti koji bi bili od Srba, verovatno, mnogo "patetičniji"
U Srbiji je izdat i srpski jezik i srpsko pismo. I na standardološkoj, i na nacionalnoj ni na kvislinškoj ravni. I Sad Grujić glumi "hladnog" srpskog (?) standardologa i "trezvenog stručnjaka bez patetike"!

Preporuke:

Ne može mi biti jasno kako se u pravnom sistemu latinica povezala sa srpskim.

Zakon ne uvodi latinicu u srpski jezik. Ukoliko predsednik jednog udruženja za zaštitu ćirilice ima ovakvo tumačenje zakona šta onda reći za ostale ćirilizatore.

+++

Pismo se zaista može koristiti mimo jezika. Najpoznatiji primer pisma bez jezika jeste "kineska azbuka" koja opstaje bez "kineskog jezika".

U Srbiji kada se registruje preduzeće kod Agencije za privredne subjekte može da se izabere naziv (=imenica), ali se dodatno mora tačno navesti na kom je jeziku i pismu. Nemojte se iznenaditi da postoji veliki broj preduzeća čiji naziv nije određen jezikom, a jeste pismom.

Drugi primer su putne isprave. Moje ime u pasošu je ispisano na ćirilicu i srpskom odnosno na latinici i neodređenom.

Preporuke:

2.
Pitanje pisma je rešeno u okviru standardizacije jezika jer ne da treba, nego se samo tako i može rešiti, i to je sve, ko ne koristi normom utvrđeni skup znakova taj ne poštuje standard, pa samim tim ni jezik, a ako je preuzeo obavezu da koristi određeni jezik krši tu obavezu, za šta može da snosi i posledice.
Dakle, pitanje pisma je SAMO pitanje standarda, tj dela standarda, i kao takvo ga treba postaviti i rešiti i ovde u Srbiji. Sve ostalo je pitanje poštovanja jezika i jezičke norme, u primeru koji sam naveo operatori su se obavezali na korišćenje ruskog u komunikaciji sa korisnicima.
Sam pojam standard podrazumeva jednoobraznost, jedinstvena i unisona pravila, te je jasno da se ovo kod nas i ne može nazvati standardom u pravom smislu.
A kad se dođe do toga, kad sazri svest o tome, onda treba u okviru standarda usvojiti jedno pismo, uzimajući u obzir i sve ono o čemu neki sa puno patetike govore ,istoriju, kulturu, tradiciju, baštinu, religiju itd...

Preporuke:

Drugo, Grujić kao Bugarski, Klajn i Milosavljević:
Još kako ima pravo i na patetiku Srbin svestan da mu je pismo najviše i dovedeno do umiranja preko srbokroatističkih standarloga.
Dakle, Grijiću, srpska azbuka je ugrožena baš zato što ima nacionalnu vrednost i zato pismo u Srba danas ima i poseban nacionalni značaj. Sve drugo je Vaše hladno i bezdušno "bla, bla" da biste zaustavili svaki otpor zatiranju ćirilice. Udružite se, zato, s Rankom Bugarskim, Ivanom Klajnom i Petrom Milosavljevićem koji su dosta pre Vas tvrdili da "pismu ne treba pridavati emotivni značaj". A Milosavljević je čak rekao: "Pa šta i ako nestane ćirilica kod Srba, nije to jedini slučaj zamene pisma, to su pre Srba uradili Rumuni i Turci. Tako je Milosavljević pre Vas praktično otvoreno priznao da mu je falsifikovana Vukova "srpska latinica", kako ju je on krstio, poslužila za ubrzavanje progona srpske ćirilice i njenog konačnog i potpunog istiskivanja iz srpskog jezika.

Preporuke:

Vladislav Grujić i cela srpska javnost treba da znaju da Rusija nije nacionalna već istorijska država kako je onomad Vladimir Putin odgovori na jedno pitanje kako su ugrožena prava Rusa.

Srbija za razliku od Rusije nema istorijski koncept razvoja države. Da stvar bude još luđa - Srbija nije ni nacionalna država Srba već srpskog naroda.

Srpski narod = Albanci, Bunjevci, Bošnjaci, Mađari, Srbi, Hrvati...

Srbi su podskup srpskog naroda.

Preporuke:

To pripisivanje Hrvatima iskompleksiranosti ćirilicom je poruka Srbima da oni ostanu fini i mirni kao i do sada, da se na civilizovan i kulturan način reše balasta ćirilice jednim standardom u pravopisu, jer se to i podrazumeva kad predajemo Kosovo sa narodom DA BI SRBIJA KRENULA NAPRED. (Vidić)

Znači Vidiću, da nema Hrvata ili da smo ne daj Bože još uvek u istoj državi, ili u dobrim odnosima, i da i oni koriste i ćirilicu, bilo bi u redu ovo što danas imamo kod nas? Meni Hrvati nisu reper ni merilo ni u čemu, niti imam potrebu da znam šta i kako oni rade sa svojim jezikom. Nego, jel ono vi i Zbiljić tvrdite da Hrvati govore srpskim jezikom?
Ako je tako, onda ne postoji nikakav osnov da kukumavčite što Srbima tamo ne daju ćirilicu.

„Šalje se poruka srpskom narodu da nema nikakve potrebe za otporom,pa neka on sedi kod kuće i ne izlazi na proteste protiv izdaje Kosova . “ (Vidić)

Vidiću, otpor ovde treba da bude korišćenje ćirilice svuda i u svakoj prilici od strane tog naroda.

Preporuke:

Ništa Babić nije odgovorio. Spomenuo je saobraćajne znake kao "upotrebu pisma izvan jezika". Ali nije rekao ključno: koja je to latinica, kakva, čija. Latinica je izvorno pismo Latina, mada je nastala na osnovu grčkog pisma, kao i ćirilica. Na kom je onda pismu (tj. čijem) ispisan saobraćajni znak koji Babić čita pored puteva?
Pisma u ma kakvoj praktičnoj, obaveštajnpoj ulozi koriste se samo iz jezika, a ne iz šifarskih znakova.
Koje, tj. čije je pismo, iz kog jezika čitao i razumeo obaveštenje ma tom pismu pored puta Babić?

Preporuke:

"Koliko Ustav Srbije štiti ćirilicu najbolje se vidi iz poništene sudske presude protiv Gorana Davidovića i rezulatata lokalnih izbora MZ Sonja Marinković u Novom Sadu. Dakle, vrlo dobro"Darko Babić)!

Ustav i Zakon, poštovani Babiću, štite formalno pismo. A suštinski jezik s pismom štite institucije koje primenjuju Ustav i Zakon. Bez primene propisa (a kod nas se Ustav i Zakon vrlo slabo primenjuju u vezi sa srpskim jezikom i pismom, u nekim oblastima, nikako i nimalo) i Ustav i Zakon su mrtvo slovo na papiru. Da nije tako ne biste Vi, Babiću imali razloga da Vam se ne sviđaju udruženja za zaštitu ćirilice, jer takvih udruženja, u normalnim okolnostima, ne bi ni bilo. U drugim državama nema sličnih udruženja, jer nisu potrebna, ne postoje razlozi za njih.
Postoji samo u Hrvatskoj, u Zagrebu, Udruženje za negovanje tradicija na glagoljičkom stvaralaštvu.

Preporuke:

"Nego, jel ono vi i Zbiljić tvrdite da Hrvati govore srpskim jezikom" (V. Grujić)?

Grujić sve što pita, pokazuje da ne zna ni šta pita ni ko mu je već na to davno odgovorio.

Ne znam baš da li Vidić to tvrdi, ali i ako tvrdi, i Vidić i Zbiljić znaju da su to dokazivali i dokazali mnogo veću lingvisti od Zbiljića i Vidića, pa čak veći lingvisti i od Grujića. Mislim da obojica spomenuti imaju mere i ukusa, pa da oni ističu sebe da to "tvrde". To su tvrdili mnogo pre Vidića i Zbiljića i Hrvati.

Hrvati se u Zbiljićevim reagovanjima najčešće spominju kao dobar primer da se vodi uporna naučna, stručna, pa i politička i državna briga za jezik i pismo. Sad što neki od njih malo i preterano "brinu" za nesprovođenje njihovog Ustava i Zakona u vezi sa srpskom ćirilicom -- jedino im to zameram. A razumem Grujića zašto ga ta preterana briga protiv ćirilice u Hrvatskoj ne zanima.

Preporuke:

G. Zbiljiću, vidim da spominjete saobraćajne znake, ali se ne sećam da sam ih na bilo koji način spominjao.

Treba znati da se lično ime u putnu ispravu (=pasoš) ispisuje na latinici, ali zakon ne precizira na kom jeziku niti o latinici kog jezika se vrši upis imena i prezimena.

Uostalom, svako može birati kako će mu se ime ispisivati na latinici prilikom unosa u pasoš. Ćirilički etaloni ličnih imena i prezimena su Matične knjige rođenih. Latinični etalon za moje ime i prezime ne postoji.

Vrstu preslovljavanja sa ćirilice na latinicu biram po ličnom nahođenju kao što je to učinio dr. Ljubomir T. Grujić.

Preporuke:

Neuko je tvrđenje da je TOYOTA imenica napisana u engleskoj, a ne holandskoj latiničkoj ortografiji.

Preporuke:

U redu, poštovani Babiću,možda je neko drugi spomenuo saobraćajne znake, tj. ispise na saobraćajnim znacima. Ali svako zapisivanje imena na latinici, podrazumeva se izbor latinice -- čija je, tj. iz kog jezika. Pismo, ako nije šifarski ili samo slikovni znak, nego služi za jezičko pisano sporazumevanje podrazumeva izbor pisma koje koristi/koriste dotični narod(i) u dotičnom jeziku. Latinica koja istiskuje srpsko pismo iz srpskog jezika zbog sprovođenja zabeležene smišljene namere o zameni srpske ćirilice, jeste danas markirano hrvatsko nacionalno (latiničko) pismo. Srbima se, dakle, posle 1954. smišljeno sa svih strana nameće hrvatska abeceda da bi se njom zatrla (izbacila iz upotrebe) čuvena srpska ćirilica u Vukovom konačnom sastavu.

Preporuke:

1.
"Neuko je tvrđenje da je TOYOTA imenica napisana u engleskoj, a ne holandskoj latiničkoj ortografiji" (Babić).

Nisam u vezi s tim ništa o tome tvrdio ovde ni naučno ni nenaučno. Tvrdim ono što me se tiče, a znam. Zato tvrdim samo kao stručnjak za srpski jezik, kao, u izvesnoj meri, razume, i varijante toga jezika, da se na hrvatskoj latiničkoj varijanti to piše "TOJOTA", a na srpskoj ćiriličkoj varijanti desilo se da je to podudarno: "TOJOTA". Iako je srpsko pismo ćiriličko, a hrvatsko latiničko. Poreklo i jednog i drugog pisma je u grčkom pismu, pa su zato ta pisma u nekim slovima podudarna. Eto, Vuk je svojom reformom pisma otišao korak dalje od Save Mrkalja, pa je za srpsko ćiriličko j uzeo znak iz latinice. Sasvim nepotrebno, jer je u reformi pisma postojao znak za ćiriličko j.

Preporuke:

2.
Vuk se, često, poput nekih ovde naših komentatora sprdao i s naukom, pa je uvođenje latiničkog j opravdao rekavši da bi Jovan bio Ovan da on (Vuk)nije uveo latiničko j, kao da Jovan (Hadžić, tj. Miloš Svetić) nije bio i pre toga Jovan, ali s ćiriličkim starim slovom.
Najsličnije Vuku s naukom se šali ovde o drugde V. Grujić, koji je pametan čovek, ali se šali malo više u ovim komentarima nego što bi trebalo.

Preporuke:

"Morate tražiti registarske tablice na ćirilici za koje su mi u Ministarstvu unutrašnjih poslova rekli da ih imam pravo dobiti. Nećete ih dobiti ukoliko ih ne tražite" (D. Babić).

Odličan primer kako se u Srbiji i dalje lukavo protežira latinica. Latiničke tablice ćeš dobiti ako ih i ne tražiš, a za ćiriličke moraš specijalno da moliš i da duže čekaš. (Ne mislim lično kad kažem "ti". To "ti" mi zamenjuje sve nas Srbe.)

Mnogo je naopakog nama Srbima od naših "rođenih" institucija.

Preporuke:

"Ali svako zapisivanje imena na latinici, podrazumeva se izbor latinice -- čija je, tj. iz kog jezika." (Zbiljić)

Zbiljiću, vi mora da se šalite. Koja je razlika između novolatinskog alfabeta, latinice engleskog jezika i latinice francuskog jezika?

Preporuke:

"Tačka.Nikakva patetika, nikakve velike priče o izdajama, nacionalnom pitanju, verskom pitanju i bla bla."
To je odgovor Grujića na mojih 6 taksativno navedenih neistina i besmislica. A pošto je na klizavom terenu, jedino se uhvatio onog više puta ponavljanog kako se pismo rešava u drugim državama (mere države Ruske Federacije protiv latinice u SMS porukama).
U odnosu na druge učesnike u polemici jedino Grujić radi protiv ćirilice.Da on radi za ćirilicu imao bi opravdanje za nedovoljno nepoznavanje situacije u tome što se pojavio na sceni u zadnje dve tri godine. Pošto udruženje ĆIRILICA postoji već 13 godina, moglo bi mu se reći da je preskočio neke niže razrede u školi odbrane ćirilice.
Majstori političkog i duhovnog inženjeringa učinili su da je danas izloženeo podsmehu i samo pominjanje reči otadžbina, a kamoli da se još spomene i izraz služenje otadžbini.Tako je i Grujićevo pominjanje patetike , nacionalnog pitanja i verskog pitanja samo ruganje brizi za otadžbinu i dokaz da je inženjering uspeo.

Preporuke:

Ljudi koji se mnogo trude u odbrani ćirilice od Srba znaju i bez Grujića da su oni danas samo "slamka među vihorovi", i da je njihova misija u tome da se i ćirilicom sačuva žar srpske nacionalne misl, do nekog boljeg vremena za Srbe.
Grujić je svoj odgovor meni završio sa "bla bla", a u ranijem komentaru je javno tražio da priznam da radim za neko priznanje. Dosta ljudi zna za moj rad, ali pošto su ostali nemi na ovakva Grujićeva ruganja patriotizmu preko Zbiljića i mene,mora se ponešto kazati.
Izbegao sam iz Hrvatske ( u kojoj sam čeznuo za ćirilicom) u Beograd, bez igde ičega. Pozvan sam od rođaka u odbranu zavičaja od Hrvata. Pogiboše mi dva rođaka, a treći je teški invalid. Jedan je Arsenije Vidić, koji mi je par dana pre nego je masakriran rekao : "Rođo , biće opet ćirilica." Ali nje opet nema u našem selu , osim na njegovom i drugim spomenicima.Republika Srpska je rođena u ćirilici , ali sa stradanjem Karadžića i Krajišnika stradala je i ona.Od Srba.

Preporuke:

Molim nspm.rs da odgovori da li izostanak preporuka komentara znači da njih ne čita niko drugi osim onih koji ih šalju. Da ne gubim vreme.

Preporuke:

"Zbiljiću, vi mora da se šalite. Koja je razlika između novolatinskog alfabeta, latinice engleskog jezika i latinice francuskog jezika" (V. Grujić)?

Ne osećam se dužnim da Vam, Grujiću, držim predavanja o tome u čemu se razlikuju latinice koje ste pobrojali. Po Vama, izgleda, svaki latinički jezik koristi isti sastav latinice. Ako se ja šalim, Vi se, očigledno, ne šalite, nego ponešto u vezo s pismima ne razumete.

Preporuke:

Ono šti nisu mogle da protiv ćirilice urade ni sve evropske carevine spolja, protiv srpske ćirilice uradili su udruženi antisrpski komunisti, ljudi koji slično Grujiću gledaju tehničlki na pitanje pisma i, opet neizbeži, Grujićevi standardolozi.

Preporuke:

@NEMANjA VIDIĆ

Ne, već samo znači da ih niko od posetilaca, koji ih eventualno čitaju, nije ocenio ni pozitivno ni negativno.

Preporuke:

Grujićeva upornost da pokaže da iz oblasti jezika i pisma zna sve gotovo da je bezgranična. Uveo je u bavljenje naukom i dve zanimljive reči: "bla, bla". On čak malopre reče "i tačka" u svom naučnom stilu, ali prestati ne može da izaziva i da se ćiriličarima čačka. On ne može da shvati da ima Srba koji još vole svoje pismo i uistinu se žrtvuju za njegovo spasenje. To je nepojmljivo ljudima koji ne shvataju zašto i kako to može srpska ćirilica da ima i nacionalni značaj i zašto je izuzetno važno sačuvati je u punom životu u jeziku Srba.

Preporuke:

"Ne osećam se dužnim da Vam, Grujiću, držim predavanja o tome u čemu se razlikuju latinice koje ste pobrojali. Po Vama, izgleda, svaki latinički jezik koristi isti sastav latinice. Ako se ja šalim, Vi se, očigledno, ne šalite, nego ponešto u vezo s pismima ne razumete." (Zbiljić)

Onda ću predavanje morati da održim ja, kao i obično. Nema nikakve razlike između novolatinskog alfabeta, abecednog sastava engleskog jezika i abecednog sastava francuskog jezika.
Dakle, ta priča o tome kako svaki jezik ima svoje pismo nema veze sa činjenicama i istinom, veliki svetski jezici kao engleski, francuski i nemački koriste isti set od 26 slova novolatinskog alfabeta.

Preporuke:

Nemanja Vidić spada u red čestitih i hrabrih Srba. To je dokazao boreći se kao oficir Republike Srpske. Svoje nepokolebljivo rodoljublje posvedočio je i posle rata borbom za tradicionalne srpske vrednosti, uključujući i srpsko pismo. Kao takav zaslužuje poštovanje i podršku svih dobromislećih Srba. Pohvale zaslužuju i drugi borci za ćiriličko jednoazbučje (D. Zbiljić, Đ. Janjatović, Z. Milošević, V. Kleftakis, V. Grujić, V. Marjanović, Ž. Filipović i dr.). Među ćiriličkim jednoazbučnjacima postoje sitnije razlike u pristupu problemu. One su pre komplementarne, nego opozicione. Cilj je isti, a sredstva mogu biti različita. "Odvojeno marširati, zajedno tući" - "marschieren getrennt - schlagen zusammen" (Bliher).

Preporuke:

„To je nepojmljivo ljudima koji ne shvataju zašto i kako to može srpska ćirilica da ima i nacionalni značaj i zašto je izuzetno važno sačuvati je u punom životu u jeziku Srba.“ (Zbiljić)

Ovo kao da je rekao neko iz Matice srpske, i oni tamo potpuno isto pričaju, i da ćirilica ima nacionalni značaj, i da ju je potrebno sačuvati, i da je veoma važna njena prisutnost u životu Srba.
Čak i u pravopisu sprskog jezika piše isto, da ćirilica ima neospornu simboličku funkciju i da je zato opravdana njena favorizacija itd...

Zar vama Zbiljiću zaista nije jasno kako se treba postaviti u odnosu na ovo pitanje?

Preporuke:

"Dakle, ta priča o tome kako svaki jezik ima svoje pismo nema veze sa činjenicama i istinom, veliki svetski jezici kao engleski, francuski i nemački koriste isti set od 26 slova novolatinskog alfabeta" (V. Grujić).

Preterujete s mudrovanjem Grujiću. Ne možete Zbiljića učiti o tome, jer on zna da nema pisama koliko ima jezika. To znali da neki jezici koriste ista pisma. Ali sam vam hteo reći da se latinice uglavnom razlikuju među sobom. A razlikuju se ako se razlikuju makar u jednom znaku. Crngorska, na primer, abeceda o,a dva nova znaka po kojima se razlikuje od hrvatske latinice. No, Grujić se čačka nepotrebno i štetno jer hoće da odvuče pažnju od borbe za srpsku ćirilicu. Ostavite se Vi svoje brige za francusko, špansko i koje drugo latiničko pismo. Oni koji imaju ta pisma znaju da brinu o njima, pa im ni Vaša ni moja pomoć u tome nije potrebna. Vi ste tu da "zatrakujete" i suzbijate borbu za srpsku azbuku.

Preporuke:

"Zar vama Zbiljiću zaista nije jasno kako se treba postaviti u odnosu na ovo pitanje" (V. Grujić)?

Ostavite se mene i svog upoređivanja mene sa serbokroatistima u Matici srpskoj. Oni više liče na Vas.
Vaše postavljanje prema ovom pitanju je umnogome antićiriličko.
Za razliku od Vašeg postavljanja, prema ovom pitanju se treba postaviti naučno i zdravo, za razliku od Vašeg postavljanja. Ličite m na čoveka prznicu i megalomana koji bi da ubedi ovde nas da je uspostavio lingvistiku kao nauku. Vi baš hoćete da nas ubedite da ste promašili svoju "tehničku" profesiju o fa ste, u stvari, rođeni lingvista. Previše mi ličite na novog "Vuka Karadžića". Vi čujete ponešto iz lingvistika, pa nama ovde "predajete" o tome kao da niko nije upućen u to koliko ste upućeni Vi. Vi "otkrivate" ono što svaki lingvisti ima u malom prstu.
Veliki znalci nikada ne precenjuju sebe. Neukusno je.

Preporuke:

Grujićeva gruba neučtivost!
Grujić kaže, i to Zbiljiću: "Zar vama Zbiljiću zaista nije jasno kako se treba postaviti u odnosu na ovo pitanje?"

Pročitajte, čoveče, Zbiljićevu knjigu "Latiničenje Srba", pa naučite i uverite se koliko je to njemu više nego jasno.

Kad je to Zbiljić znao i o tome pisao i počeo da se sukobljava sa srbokroatistima, Vas nigde nije bilo! A Vi ništa ne znate o radu D. Zbiljića, pa postavljate Vi njemu takvo pitanje. Kako vas nije stid, čoveče da ga upoređujete sa srbokroatistima u Matici srpskoj. Vi pročitate ponešto od Zbiljića u komentarima, pa zaboravite da je to od Zbiljića, i Zbiljiću postavljate to pitanje Vi treba najpre da učite bar deset godina iz Zbiljićevih knjiga, pa da tek onda postavite takvo pitanje, ali onima koji znaju o tome otprilike koliko znate Vi. Vaša uporna nastojanja da Zbiljića vratite među srbokroatiste graniči se s teškim bezobrazlukom neučtivih.

Preporuke:

"Treba znati da se lično ime u putnu ispravu (=pasoš) ispisuje na latinici, ali zakon ne precizira na kom jeziku niti o latinici kog jezika se vrši upis imena i prezimena." (Darko Babić)

Zakon o putnim ispravama:

Obrasci putnih isprava i viza štampaju se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, i na engleskom i francuskom jeziku, a popunjavaju se na srpskom jeziku, latiničkim pismom.

Dakle, popunjavanje je po "default-u" na srpskom jeziku, latiničkim pismom (da li i popunjavanje imena?)
Zakoni su čudo, a tumačenja pogotovo, pa je moj prezimenjak uspeo da postane Gruyitch u pasošu, ne znam po kom osnovu, možda kao "pripadnik" manjine, jer, iako se i manjinama, opet po "default-u" lična imena upisuju na srpskom jeziku, latinicom (Jožef), na zahtev podnosioca ime se upisuje u originalu (Jozsef).

Preporuke:

"Cilj je isti, a sredstva mogu biti različita" (Vladislav Đorđević).

Ovo jeste tako, a malo i nije tako. Kako sam video da se ovde mnogi ljudi sprdaju s ovim pitanjem i ističu svoju davno otkrivenu mudrost, evo da vam ja to svima rečem ukratko kako treba i šta uraditi. Najsličnije mom gledištu govori prof. D. Zbiljić. Za razliku od njega, ja ću to ovde kratko navesti.
Prvo, cilj mora biti jedan (isti)-- jednoazbučje i u jeziku Srba.
Kako do tog cilja stići?
-- Uspostaviti autohtono stanje srpskog jezika. Svi jezici, tj. osamostaljeni standardi proistekli iz Vukove jezičke reforme(hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski) vratiti po lingvističkom uzusu u naučni (lingvistički) okvir srpskog jezika. Nazivi njihovih standarda moraju biti ili srpski jezik u hrvatskoj, bošnjačkoj i crnogorskoj varijanti ili da se zovu: "hrvatski srpski", "bošnjački srpski" i "crnogorski srpski", poput "američkog engleskog".

Preporuke:

2.
-- Pismo izabrati jedno za sve, i to ćiriličko, kao svetski priznato kao savršenije i prirodi srpskog jezika podesnije pismo.
-- Sada se malo zakasnilo, ali nije skroz kasno.
Treba hitno započeti naučnu (lingvističku) ofanzivu preko UNESKO-a i EU da se izabere jedan naziv jezika (lingvistički je opravdan samo "srpski jezik")i jedno pismo (srpsko ćiriličko) za potrebe tog, bez ikakve sumnje, prema lingvistici -- jednog / istog jezika. Jer svi se ovi narodi (srpski i novokomponovani narodi iz srpskog naroda) istog jezika odlično se međusobno razumeju, ne bukvalno, nego jezički.Kako je Beču odgovarao jedan jezik u Vukovo vrem za Srbe i Hrvate, još će danas Evropskoj uniji odgovarati jedan jezik od Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca. (Istina, lingvističkii bi moglo, a i EU bi odgovaralo da se makedonski jezik, stvoren izdvojivši se veštački iz srpskog jezika književni 1945. godine, mogao vratiti u srpski jezički okvir.

Preporuke:

3.
To pitanje svođenja, tj. naučnog lingvističkoig vraćanja ovih jezičkih zaperaka iz srpskog jezika u srpski jezik imalo bi prijema u EU, jer bi im realno stanje jednog jezika (srpskog) i jednog pisma (srpske ćirilice)za sve novokomponovane narode iz srpsko naroda na Balkanu odgovaralo zbog uštede evra, jer i EU je pred grdnim nevoljama, pa bi joj svaki ušteđeni evro na gluposti dobrodošao.
-- Sada je problem u našem dvorištu, u srpskoj nenaučnoj lingvistici (srbokroatistici) koja je uništavala srpski jezik gotovo dva vela, a naročito posle 1954. godine, a srpsku ćirilicu je sasekla gotovo do korena, tj. do retkih izuzetaka srpskog jezika na ćirilici.

Preporuke:

4.
Da bi se taj problem najbrže i najlakše odstanio, treba hitno ovo uraditi:
-- Ukinuti sve institucije za srpski jezik (Odeljenje za jezik i književnost u Matici srpskoj, Odeljenje za jezik i književnost u SANU, Institut za srpski njezik SANU, Institut za književnost SANU, Bukovu zadužbinu i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, jer su svi oni podjednako uspešno devastirali srpski jezik i srpsku ćirilicu doveli do današnjih izuzetaka u Srbiji.
-- Kad se (odmah) re institucije ukinu, sazvati (Vlada Srbije)skup stručnjaka za srpski jezik i književnost u Sava centru, pustiti ih da "ratuju" za govornicom do iznemoglosti pet dana o hlebu i vodi, tražiti da vrate jezik u stanje od makar pre Novosadskog dogovora, taj dogovor oceniti kao poguban, ukinuti falsifikate u lingvistici i pustiti ih da lingvisti međusobno izvrše lustraciju.

Preporuke:

@ Grga Mirić
"samo zato što tamo nisu komunisti s ruskim naučnicima u institucijama za ruski jezik doneli dogovor o zameni ruske ćirilice francuskom abecedom"
Već sam pisao na ovom sajtu da su Rusi imali jedno gorko iskustvo s pokušajem da se ćirilica zameni latinicom (ne francuskom, nego da se napravi ruska latinica). I taj je posao gotovo priveden kraju, kada se neko dosetio šta bi to moglo da znači i do čega da dovede. Taj posao zaustavljen je u poslednjem momentu. U tom smislu ruski komunisti (iz Lenjinove garde, na čelu s Lunačarskim) nisu se razlikovali od srpskih komunista posle rata (Drugog svetskog). I jedni i drugi su smatrali latinicu izrazom i simbolom svog internacionalizma (i ko zna čega još) i svesrdno su radili na tome da je zamene latinicom. Jedina razlika je što se u Rusiji našao neko ko je to sprečio, a kod nas (u Srbiji), ako je među komunistima i bilo takvih Broz i njegovi poslušnici su ih eliminisali i gotovo u potpunosti sproveli latinizaciju Srbije.

Preporuke:

4.
Posle toga doneti zaključke s osnovnim postavkama kako će se dalje ponašati lingvisti u Srbiji (samo naučno i stručno, naravno, a nikako i nikad više srbokroatistički). U zaključcima bi se navelo ša je srpski jezik, gde se on govori i gde se njime piše i kako u osnovnim polazištima.
-- Na tom skupu na kraju osnovati nove institucije s postavljenim direktorom koji će, kao komesar, s velikim ovlašćenjima predložiti osnivanje novih (ukinutih spomenuti)institucija koje će sprovoditi zaključke, pripremiti novi srpski pravopis jednog jezika s istim standardom za sve Srbe, s jednim izgovorom (ekavski) u standardnom jeziku, jednim pismom (srpska ćirilica).

Preporuke:

5.
-- Kad se to sve uradi, onda će srpski jezik i srpska ćirilica slobodno živeti i razvijati se, Srbija će ponovo biti ćirilička zemlja i sva područja srpskoga jezika.
-- Ovo sam isplanirao najviše i najbližem onome što je i D. Zbiljić predlagao u svojim knjigama, a što spominju ovde i Vidić, i Grujić o mnogi drugi.

Bez ovakvog cilja i načina rešenja ovih problema u vezi sa srpskim jezikom i pismom u Srbiji, bojim se da će uskoro u Srbiji zavladati najpre neki strani jezik (engleski ili nemački?) kao bilingvalnost, a onda će srpski jezik biti pomoćni jezik, a ne osnovni službeni. A srpsko pismo ćirilica, bez sumnje, otići će u zaborav, u tmine istorije jezika i pisama. Ne dajmo da se to tako tragično dogodi.

Zato, u pamet se braćo Srbi, radimo na tome, a izbegavajmo ova preganjanja ko je "mudriji" i ko će biti "prvi". Budimo dovoljno jedinstveni pa budimo onda svi "prvi".

Preporuke:

"Taj posao zaustavljen je u poslednjem momentu. U tom smislu ruski komunisti (iz Lenjinove garde, na čelu s Lunačarskim) nisu se razlikovali od srpskih komunista posle rata (Drugog svetskog). I jedni i drugi su smatrali latinicu izrazom i simbolom svog internacionalizma (i ko zna čega još) i svesrdno su radili na tome da je zamene latinicom. Jedina razlika je što se u Rusiji našao neko ko je to sprečio, a kod nas (u Srbiji), ako je među komunistima i bilo takvih Broz i njegovi poslušnici su ih eliminisali i gotovo u potpunosti sproveli latinizaciju Srbije" (Bukvić).

Tačno je sve što napisaste, poštovani Bukviću! Hvala Vam mnogo za ove reči. Tačno je. Moglo je biti naopako u Rusiji kao u Srbiji, ali se tamo našao neko da spreči "Srbiju" u Rusiji. Što se pisma tiče.

Još jednom od mene lično -- hvala uvaženom Bukviću.

Preporuke:

Voleo bih da se u diskusiju uključi i NSPM, kao što se uključivao i povodom teksta Ane Radmilović.Jer ga na to obavezuje srpsko ime sajta.

Naravno da ćirilici ne može biti vraćeno mesto koje joj pripada, ako se njeno pitanje ne reši ispravno sistemski - pravopisom. Ali ne vidim snage koje će udariti na žarišta srbohrvatstva u Srbiji.
Nesreća je u tome što se i na filološkim i filozofskim fakultetima ćirilica tretira samo kao skup znakova kojima se zapisuje jezik.To je najbolje pokazala prof. R. Dragićević držeći slovo budućim profesorima , bez pominjanja ćirilice.Ovi će istome učiti buduće studente, i krug se zatvara.
Drugi profesor,uzdanica patriotskih snaga, Lompar, nagrađen je za knjigu kojom se opredelio za dva pisma. Akademik Krestić je nekad pisao da su Srbi u Hrvatskoj uvek branili svoj subjetivitet čuvanjem pravoslavne vere i ćirilice, a nedavno je objavljen u Pečatu neki njegov program u kome se uopšte ne pominje ćirilica.

Preporuke:

SRPSKA AZBUKA obratila se pismeno na 16 beogradskih gimnazija , i nije dobila nijedan odgovor. A u telefonskom kontaktu sa profesorima odgovori su tipični :"Pa šta nije uredu sa ćirilicom.Ja se njome potpisujem, a i dnevnici su njome ispisani."Na istim fakultetima su učeni savetnici predsednika Srbije, pa ne odgovaraju na dopise udruženja, dok je Tadić odgovarao. Sadašnji predsednik još javno nije izgovorio reč identitet , nego je za bolji život.Napisa Marko.R. da se ne smemo zatvoriti u četiri zida, čime pravda postojeću mogućnost preslovljavanja na latinicu.U tome i jeste kvaka : u kontaktu sa okruženjem mi nismo sposobni da se držimo reciprociteta.Predlog NSPM -u : da o ćirilici objavljuje manje dopisa kojima se akademiše o ćirilici, a više onih kojima se poziva na skidanje latinskog jarma.

Preporuke:

G-dine Vidiću, šta će vam NSPM u odbrani ćirilice!?

Dovoljno vam je da posedujete veru. Još kada bi ostalih šest udruženja za odbranu ćirilice imale veru u ono za šta se zalažu pitanje srpskog jezika bi već do kraja godine bilo rešeno.

Međutim, prednost u odnosu na odbranu ćirilice ima nesloga.

Preporuke:

1.
"Međutim, prednost u odnosu na odbranu ćirilice ima nesloga" (Darko Babić).

Ovo jeste vrlo "kisela" primedba. A, nažalost, tačna je. Kad su Srbi mogli zajedno!? Očigledno, što je više udruženja, ćirilice je čini mi se sve manje.

Ali nije reč, kako Babić, kaže, u verovanju. Razbijači (neki i možda nehotični) izvronog, prvog "institucionalizovanog" i svesrspkog Udruženja "Ćirilica" postali su onda kada su imali previše vere i uverenja da će oni baš, a ne Zbiljić (prvi osnivač prvog Udruženja "Ćirilica") uspeti ono što "nije uspeo Zbiljić". Dogodilo se da smo dobili nekoliko međusobno uglavnom nesaradničkih, nekih čak i "nepodnošljivih" udruženja, pa su sada institucije za jezik dobile za sebe "snagu" u našoj razjedinjenosti i nesaradnji, pa će, kako su u Matici srpskoj poručili javno preko najtiražnijih novina,"na sve buduće predloge sa strane ćutati". I zaista, ne samo u Matici srpskoj, odavnbo ćite na sve naše predloge.

Preporuke:

2.
To je, Babiću, jedino što je, za sada, dobila srpska azbuka posle umnožavanja "udruženja za zaštitu ćirilice".
Treba priznati, sva zaštita ćirilice (a i šta da se štiti kada ćirilice u mnogim oblastima u Srbiji odavno nema ni za lek!?) svela se na pojedinačna ljudska žrtvovanja ne zato što se nadaju da je moguća ikakva "slava" u tome, nego uglavnom zato špto, verujući u Boga i u srpstvo, osećaju da to moraju da rade zbog terača u svesti i u srcu da im je tako lakše.
Ako smem da budem i ličan, mislim da ti takvi terači na lično žrtvovanje u vremenu i novcu važe za moju malenkost i za Nemanju Vidića. Za druge ne znam sigurno, pa neću da pretpostavljam. jer su pretpostavke ne samo mnesigurne nego su često i pogrešne. Pa, da se ne bih ogrešio, neću druge da spominjem.

Preporuke:

1.
Ako ćemo pošteno, Vladislav Grujić je u jednome u pravu sasvim. U drugom nije dovoljno u pravu.

Kad Grujić kaže da svu patetiku, svu emotivnost, sve potrzanje nacije i naroda uz sve spominjanje izdaja i izdajica treba da zameni jedno jedino: standardizovanje srpskog jezika i pisma. I u tome bi, uslovno, Grujić mogao biti u pravu. Nigde ove ovakve borbe za srpski jezik i pismo nema danas u svetu. Svi to drugi rešavaju, bolje rečeno, već su rešili, standardizacijom svoga jezika i pisma. Nemaju udruženja građana za zaštitu jezi8ka i pisma, narod se nigde za taj posao kao kod nas ne proziiva kao u slučaju Srba, jer narod se u tim zemljama ne bavi onim što mu nije posao. A narodu, bez sumnje, nije posao da zamenjuje institucije za jezik, tj. narod se ne bavi pitanjima nauke i struke. Time se bave specijalno za to osnovane institucije države i naroda, koje se za taj posao plaćaju.

Preporuke:

2.
S druge strane,Grujić sigurno nije nimalo u pravu kad bi da rešenje pitanja ćirilice u Srbiji, u našim ovakvim uslovima,svede samo na standardizaciju, jer kod nas nema ni institucija ni odškolovanih stručnjaka koji mogu da se tom standardizacijom bave na načine kako se to po naprednom svetu radi. Mi imamo samo srbokroatiste, a to nisu nikakvi stručnjaci za srpski jezik i pismo. Oni su danas promašeni relikt prošlih vremena, pogubnih za srpski jezik i ćirilicu. Dati njima da čuvaju i neguju srpski jezik i da čuvaju srpsko pismo, to je isto kao dati lopovu da bude direktor nekog preduzeća. Ili dati kozi da vam čuva kupus ili zecu da sačuva šargarepu. Oni će je istog momenta zgrabiti i potrošiti. Lopov će, naravno, prvo što će uraditi -- pokrasti preduzeće i radnike.
Prema tome, jasno je da Grujić ne poznaje stanje u srpskoj jezičkoj nauci. Zato je potrebno nastaviti s pridavanjem svakog značaja ćirilici, jer ona sigurno nije samo tehnika za beleženje jezika.

Preporuke:

"S druge strane,Grujić sigurno nije nimalo u pravu kad bi da rešenje pitanja ćirilice u Srbiji, u našim ovakvim uslovima,svede samo na standardizaciju, jer kod nas nema ni institucija ni odškolovanih stručnjaka koji mogu da se tom standardizacijom bave na načine kako se to po naprednom svetu radi"

Ne treba biti doktor nauka da bi se razumelo da jezik treba da bude standardizovan.
To je vrlo jednostavna politička odluka koju treba da donesu oni koji plaćaju lingviste.
Ona može biti doneta ili "od gore", ako izabrani predstavnici naroda to shvate i pozabave se time (pod uslovom da oni vladaju, u šta iskreno ne verujem), ili može biti doneta pod pritiskom narasle svesti narodnih masa da smo potpuno mimo sveta sa ovakvom "demokratijom" u jeziku, i da toga nema više nigde.

Preporuke:

Dragoljub Zbiljić: "[...] prvog "institucionalizovanog" i svesrpkog [...]".

+++

Koliko je meni poznato osnivač prvog udruženja za zaštitu ćirilice jeste već sada pokojni pesnik Slavko Sedlar iz Vršca.

Međutim, svetosavski put je jasan. Dva brata su se izmirila nad moštima svoga oca.

Valjalo bi da se neko obrati svim sedam udruženja za zaštitu ćirilice kako bi se okupili u vezi zajedničkog delovanja, jer nesloga nije rešenje.

Preporuke:

Za to je potrebno uložiti velike napore da bi se ljudima saopštile prave informacije, znam iz prve ruke, jer kad sam prijateljima objašnjavao da Grci imaju jedno pismo, grčki alfabet, ubeđivali su me da nije tako, putovali su oni u Grčku i videli da su putokazi i na latinici.
Putovali su i u Bugarsku i Rusiju i videli isto. Zato treba biti informisan, znati pojmove, to nije nauka, ali ima mnogo njih koji se busaju da su lingvisti a ne znaju ništa o tome, o transliteraciji pojmova, o međunarodnim obavezama u vezi toga itd.

Kad ljudima budemo približili situaciju koja vlada kod nas, sazreće vreme da uređivanje jezika i smanjiće se mogućnosti za manipulacije raznih vrsta.
Mi nemamo nikakav razlog da pitanje pisma rešavamo dugačije nego što je ono rešeno u civilizovanom državama, osim naravno ako nemamo neke zadnje namere, neki ovde kad se potegne pitanje srpskog jezika kao političko pobegnu u lingvistiku pa krenu da objašnjavaju kako nam je jezik sa Hrvatima jedan.

Preporuke:

A isti ti, kad se pomene uređivanje jezika lingvističkim putem, uz pomoć pravopisa, rečnika i grmatike, oni beže u politiku pa bi da pitanja jezika rešavaju Ustavom, tačnije govore o ustavnoj normi i o tome kako je Ustav rešio pitanje pisma

Preporuke:

"G-dine Vidiću, šta će nam NSPM u odbrani ćirilice?"
(D.B.)
Treba nam da bi naša misao o ćirilici kao srpskom nacionalnom sibmolu stigla do srca i svesti što većeg broja Srba.Jer ako ona to (više) nije, nego je samo skup znakova kojima se zapisuje jezik, treba odmah prihvatiti standard samo hrvatske latinice u jeziku koji se danas zove srpski,a sutra bi ovakvi Srbi mogli prihvatiti i hrvatsko ime jezika.Ionako se Zagreb priprema za novi centar jugozone.
Ništa bez medija.
Niko ni približno nije pružio otpor izdaji Kosova kao NSPM, pa se zato samo od njega može očekivati "pružanje otpora ćirilicom" ( Sl.Antonić).
Čak i da gazde medija nisu antisrbi,oni zapošanjavaju one koji su na filozofskim fakultetima naučeni je ćirilica puko sredstvo sporazumevanja,pa su za hrvatsku latinicu

Preporuke:

G-dine Vidiću, ne kažem da je to pogrešan put koji predlažete, ali se Zakon o Pravopisu srpskog jezika može sastaviti do kraja ovog dana.

Nacrt zakona se može do kraja sledeće nedelje podneti Narodnoj skupštini, ali šta vredi kada kada svih sedam udruženja za zaštitu ćirilice neće biti jednoglasne u ovom poduhvatu.

Efikasne metode u rešavanju pitanja srpskog jezika se mogu sprovesti za manje od sedam dana.

Preporuke:

V, Grujić veli:
"Ona može biti doneta ili "od gore", ako izabrani predstavnici naroda to shvate i pozabave se time (pod uslovom da oni vladaju, u šta iskreno ne verujem), ili može biti doneta pod pritiskom narasle svesti narodnih masa da smo potpuno mimo sveta sa ovakvom "demokratijom" u jeziku, i da toga nema više nigde."

Tehnički ili tehnicistički to jeste tako. Odluka je i doneta da se naučnici i stručnjaci bave standardizacijom jezika i, svakako, pisma. I naučnici i stručnjaci su postavili normu i izabrali u pravopisu rešenje za pismo.

I šta smo dobili -- nikakav (bezvredan)srpski jezički standard i rešenje pitanja u dvoazbučju izvan sveta, pa je posledica -- ubrzavanje nestajanja, tj. zamene ćirilice tuđim pismom.
Dakle, nemamo naučnike i stručnjake za pitanja standarda.
Verujem da bi hrvatski stručnjaci mogli da zamene naše koje nemamo.
Šta sada?
Da li uvesti stručnjake iz Hrvatske? Oni bi nam za novac znali i umeli pomoći, pošto srpski lingvisti, očigledno, neće.

Preporuke:

"Koliko je meni poznato osnivač prvog udruženja za zaštitu ćirilice jeste već sada pokojni pesnik Slavko Sedlar iz Vršca" (Babić).

To zaista nikad nisam čuo! A ako nisam čuo, ne mora da znači da to nije tačno. Ako to neko zna, dobro bi bilo da nam predoči rešenje o osnivanju tog Sedlarevog Udruženja sa svim podacima da bi moja malenkost znala p da ne greši dušu spominjući sebe kao osnivača prvog udruženja te vrste.

Ako to Vi, Babiću, znate tačno, predočite dokument o tome. Malo mi je neobično da ne znam za taj podatak. S velikim uvažavanjem i zahvalnošću bih govorio o poč, Serdaru ako bih imao zvaničan i tačan podatak o tome što kažete.

Preporuke:

"Tehnički ili tehnicistički to jeste tako. Odluka je i doneta da se naučnici i stručnjaci bave standardizacijom jezika i, svakako, pisma. I naučnici i stručnjaci su postavili normu i izabrali u pravopisu rešenje za pismo. "

U srpskom jeziku se danas reč mleko može zapisati na čak 4 načina, i sva 4 su po standardu, mleko, mlijeko, mleko, mlijeko.
Nije potrebno biti naučnik da bi se shvatilo da to nije standard.
Kinezi su pre par decenija izlazili na referendum sa pitanjem koji će dijalekat biti uzet za standardni, mandarinski ili kantonalni, nama treba sličan referendum, a ne priče kvazinaučnika i kukumavčenja o srpskom pismu i zaštiti istog, uostalom i likovi kao što su Bugarski i Pižurica se slažu da treba zaštititi ćirilicu, što je samo po sebi indikativno...V

Preporuke:

"A isti ti, kad se pomene uređivanje jezika lingvističkim putem, uz pomoć pravopisa, rečnika i grmatike, oni beže u politiku pa bi da pitanja jezika rešavaju Ustavom, tačnije govore o ustavnoj normi i o tome kako je Ustav rešio pitanje pisma" (V. Grujić).
1.
Uz sve poštovanje Grujiću za njegove neke dobre predloge i poglede na standard srpskog jezika i pisma (u čemu se s njim gotovo nimalo ne razli8kujem), prinuđen sam da mu kažem da je njegovo ne samo potcenjivanje odredbe o jeziku i pismu nego i njegovo krivotvorenje ustavne odredbe, preciznije njeno pretvaranje u "normiranje jezika i pisma" -- poptuno pogrešno i beskorisno, ako n i sasvim štetno.

Naime, Ustav u Članu 10. nije određivao nikakvu normu u jeziku i pismu ni na koji način (Ustav time i ne može i ne treba da se bavi). On je samo, u skladu sa jezičkom naukom i svetskom načinu rešenja pitanja pisma izabrao i i konstatovao kao prirodnu službenu obavezu: srpski jezik i ćiriličko pismo. I ništa dalje od toga.

Preporuke:

"...ili može biti doneta pod pritiskom narasle svesti narodnih masa da smo potpuno mimo sveta sa ovakvom "demokratijom" u jeziku,..." Grujić

Ko i čime da izvrši pritisak kada tako nešto ne bi hteo da objavi nijedan medij.

I iz ovog Grujićevog teksta vidim da je Vidić dobro pisao da Grujiću uopšte nije važno koje će jedino pismo biti u srpskom jeziku,nego mu je važno samo to da bude jedno.Uostalom,Grujić je i pisao da je protiv bilo kakve odbrane srpske ćirilice.

Oduševljen sam onim transparentom na NSPM ĆIRILICA=SRBIJA i porukom one devojčice MOJA ĆIRILICA-DANAS I ZAUVEK.I smatram da se pritisak javnosti može ostvariti samo na nacionalnoj kopči. A za ono pokazivanje fotografije Ante Pavelića, posebno priznanje NSPM-u.
Pritisak na vlast se može vršiti samo na nacionalnoj karakteristici pisma, a to će dovesti do jednog pisma u srpskom jeziku, kao što je u celom svetu.
Kakvu bi poruku narodu mogao poslati Grujić bez ukazivanja na nacionalnu vrednost ćirilice ?

Preporuke:

2.
I, posle toga, to što je u Ustavu normalno i prirodno, za sve Srbe u Pravopisu srpskoga jezika (Matica srpska, Novi Sad, 2010, str. 17) neprirodno i u nesaglasnosti s celim svetom normirano je dvoazbučje: srpska ćirilica i hrvatska latinica, koju su izbegli da nazovu hrvatskom, pa su je opisno tako nazvali: "latiničko pismo iz vremena srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva".

To je ta standardizacija srpskog jezika i pisma, tj. pisama. Sto godina već "oboleli" od serbokroatistike (lažne nauke), srpski lingvisti su se podsmehnuli i Ustavu i svetskoj praksi, pa su sproveli ono od čega oni, kako vidimo, sto godina boluju, a to je smešno "bogatstvo dvoazbučja" na kome Srbi mogu da se "obogate samo gubljenjem, tj. zamenjivanjem ćirilice.
I -- zašto je potrebno da u 21. veku Srbi napuste svoje pismo koje im je služilo prethodnih više od hiljadu godina ne pokazavši ni jedan nedostatak za srpski jezik u odnosu na hrvatsku abecedu, već samo prednost.

Preporuke:

Vladislav Grujić i ovo kaže:
"U srpskom jeziku se danas reč mleko može zapisati na čak 4 načina, i sva 4 su po standardu, mleko, mlijeko, mleko, mlijeko.
Nije potrebno biti naučnik da bi se shvatilo da to nije standard".

Pitanje je da li nije potrebno biti naučnik da bi se nešto u jeziku shvatilo. Biće, Grujiću, da je to ipak potrebno. A potrebno je zato što su oni koji nisu naučnici (nego srbokroatisti) takvu normu i uspostavili.
Baš suprotno Vama, ubeđen sam da to moraju da rešavaju stručnjaci za tu oblast, a ne lažni stručnjaci ili nestručnjaci.

Preporuke:

Za D. Babića:

Nađoh da je poč. Sedlar osnivač prve haiku biblioteke, za udruženje za zaštitu ćirilice ne nađoh. Kaže ovako:

"Jedan je od osnivača prve haiku biblioteke, «Macuo Bašo», u Odžacima 1986. godine. Na čiju inicijativu je ona osnovana..."

Preporuke:

„I iz ovog Grujićevog teksta vidim da je Vidić dobro pisao da Grujiću uopšte nije važno koje će jedino pismo biti u srpskom jeziku,nego mu je važno samo to da bude jedno.Uostalom,Grujić je i pisao da je protiv bilo kakve odbrane srpske ćirilice. “

1.
Aleksa, ni vi ni ja nećemo i ne možemo sami da odlučimo koje će biti pismo srpskog jezika. I nećemo odlučiti sami (mislim na referendum). To što je nešto važno meni ili vama ne znači da je važno i nekom drugom, odlučiće većina (bar bi tako trebalo) u skladu sa svojom percepcijom stvari i informacijama koje bude imala, i tek tada bi ćirilica mogla da postane nacionalni simbol.

A danas vršiti pritisak na vlast na nacionalnoj crti pisma je smešno, nacionalni simbol je nešto po čemu se nacija prepoznaje, a kako nas da prepoznaju kad je sve ređe koristimo, mislim na obične ljude, i zašto bi vlast dala ćirilici nacionalni karakter i takvoj situaciji?

Preporuke:

2.
Time što je vi danas proglašavate za nacionalni simbol ne postižete ništa osim što ćete dobiti odgovor „latinica je danas srpska koliko i ćirilica“, i što ćete ljude podeliti na patriote i izdajnike.
Kao što rekoh, treba nam jedno pismo u okviru standarda, i to treba običnom čoveku da bude jasno.
Dalje, obične ljude treba ubediti (a mislim da to neće biti naročito teško), da to pismo, imajući u vidu našu istoriju, kulturu, tradiciju i baštinu, može da bude samo ćirilica.
Sve drugo, pogotovo zapenušane priče o naciji, patriotama, izdajnicima (koji se namnožiše na preko 80%) nas ne vodi cilju.

Preporuke:

"Baš suprotno Vama, ubeđen sam da to moraju da rešavaju stručnjaci za tu oblast, a ne lažni stručnjaci ili nestručnjaci."

Da, još samo da vidimo koji su lažni a koji su pravi, i ko će to da utvrdi...

Školovani stručnjaci su to pitanje i rešili danas, i to uz opasku da nemaju mandat da se bave žandarmisanjem nad jezikom.

A ja samo tvrdim da mora postojati žandarm koji će da kaže, ako ne rešite pitanje jezičke norme srpskog jezika ne očekujte platu prvog u mesecu.

Preporuke:

Hitno treba menjati akte Srbije i Republike Srpske kako bismo vratili mesto ćirilici koje joj pripada.Svake godine smanjujemo natalitet, sve nas je manje, a ćirilice posve malo.Pogledajte koliko je ima u natpisima firmi u gradovima i selima, na prste da iѕbrojiš napisano ćirilicom, sve vrvi od latinice.Zato Nemanju treba podržati u borbi koju vodi za mesto ćirilice u državi.Treba čuvati svoju državu, svoj jezik i svoje pismo.To je svetinja koja nam je ostala, pa ostavimo i mi svojim potomcima nasleđe od svojim predaka.Zameriće nam što ove prostore ostavljamo sve praznije, mali natalitet, a još manje ćirilice.

Preporuke:

"Kao što rekoh, treba nam jedno pismo u okviru standarda, i to treba običnom čoveku da bude jasno" (Grujić)

Ovo gotovo misto ovako sam napoisao bar hiljadu puta. I to smatram ne samo potpuno tačnim, nego i jedino prirodnim.

Jedino je problem u tome što to neće da čuju srpske jezičke institucije i institucionalni lingvisti.

A da je srpska ćirilica srpski nacionalni simbol i da je izdana od institucija i serbokroatista -- takođe je istina od koje možemo bežati, ali se pobeći ne može. Ta nas istina uvek stigne.

Preporuke:

"Aleksa, ni vi ni ja nećemo i ne možemo sami da odlučimo koje će biti pismo srpskog jezika .I nećemo odlučiti sami ( mislim na referendum)."

Je li to isti onaj Grujić koji je juče tvrdio da se pitanje pisma rešava SAMO standardom, a da Ustavom ništa nije rešeno? Nije ništa rešeno jer se narod referendumom odlučio za ćirilicu.A biće upisano u pravopis ono što reši narod na referendumu SAMO ako pobedi latinica.

Sledeći Grujićev stav će biti da se ne priznaje referendum iz 2006.g. zato što na njemu nije bilo samo jedno pitanje : ćirilica ili latinica.

Nije bilo slučajno ono što je Grujić pisao da nije važno to što je ćirilica pala na ove grane posle činjenja svakojakog nasilja nad njom , jer je i primanje pravoslavne vere u Rusiji vršeno ognjem i mačem.

Vidić je prozreo Grujićevu ulogu već i ukazivanjem na činjenicu da je Grujić protiv ustavne i zakonske zaštite ćirilice.

Mislim da je Grujić dovoljno skeniran i da je besmisleno dalje bavljenje njime.

Preporuke:

„Jedino je problem u tome što to neće da čuju srpske jezičke institucije i institucionalni lingvisti. „

I zato mislite da ih treba Ustavom i zakonima obavezati na to?
A čemu taj okolni put, ako se zna da lingviste plaćaju isti ti koji izglasavaju zakone?
Verovatno da bi neko skinuo odgovornost sa sebe i prebacio lopticu drugome...

Preporuke:

„A da je srpska ćirilica srpski nacionalni simbol i da je izdana od institucija i serbokroatista -- takođe je istina od koje možemo bežati, ali se pobeći ne može. Ta nas istina uvek stigne.“

Zabadate glavu u pesak Zbiljiću, ćirilica je danas izdana od naroda, većine naroda, to je očito, institucije mogu biti tuđe, mogu biti kvislinške, ali ovde imamo nešto mnogo gore od toga, i ja ne vidim ko je vas ili mene pozvao da diktiramo bilo kome šta su nacionalni simboli ovog naroda.
Ne može pismo kojim se u Srbiji nažalost više skoro i ne piše da bude nacionalni simbol, nacionalni simbol je nešto po čemu je nacija prepoznatljiva, ćirilicu mogu da vide kao nacionalni simbol Bugara na primer, a mi bismo morali prilično da poradimo na tome da ona to postane i kod Srba.

Preporuke:

„Sledeći Grujićev stav će biti da se ne priznaje referendum iz 2006.g. zato što na njemu nije bilo samo jedno pitanje : ćirilica ili latinica.„ (Aleksa)

Referendumom je odlučeno da je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo. Kako to ova referendumska odluka isključuje postojanje drugih pisama u srpskom jeziku?

„Nije bilo slučajno ono što je Grujić pisao da nije važno to što je ćirilica pala na ove grane posle činjenja svakojakog nasilja nad njom , jer je i primanje pravoslavne vere u Rusiji vršeno ognjem i mačem. “ (Aleksa)

A ko je vršio to nasilje? Da nisu Zagorci ganjali Šumadince da pišu latinicom? Ko danas ganja Srbe da pišu latinicom, Splićani možda?

„Vidić je prozreo Grujićevu ulogu već i ukazivanjem na činjenicu da je Grujić protiv ustavne i zakonske zaštite ćirilice. “ (Aleksa)

Niko da mi odgovori, od koga se to štiti ćirilica Ustavom i zakonima?

Preporuke:

1.
"I zato mislite da ih treba Ustavom i zakonima obavezati na to" (V. Grujić)?

Grujić najčešće u polemici ozmisli šta mu odgovara da ja "mislim", pa onda osporava to što bi on želeo da ja mislim. Ova rečenica njegova je tipičan primer za taj njegov mentalni napor.

Nikad nisam rekao da treba ustavno i zakonski obavezati lingviste na normiranje jezika i pisma. O Ustav Srbije u Članu 10. nije nikoga obavezao ni na kakvu normu. On je samo, u dogovoru s lingvistima, sastavio prirodnu odredbu na jedan službeni osnovni, državni jezik i na prirodno u svetskoj praksi određivanje jednog pisma za jedan jezik. Ustav samo navodi da je to srpski jezik i ćiriličko pismo. I šta je tu, izvan svetske prakse i lingvistike, "normirao" Ustav i na šta je to Ustav "obavezao" lingviste a što nije bilo s njima u dogovoru kad je reč o formulaciji prvog stava Člana 10. Ustava i kad je i formulaciju tog člana dao lingvista.

Preporuke:

VLADISLAVU ĐORĐEVIĆU

Vi ste napisali lijep članak o ćirilici,pa ne mogu da shvatim kako možete svrstavati Grujića u isti tim sa Vidićem i Zbiljićem.On je tipičan izdanak "druge Srbije".
Pošto mu je Vidić održao lekciju, evo ga opet skače sam sebi u stomak. Na to mu ukaže Aleksa naročito svojim prvim pasusom, ali on to preskače, pa ponavlja kao navijena ploča.Toliko cinizma, ironije i ruganja svakom pokušaju Srba da stanu na noge, ima još samo kod Petra Lukovića.
Zato je dobar onaj prijedlog da ga treba ignorisati. Baš me čudi što Zbiljić ima potrebu da mu nešto
dokazuje.

Preporuke:

2.
Ni na šta ih nije u normi obavezao. Samo su se sami oni obavezali na prirodnost i normalnost u Ustavu.

Zato, umesto što navodi Grujić da sam tvrdio ono što nisam, bilo ni pristojno da Grujić objasni svima šta je to što se odnosi, po njemu, u Članu 10. Ustava Srbije na nekakvo normiranje jezika i pisma. kakva je to norma i u čemu taj Član 10. nije dopušten u Ustavu. Kako bi to drukčije Grujić Formulisao taj Član 10, pa da u njemu ne bude tog "normiranja" jezika i pisma? Šta bi to mogao Grujić da promeni, a ko ne jedino da umesto ćiriličkog pisma unese latiničko pismo. Je li to, Grujiću, ustavna greška što nisu navedena dva pisma ili što nije navedeno samo, umesto ćiriličkog pisma, latiničko pismo. Neka se izjasni kao Bugarski, Klajn, Milosavljević... Oni su bar jasni šta žele, a Grujić sve uvija u hladne obloge da bi neko drugi spomenuo dvoazbučje ili latiničko jednoazbučje, pa da Grujić kaže da tako treba, ali da doda: "Nisam to rekao."
Neka jednom kaže Grujić šta mu smeta u Ustavu.

Preporuke:

Poštovanom Popoviću:

Po mom mišljenju sve ste ovde lepo i tačno zapazili.

Lepo ste me, indirektno, pitali, pa da Vam uljudno odgovorim. Raspravljam se s Grujićem samo zato što volim razgovor s ljudima koji suprotno misle, pa čak i kad vidim da kod njih nema dobre namere. Ipak, kako se trudim da cenim ljude i volim, neprijatno mi je da zaključim da je neko u kontradiktornostima i neopravdanoj upornosti da začikava i zamumuljuje problem "nepopravljiv". A Grujić je karakterističan po tome što ponešto ispravno kaže, a onda čim vidi da si saglasan s njim, on odmah traži veštačko "osporavanje".
Posve je zanimljiv čovek taj Grujić, a posebno po očiglednoj želji i potrebi da smišljeno naopako izvrće stvari i pripisuje drugome da taj drugi misli ono što bi on želeo da misli.
Mora se priznati, Grujić je naporan sagovornik, s previše ironičnosti i sarkazma.

Preporuke:

Darko Babić

Mnogo ste me obradovali svojim smislenim predlogom o donošenju Zakona o pravopisu srpskog jezika.Za takvu mogućnost prvi put čujem ,i čini mi se da je realna, čim postoji Zakon o rečniku srpskog jezika.
Mislim da nije potrebna saglasnost svih udruženja za pokretanje te inicijative,a SRPSKA AZBUKA je saglasna.
Vidim da ste dobronameran čovek i hvala Vam na predlogu za pomirenje.
Rekli ste :"Međutim,prednost u odnosu na odbranu ćirilice ima nesloga."
Verujte mi da je problem nesloge preuveličan, i da je on više posledica nervoze zbog sve lošijeg položaja ćirilice. Kao i Ljubiša Jovanović i ja smatram da je bolje da ima što više udruženja,i da se u današnjoj situaciji nema šta udruživati. Ali se mogu dogovarati zajedničke akcije.
Vi ste napomenuli da je prvo udruženje osnovano u Vršcu i videli ste kako reaguje Zbiljić.Pre nego što sam njega upoznao završio sam jedan svoj članak , objavljen u Politici , otprilike ovako :"Kad bih čuo da da je negde osnovano udruženje za odbranu

Preporuke:

1.
"Zabadate glavu u pesak Zbiljiću, ćirilica je danas izdana od naroda, većine naroda, to je očito, institucije mogu biti tuđe, mogu biti kvislinške, ali ovde imamo nešto mnogo gore od toga, i ja ne vidim ko je vas ili mene pozvao da diktiramo bilo kome šta su nacionalni simboli ovog naroda" (V. Grujić).

Grujić svojim kontradiktornostima samom sebi stalno govori tako da se primeti da želi da zabada zarđale eksere u zdrave noge. To jest, da želi da se ovde vodi rasprava u njegovom ćorsokaku u kome bi se zaustavila svaka borba za srpsku ćirilicu. On je mnogo štetniji od serbokroatista iako se vidi da tačno i oni i Grujić s njima znaju šta hoće -- hoće da se na lukavstvu nastavi konačan izgon srpske azbuke međi Srbima.
Grujić ne samo da ne zabada glavu u pesak, nego ovde leti noseći za sobom transparent: "Pređite na ćirilicu, uzaludna vam je borba!"

Preporuke:

1. deo
Okrivljivanje naroda od nekog Katane, pa sada na isti način od Grujića je u neznanju smešno. Nikada do sada i nigde nije "narod" uvodio u neki jezik pismo, niti je "narod" to pismo odbacivao. Zato je smešno bacati kolektivnu krivicu na srpski narod koji je, tobož, "odbacio ćirilicu". Ćirilicu su osudili na smrt (zamenjivanje hrvatskom abecedom na Novosadskom dogovoru (1954) komunisti zloupotrebom srpskih serbokroatista. To je ostalo zapisano u raspravi na Novosadskom dogovoru, a ta rasprava je objavljena u Letopisu Matice srpske. O tome niko nije pisao i predočio tu činjenicu sve do 2010. godine. To su istražili do tančina mr Đorđe Janjatović u satadnji bsa Dragoljubom Zbiljićem i taj nalaz je, kao prilog, objavljen u knjizi D. Zbiljića "Srbi na tuđem pismu" (Ćirilica, Novi Sad, 2010, str. 106-149).

Preporuke:

Darko Babić - nastavak

ćirilice,pomogao bih materijalno."Uskoro čujem da je osnovano udruženje u Novom Sadu, pronađem Zbiljićev telefon i javim mu da ode u prodavnicu i podigne plaćeni telefaks. Prva poruka je poslana meni i to približno ova :"Nemanja, brate, hvala Vam,spasili ste me." ( moljakanja da da se odnekle pošalje faks).Uskoro je bio skup na Filološkom fakultetu u Beogradu, na kojem je Zbiljić u svom referatu pomenio moju pomoć. Zacrveneo sam se od stida kad je ustao prof. dr Slobodan Turlakov, naklonio se prema meni , prekrstio ruke na grudima i rekao :"Gospodine,klanjam vam se do zemlje." Ne treba mi drugo i veće priznanje do kraja života za malo služenje otadžbini, a kamoli da prigrabljam sebi neka prvenstva. Grujić ovo zove patetikom i ruga joj se, ali ona ide uz privrženost otadžbini učinjenim delima.
Molim Vas da se javite na e poštu Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli .

Preporuke:

2. deo
A na tom skupu 1954. godine nije učestvovao srpski narod, niti je išta o tome pitan, nego su učestvovali komunisti i serbokroatisti, kao loši samoizabrani predtavnici naroda. Nikad "narod" nije uvodio ni odbacivao pismo. To su uvek činile institucije ili pojedinci, kao što je Turcima, na primer arapsko pismo zamenio Ataturk, ali ne lukavo, preko nemogućeg dvoazbičja, nego jednom odlukom, ne pitajući ništa o tome Turke.

Prema tome, kolektivno okrivljivanje srpskog naroda da je on, tobož, "odbacio ćirilicu" ni na šta ostinito o normalno ne podseća. Podseća jedino na nekog Katanu -- Grujićevog previše "bliskog" podržavaoca u toj besmislenoj zamisli o kolektivnoj krivici Srba kojima je nasilno nametnuta latinica preko komunističkog naloga, a u institucionalnoj "izvedbi" serbokroatiosta.

U svakom slučaju, ovakva omraza na srpski narod izletela je ovde iz nekog Grujićevog lonca koji je nekontrolisano "eksplodirao" lošom namerom udaren.

Preporuke:

Babiću i Vidiću -- 1.

"Mnogo ste me obradovali svojim smislenim predlogom o donošenju Zakona o pravopisu srpskog jezika.Za takvu mogućnost prvi put čujem ,i čini mi se da je realna, čim postoji Zakon o rečniku srpskog jezika" (N. Vidić).

Lepo je to zamišljeno. Babić ima jak smisao za logiku. Ali kad znamo da bi u sačinjavanju tog zakona bili neizostavno uključeni (nažalost, ne ni Babić Ni Vidić)lingvisti,m pravopisci iz srpskih institucija, recimo Klajn i Pižurica ili neko njima sličan, onda je jasno da bi taj zakon o pravopisu ozakonio pravopis sa srpskom ćirilicom i "latiničkim pismom iz srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva", onda bi takav zakon bio ne samo nepotreban nego i štetan. Zato smatram dok se srpski naučnici za jezik i pismo u institucijama ne očiste od nenaučne serbokroatistike, nema očuvanja srpske azbuke.

Preporuke:

Babiću i Vidiću -- 2.
Zato se Grujić "ubi"" da ovde dokaže da Ustav ne treba da se bavi ni na koji način jezikom i pismom, nego samo ovakvi njegovi standardolozi. Zato on ne oseća nacionalni značaj ćirilice i podsmeva se onim Srbima koji vole pismo ne kao tehnički znak, nego kao nacionalni srpski simbol prvoga reda. I onda se sprda s tim tvrdeći da mi "nemamo prava" da određujemo šta je nacionalni simbol. A simbol se ne određuje. On se oseća. On zna da na taj način odlazi ćirilica u nepovrat ako se Srbima uguši sećanje da se ćirilica ne progoni kao tehnički znak, nego baš kao srpski simbol (znak). Srbi, kao i svi drugi, imaju ne samo prava neku i prijatnu dužnost da se prirodno poštuju i da se vezuju emotivno za sve što je srpsko, a da poštuju sve vrednosti koje nisu srpske.

Preporuke:

Zbiljiću, već se više puta ponavljam, u Ustavu stoji to što stoji, da ne navodimo ponovo član 10.
Vi ste dali svoje tumačenje službene upotrebe pisma, ja bih voleo da ono stoji, ali očito da ne stoji. Jedini je Ustavni sud merodavan da daje tumačenje člana 10, te mi nije jasno zašto im se niste obratili da proverite ispravnost vašeg stava. S obzirom na dosadašnja tumačenja Ustavnog suda, npr. u vezi sa Zakonom o putnim ispravama, ili Pravilnikom o registraciji vozila, jasno je da je vaše tumačenje samo vaše, i da prilično autistično zvuči to neprestano ponavljanje kako sve potpada pod službenu upotrebu jezika i pisma. Ja sam vam čak kao paralelu naveo i primer Francuske gde službeni jezik ne isključuje upotrebu drugih jezika u nekim oblastima.
Dakle, jasno je da se Ustavom i zakonima pitanje jezika ne može rešiti, Ustav i zakoni su dobri jedino za sukobljavanje i držanje pitanja pisma i žiži javnosti,

Preporuke:

te mi u tom smislu nije jasno zbog čega udruženja za ćirilicu ne koriste zakonsku regulativu kao polugu, zašto ne izazivaju incidente i ne traže poštovanje službene upotrebe pisma, makar i na sudu, makar i ako kritična masa ne postoji, a to nam je nažalost poznato.
Kao što rekoh, zakonska regulativa je podelila jezik i uvela jedna pravila za službenu upotrebu, a druga za ostale oblasti, i to ne može biti naš cilj, naš cilj mora da bude stanje kakvo imamo s pismom u drugim jezicima.
Međutim, to zahteva priličnu dozu istine, na koju mnogo očito nisu spremn. Najpre zahteva drugačije određenje prema istorijskim okolnostima i ličnostima, pogotovo Vuku, zatim razumevanje da je pre vek i po napravljen standard zajedničkog jezika sa dva pisma, i da otuda potiču svi naši problemi.

Preporuke:

Dalje, treba se osvrnuti na to otkud praksa tretiranja jezičkih pitanja Ustavom što nema nigde drugde osim u bivšoj SFRJ, i shvatiti da je to hrvatski izum za delovanje u okvirima zajedničke države i jezika, uperen protiv zajednice.
Imajući u vidu sve ovo, postaje jasno da je put odbrane pisma svakako dug, trnovit i prepun stranputica te da nikako ne smemo izgubiti iz vida gore navedene činjenice.
Moj stav sam ovde već izneo u komentarima, obični ljudi treba da saznaju i shvate da smo mimo sveta i da nešto ne štima, a to se neće postići zakonima i kaznama, već upornim informisanjem običnog čoveka. Kao na primeru mog pasoša, zbog čega pasoš nije urađen kao u drugim državama, Bugarskoj, Rusiji, Grčkoj? Kada svest nacije bude sazrela, uradiće se ono što je normalno da se uradi, bez prozivanja izdajnika, bez nacionalne patetike jer ionako imamo dovoljno podela u narodu.

Preporuke:

I samo još da kažem da sam svoje stavove godinama, pa i više od decenije isprobavao i usavršavao na raznim forumima u diskusijama sa ljudima suprotnih pogleda, da ne kažem latiničarima, i da bi neke komentatore ovde prosečni forumski latiničar ili neutralac pojeo za doručak.

Preporuke:

"A ko je vršio to nasilje? Da nisu Zagorci ganjali Šumadince da pišu latinicom? Ko danas ganja Srbe da pišu latinicom, Splićani možda" (Vladislav Grujić)?

To je pravi Grujić i njegov pogani manir. Nije mogao od nervoze i cinizma da se uzdrži, nego sve ovim reče ovde sada.

Nije Grujić, neobrazovan i neznalica, on je samo drzak i zlonameran, kako se ovde najbolje vidi.

Grujić zna, a želi da sakrije, da nisu ni Zagorci ni Šumadinci jurili Srbe da pišu latinicom u Srbiji, nego su ih na to nagonili svim sredstvima komunisti i zloupotrebljeni od komunista srpski serbokroatisti. Zna Grujić, nego sakriva, da nisu iz Hrvatske po Srbiji jurili ćiriličare. Oni su u endehau donosili Zakonsku odredbu o zabrani ćirilice (25. travnja 1941), a i danas se tamo začas okupi u Zagrebu 80-ak hiljada protestanata da bi se zabranilo sprovođenje hrvatskog Ustava i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, po kome Srbi imaju tamo pravo na svoj jezik i ćiriličko pismo. Ovde su dovoljni neki "grujići

Preporuke:

Ovde ima toliko dobrih namera (izuzeci su Grujićeve očevidno loše namere), ali vrlo malo svesnosti o tome kako jedino može da se vrati srpsko ćiriličko pismo u puni život.

1. Vraćanje ćirilice nije moguće bez institucija i stručnjaka u njima (misli se na Maticu srpsku, SANU, Institut za srpski jezik u SANU, a tek posle toga dolaze škole i stručnjaci u njima) koji će doneti pravopis s rešenjem pitanja pisma kao u "hrvatzskom", mađarskom i bilo kom jeziku u Evropi i šire. Dakle, pravopis je taj koji propisuje pismo u jeziku. Ovo kako je sada u Pravopisu srpskoga jezika (dva pisma) znači konačnu smrt ćirilici.
2. Varaju se svi koji misle da se bez jezičkih stručnjaka i institucija za srpski jezik može vratiti ćirilica u jezik Srba.
3. U vraćanju ćirilice narod nije odlučujući faktor. Uvek su o tome odlučivale institucije i(li) pojedinci u njima.
4. Kako još ne postoje u Srbiji institucije za srpski jezik, nego postoje, praktično, i dalje institucije za srpskohrvatski jezik, nema ćirilice.

Preporuke:

Naziv udruženja/saveza:"Udruženje Sveslovenske pismenosti i zaštite ćiriličnog pisma"
Matični broj:28075979

Naziv udruženja/saveza:Udruženje za očuvanje ćiriličnog pisma "Živoslovlje"
Matični broj:28100701

Naziv udruženja/saveza:Srpsko udruženje "Ćirilica" Beograd
Matični broj:17787284

Naziv udruženja/saveza:Dani ćirilice Bavanište
Matični broj:28099762

Naziv udruženja/saveza:Udruženje građana "KULTURA ĆIRILICE"
Matični broj:17705237

Naziv udruženja/saveza:UDRUŽENjE GRAĐANA ZA ZAŠTITU SRPSKOG PISMA "SRPSKA ĆIRILICA"
Matični broj:28084854

Naziv udruženja/saveza:Udruženje za zaštitu ćirilice srpskog jezika
Matični broj:08724954

Matični broj:08174482
'SAVA' DRUŠTVO ZA OČUVANjE ISTORIJSKE ISTINE, SRPSKOG JEZIKA, ĆIRILICE I ODBRANU KOSOVA SAVA
Nova Pazova
Stara Pazova
LENjINOVA 1

Preporuke:

Matični broj:08741476
UDRUŽENjE ZA ZAŠTITU ĆIRILICE VRŠAC
Vršac
Vršac
ŠUMADIJSKA 1 A
SLAVKO SEDLAR

Matični broj:17705237
UDRUŽENjE GRAĐANA 'KULTURA ĆIRILICE'
KULTURA ĆIRILICE
Beograd (Stari Grad)
Beograd-Stari Grad
POP-LUKINA 12
IVAN STRATIMIROVIĆ

Naziv udruženja/saveza: "Srpska Ćirilica"
Matični broj: 28120958
Vuka Karadžića 12, Beograd - Stari Grad
Ime i prezime: Damnjan Knežević

+++

Ne mogu tvrditi da je udruženje Slavka Sedlara kod nas bilo prvo udruženje za zaštitu ćirilice, ali znam da se tvrdilo da je najstarije.

Agencija za privredne registre je najmerodavnija da prilikom odlučivanja koje najstariji, ako je to nekome u opšte važno.

Preporuke:

„Nikad "narod" nije uvodio ni odbacivao pismo. To su uvek činile institucije ili pojedinci“ (Zbiljić)

Da, o tom institucionalnom uvođenju pisma gde se narod ništa ne pita biste mogli da se upoznate ako biste malo pročitali o Benjaminu Kalaju i njegovom pokušaju uvođenja zemaljskog jezika i latinice međ' Srbe u Bosni. I da, upravo zbog naroda koji se "ništa ne pita" je sve ostalo na pokušaju.

„Grujić zna, a želi da sakrije, da nisu ni Zagorci ni Šumadinci jurili Srbe da pišu latinicom u Srbiji, nego su ih na to nagonili svim sredstvima komunisti i zloupotrebljeni od komunista srpski serbokroatisti.“ (Zbiljić)

Zbiljiću, a ti komunisti odakle su oni i koji su oni, da nisu možda pali s Marsa? Pa oni danas svi počivaju po alejama velikana, a njihov vođa leži u elitnom naselju srpske prestonice, dok njegova ionako velika popularnost među Srbima sve više raste kako vreme odmiče.

Preporuke:

„Zato on ne oseća nacionalni značaj ćirilice i podsmeva se onim Srbima koji vole pismo ne kao tehnički znak, nego kao nacionalni srpski simbol prvoga reda“ (Zbiljić)

Evo da vam na primeru pokažem šta znači kad pojedinac doživi pismo kao nacionalni simbol. Kad sam pre možda 15 god mom dobrom prijatelju predložio da jedan tehnički rad napišemo ćirilicom, on me je upitao zašto bismo, i ko će da skače sa pisma na pismo zbog onih silnih engleskih skraćenica. Na moju opasku da je ćirilica naše pismo i naš nacionalni simbol (tada sam zaista tako mislio), on je odgovorio da je to nesumnjivo tako, i da se on zbog toga uvek i svuda, čak i u inostranstvu, kako je rekao, potpisuje ćirilicom. I to je to, on je svoj dug nacionalnom u domenu pisma odužio. Tako eto mi Srbi dobismo ne pismo za jezik već pismo-simbol, pismo za posebne prilike, slave, i pismo za nadgrobne spomenike, da budem ironičan, to nas je dovelo do toga da je ćirilica završila na groblju.

Preporuke:

Zbiljić

Babiću i Vidiću

Možda i ovo razilaženje u vezi sa Zakonom o pravopisu srpskog jezika svedoči o tome da je dobro to što ima više udruženja za odbranu ćirilice.Jer je onda u nju uključeno više ljudi, pa je teže prigovarati da je na strani ćirilice samo nekoliko ludaka koji se bore sa vetrenjačama.
Postoji opasnost da bude ozakonjeno dvoazbučje , ali je gore od toga da se ne čini ništa, jer se svaki dan odvija proces latinizacije kao da dvoazbučje već jeste ozakonjeno.Ovde je čekanje isto što i ne pokušati da se leči rak.
U pripremi Zakona verovatno ne bi mogli biti uključeni Klajn i Pižurica ,jer ćemo dokazivati da je dvoazbučje u Praviposu Matice iz 2010.g. privatluk Mate Pižurice. Mi bismo službeno i javno predložili pravnom timu profesora Zbiljića ,uz obrazloženje da je svojim knjigama i javnim nastupima dakazao da je ekspert broj jedan u ovom domenu lingvističke struke.
Sledi nastavak

Preporuke:

Babić me je podsetio da je udruženje SRPSKA AZBUKA u vezi privatluka Mate Pižurice ovako pisalo Ministarstvu prosvete u svojoj studiji dana 08.10.2012.g. :

"Videli smo da prof. Pižurica čak navodi da je Matica srpska dobila saglasnost za štampanje pravopisa od pravnih naslednika Pravopisa Matice srpske iz 1993.g. akad.Pešikana, Jerkovića i njega.Tome treba dodati i činjenicu da je on u pisanom obrazloženju razloga kašnjenja pripreme novog pravopisa za pretprošlu izbornu Skupštinu Matice naveo da se niko ne usuđuje da menja postavku akademika Pešikana (po kojoj srpski narod ima srpskohrvatski jezik sa dva pisma).On je time stavio pravne naslednike autorskog prava iznad Ustava."

Na pomenutu studiju odgovorila je pomoćnica ministra Vesna Fila u dve rečenice u smislu da će to Ministarstvo i dalje brinuti o primeni Ustava.A svoju iskrenost i odgovornost naročito je potvrdila i svojim latiničkim potpisom.

Zbog navedenog podržavam Babićev predlog.

Preporuke:

Gdinu Darku Babiću,

Mnogo sam zahvalan za ova pobrojana udruženja za zaštitu ćirilice.

Žao mi, vrlo poštovani Babiću,što niste predočili kada su ta udruženja osnovana, pa ne može se znati koje je prvo, drugo itd.

Na žalost, niste predočili tačno ni naziv našeg Udruženja za zaštitu ćirilice srpskog jezika "Ćirilica". Osnovano je na Sretenje, 15. februara 2001. godine najviše mojim skromnim zauzimanjem.
Vi ste naveli Sedlarevo udruženje, ali očigledno, tamo je ćirilica bila samo navedena kao deo u zaštiti. A takva "udruženja" kojima je ćirilica samo bila uzgredno zaštićena teško je smatrati "udruženjem za zaštitu ćirilice". Uostalom, "udruženje za zaštitu ćirilice" kao opšteg pisma, a ne srpskog, nije "udruženje za zaštitu srpske ćirilice". Jer, zaštita je potrebna samo našoj ćirilici, jer drugim ćirilicama nije oduzet suverenitet u njihovim jezicima.

Preporuke:

Gdinu Darku Babiću -- 2.

U tom smislu, niste podastrli čist i vrlo važan vremenski dokaz da Udruženje za zaštitu ćirilice srpskog jezika "Ćirilica" (15. februar 2001) zaista nije prvo udruženje za zaštitu srpske ćirilice jer je ona jedina direktno ne samo ugrožena, nego u 90 odsto slučajeva već zamenjena u Srbiji.
Naravno, nemam prava ni da tražim od Vas te dokaze jer je Vaša dobra volja odlučujuća. Ali ako kažete da mislite da "Ćirilica" "nije prvo udruženje za zaštitu (srpske) ćirilice", a ja mislim da jeste, tada imam moralnog prava da tražim da predočite datum i naziv udruženja.
I još ovo, ako je bilo neko udruženje za direktnu zaštitu srpske ćirilice, a ne apstraktno ćirilice, pre "Ćirilice" i ako to saznam tačno ne samo da mi neće biti nimalo žao što nismo mi prvi, nego će mi biti čast da ističem tog prvog jer je mojoj malenkosti uvek bila važnija srpska ćirilica i srpstvo, a ličnost svoju sam uvek u tome smatrao iskreno ne baš potpuno nevažnom, ali svakako neuporedivo manje važnom.

Preporuke:

Uvaženom Vidiću -- 1.

"U pripremi Zakona verovatno ne bi mogli biti uključeni Klajn i Pižurica ,jer ćemo dokazivati da je dvoazbučje u Praviposu Matice iz 2010.g. privatluk Mate Pižurice. Mi bismo službeno i javno predložili pravnom timu profesora Zbiljića ,uz obrazloženje da je svojim knjigama i javnim nastupima dakazao da je ekspert broj jedan u ovom domenu lingvističke struke" (V. Vidić)

Uvek sam cenio iskrenost i snagu, kao i lično požrtvovanje u Vidićevoj želji i radu da se sačuva srpsko pismo kao važan, ako ne i najvažniji srpski simbol. Maja je u vezi sa svim zakonima za bilo šta u vezi s jezikom i pismom bojazan u tome što Srbi nemaju još nijedne zdrave institucije za srpski jezik. To su i dalje čisti serbokroatistički repovi koji su se samo formalno "prešaltovali" na "srpski jezik", a, u stvari, oni su ortodoksni naučnici i stručnjaci za srpskohravtski jezik, a bukvalno oni ne znaju danas šta je stvarno srpski jezik i srpsko pismo.

Preporuke:

Uvaženom Vidiću -- 2.

Pošto iz profesionalne obaveze i želje i svoje jake zainteresovanosti pratim rad svih tih institucija i njihove jljučne rezultate i dela, znam ovo što malopre rekoh i po ovome. Kada se odlučivalo devedesetih godina u Matici srpskoj da se objavi novi pravopis, on je bio sačinjen strogo u skladu s Novosadskim dogovorom (1954). I kada su nas Hrvati bacili pred svršen čin na koji Srbi nisu mogli nikako i ničim više da utiču, bilo je rasprave o tome da li da se objavi tak novi pravopis, kako je bio i pripremljen, pod nazivom Pravopis srpskohrvatskog jezika. I u poslednjem trenutku pred štampanje (zato je štampanje i kasnilo, jer je na naslovnoj strani pisalo 1993. godina, a već je gazila 1994. kad se odštampani Pravopis pojavio se pravopis pod novim naslovom, tj. nazivom jezika. Ništa u njemu nije promenjeno, samo je formalno stajalo Pravopis srpskoga jezika umesto naziv ca srpskohrvatskog jezika, kako je dom poslednjeg časa bilo planirano da bude.

Preporuke:

Uvaženom Vidiću -- 3.

I sada se nadati da bi ti stručnjaci danas sačinili normalan zakon o pravopisu i normalan pravopis, ravno je nadati se da će Srbija u roku od pet godina postati prva svetska sila u naoružanju.
Svaki zakon i pravopis u vezi s jezikom i pismom Srba sačinjavali bi takvi stručnjaci (bez sumnje institucije ne bi dale da to rade neke druge institztucije i pojedinci, pa ni udruženja za zaštitu ćirilice). Ako bi i prošao predlog da među zakonopiscima budu neki vidići ili zbiljići, svejedno je, oni ne bi uspeli da nametnu institucijama i pojedincima iz tih institucija ništa normalno u vezi s ćirilicom i njenim suverenitetom u jeziku Srba i samo bismo im bili formalno pokriće kako su uključili u izradu i "druge", a ne samo sebe. To se radi i za novac, pa i u tom smislu ne bi tome imali pristupa negrabežljivi ljudi i istinski zainteresovani za spas srpske azbuke.

Preporuke:

Uvaženom Vidiću -- 3.

Postoji Zakon o izradi rečnika, ali on takođe ne smeta serbokroatistima da i dalje sačinjavaju nove tomove Rečnika srpskohrvatskog jezika. Postoji o normalna, usklađena s praksom celog sveta u rešavanju pitanja pisma u pojedinačnom jeziku (jednoazbučje), pa opet niko to od institucija ne uvažava a u Pravopisu srpskoga jezika (izdanje iz 2010, str. 17) to pravopisci ne samo da ne uvažavaju nego se sprdaju s tom narodnom odredbom tako što je citiraju čak na 15. strani, čak priznaju da je ćirilica "marginalizovana", priznaju, dakle, da je učinjena beznačajnom,i pored toga na 17. strani bukvalno i direktno, protivno praksi celoga sveta, o zdravom razumu sproveli su svoj hir i oduzeli su ćirilici prirodan suverenitet kakav je ćirilica imala u Srbiji u srpskom jeziku vekovima pre 1954. godine.
Kakav Ustav, kakav zakon, kakva udruženja bez para i ikakve podrške ičije mogu da ibede plaćene naopake institucije?

Preporuke:

Uvaženom Vidiću -- 4.

A narod (kojeg neki Katana kao i Grujić ovde optužuju da je on "napustio ćirilicu", kao da je igde narod odlučivao o uvođenju ili napuštanju pisma) samo je obezbeđeno mesto (plac) samo za državnu građevinu, ali temelj građevine -- države i zidovi i krov jesu državne i stručne institucije koje čuvaju državu. Narod je moćan samo da te institucije kroz poreze plaća, ali -- ako one ne rade normalno -- narod ne može da ih zameni. Kad je reč o svemu, ali posebno i o srpskom jeziku i, naročito, pismu, srpski narod, njegov jezik i, posebno, pismo izdale su plaćene institucije države Srbije i pojedinci u njima. Svi su oni za svoj posao plaćeni (narod ih plaća), ali su te institucije džabe uzimale narodu novac, a ćirilicu su mu oduzeli. I samo čovek loših namera može da kaže da je nestajanje ćirilice -- krivica naroda. Ze krivice u narodu ne samo zato što je kolektivna krivica ludost nego najviše zato što niko nikada narod nije pitao kad se dogovaralo o zameni ćirilice.

Preporuke:

Uvaženom Vidiću -- 5.

Ovo što rekoh obraćajući se Vidiću ne rekoh zato što to Vidić ne zna, nego pošto me je spomenuo, napisah sve ovo više radi onih koji ovaj problem ne razumeju, koji neće da razumeju jer imaju lošu nameru i zarad onih koji će možda ovo pročitati u institucijama države i struke/nauke za srpski jezik, pa će, možda, konačno, jednom, staviti prst na čelo, a ne na neko drugo niže mesto pred najavljenu za jesen "Paradu lažnog ponosa", zaboravljajući da se "lud ponosi onim čega se pametan stidi".

Kod nas odavno malo ko ima ikakvog stida, jer je uvedena "demoktratija" u slobodi za svakakve gluposti koje primamo iz beloga sveta ili ih ovde sami originalno izmišljamo, kao što je "bogatstvo dvoazbučja",a postadosmo gotovo najsiromašnija zemlja na svetu i jedina zemlja u kojoj ne postoji normalno rešeno ni pitanje pisma na kome nam valja da se sporazumevamo. A kako ćemo se sporazumevati bez svog pisma i zašto bismo se međusobno mi Srbi dopisivali na tuđem pismu!?

Preporuke:

U tom smislu, niste podastrli čist i vrlo važan vremenski dokaz da Udruženje za zaštitu ćirilice srpskog jezika "Ćirilica" (15. februar 2001) zaista nije prvo udruženje za zaštitu srpske ćirilice [...]

Ukoliko vi sa sigurnošću tvrdite da je vaše udruženje najstarije onda to može biti posledica samog saznanja kojih datuma su osnovana ostala udruženja.

Lično ne mogu sa sigurnošću tvrditi ili sporiti koje najstariji kada nemam tačne datume osnivanja svih udruženja. Teret dokazivanja je na onima koji iznose tvrdnje.

Ukoliko vas zanimaju datumi osnivanja svih udruženja potrebno je obratiti se Agenciji za privredne registre.

+++

Na vezi http://www.geocities.ws/ana_vazic/intervju7.htm piše sledeće:

Poznati ste i kao vredan pobornik očuvanja ćiriličnog pisma. Predsednik ste u zemlji najstarijeg Udruženja zaštite ćirilice osnovanog u Vršcu.

Preporuke:

"Tako eto mi Srbi dobismo ne pismo za jezik već pismo-simbol, pismo za posebne prilike, slave, i pismo za nadgrobne spomenike, da budem ironičan, to nas je dovelo do toga da je ćirilica završila na groblju" (Grujić).

Jao i obično, sarkastičan je Grujić svuda i na svakom mestu. A posebno kad treba naružiti srpski narod, kao da je on oduzeo sebi ćirilicu. Napadate nedužne, prećutkujete vinovnike.

Ćirilicu su na groblja uputile srpske nenormnalne institucije u kojima sede, rade naopako i primaju za to naopako novac standardolozi srpskoga jezika koji su direktno u Pravopisu srpskoga jezika oduzeli prirodan suverenitet srpskoj ćirilici.
Shvatite, Grujiću, da nije narod krivac kome su uzete pare, a sačinjen mu je Pravopis koji je neusklađen s praksom celoga sveta. I Vi, sada, isto kao Katana, ponašate se kao da ne znate da ne sastavlja narod Pravopis srpskoga jezika i ne sačinjava narod normu srpskoga standardnog jezika.
Pametni ste i Vi i Katana, ali nećete uvek to da pokažete.

Preporuke:

Vrlo poštovanom Babiću:

"Poznati ste i kao vredan pobornik očuvanja ćiriličnog pisma. Predsednik ste u zemlji najstarijeg Udruženja zaštite ćirilice osnovanog u Vršcu" (citira Babić).

U nazovu tog udruženja stoji ćirilica samo kao jedna od pojava za zaštitu u okviru zaštite slovenskih kultura itd. To, logički, nije udruženje za zaštitu ćirilice, pogotovo ne srpske ćirilice koja je jedina ugrožena direktno.

Udruženje za zaštitu ćirilice srpskog jezika "Ćirilica" 15. fe4bruara 2001. godine(dakle, posebno srpske ćirilice)namenski specijalno "institucionalizovano" samo za taj posao bilo je, ipak, naše udruženje. A ako neko datumski s rešenjem dokumentuje da je neko pre nas štitio direktno i samo pismo srp0'skoga jezika na ovaj način, lično ću se uisitinu radovati što se neko setio da to čini pre nas. Zato i tražim da neko podnese dokument o vremenu osnivanja ove vrste udruženja. Ja znam da takvog udruženja nije bilo pre nas, a radovaću se ako neko pokaže da je bilo.

Preporuke:

Poštovanom Babiću:

Naveli ste ovo udruženje:

UDRUŽENjE GRAĐANA 'KULTURA ĆIRILICE'
KULTURA ĆIRILICE
Beograd (Stari Grad).

Ja mislim da je gdin Nemanja Vidić sasvim u pravu kad ovo ovakvo udruženje ne smatra udruženjem za zaštitu ćirilice. To sa zaštitom nema nikakve veze. To je, kako, l+čini mi se i slično neko reče: "Putujući likovni karavan.

Po mom mišljenju, to jeste doprinos upućivanja u vrednosti u lepote ćirilice, ali sam ih slušao i nisam čuo da oni uopšte spominju da ćirilica nestaje i da je treba zaštititi. Oni to rade lepo za oko, svakako i korisno, ali ne spominju da je ćirilica n bilo koji način ugrožena.

Srpska ćirilica, doduše, nije sama sobom ugrožena. Njoj su institucije za srpski jezik po nalogu komunista smišljeno i planski oduzele suverenitet a krajnji cilj je zamena ćirilice hrvatskom latinicom. To je istina koja se ničim ne može poreći, osim nasiljem institucija, što se kod nas i čini. A ove estete u udruženju "Kultura ćirilice" o tome uopšte ne govore.

Preporuke:

Poštovanom Babiću:

Naveli ste ovo udruženje:

UDRUŽENjE GRAĐANA 'KULTURA ĆIRILICE'
KULTURA ĆIRILICE
Beograd (Stari Grad).

Ja mislim da je gdin Nemanja Vidić sasvim u pravu kad ovo ovakvo udruženje ne smatra udruženjem za zaštitu ćirilice. To sa zaštitom nema nikakve veze. To je, kako, l+čini mi se i slično neko reče: "Putujući likovni karavan.

Po mom mišljenju, to jeste doprinos upućivanja u vrednosti u lepote ćirilice, ali sam ih slušao i nisam čuo da oni uopšte spominju da ćirilica nestaje i da je treba zaštititi. Oni to rade lepo za oko, svakako i korisno, ali ne spominju da je ćirilica na bilo koji način ugrožena.

Srpska ćirilica, doduše, nije sama sobom ugrožena. Njoj su institucije za srpski jezik po nalogu komunista smišljeno i planski oduzele suverenitet a krajnji cilj je zamena ćirilice hrvatskom latinicom. To je istina koja se ničim ne može poreći, osim nasiljem institucija, što se kod nas i čini. A ove estete u udruženju "Kultura ćirilice" o tome ne govore.

Preporuke:

Vladislavu Đorđeviću

Kako mogu biti na istoj strani oni koji se zalažu za to da se primjenjuje ustavna odredba o pismu , i oni koji podrivaju Ustav Srbije govoreći da je besmislena i zakonska i ustavna zaštita ćirilice?

Preporuke:

Zbiljiću

Da li je istina ono što Vidić napisa o faksu ?

Preporuke:

Molim Velimira Popovića (čini mi se da čovek objektivno i ispravno razmišlja u svojim javljanjima)da me podseti na koji faks misli. Nisam to pročitao i ne znam o čemu je reč i o kakvom faksu.

Setio sam se (ako je to).
Ako je Popović mislio na faks za Udruženje "Ćirilica". Apsolutno je tačno. Inž. Nemanja Vidić je prvi čovek koji je nešto vrednije kupio odmah za potrebe "Ćirilice". Kupio je sasvim novi faks. On i danas služi odlično. Bez greške. I koliko znam, za svoju firmu ostavio je neki stariji faks, a za "Ćirilicu" je kupio tada, valjda, najbolji postojeći novi faks.
Istina mi je jedino načelo s prvenstvom u svemu. I to je istina u vezi s faksom koji je Vidić velikodušno podario "Ćirilici". Zahvaljujući tom faksu, "Ćirilica" je imala olakšan rad u vezi sa sredstvima obaveštavanja.
Nije to jedino što je N. Vidić zbog ćirilice poklonio "Ćirilici". Plaćao je štampanje dve knjige, članske knjižice, Statut i još štošta. Teško je sve pobrojati ovde ko je šta pomogao za ćirilicu "Ćirilici".

Preporuke:

"I samo još da kažem da sam svoje stavove godinama, pa i više od decenije isprobavao i usavršavao na raznim forumima u diskusijama sa ljudima suprotnih pogleda, da ne kažem latiničarima, i da bi neke komentatore ovde prosečni forumski latiničar ili neutralac pojeo za doručak" (V. Grujić).

Ovo Vam je, Grujiću, najpodlije što rekoste. Kako bi to i koji latiničar "pojeo za doručak" "neke ovde komentatore"? Kako bi pojeo nas ćiriličare neki latiničar, kad ste Vi na tim forumima na kojima ste učestvovali, verovatno, "pojeli" te latiničare u raspravi s njima?

Izgleda da su Vam latiničari bili malo za "doručak", pa ste pripremili viljušku i nož da, pošto ste ostali gladni na tim forumima, pojedete i nekoga od nas ćiriličara.

Ne sprdajte se, Grujiću. Vratite se malo ozbiljnosti. Ponašate se kao dete kome su oduzeli "igračku" a ono je bilo ubeđeno da ono samo može da "standardizuje" srpski jezik i pismo uz osudu celog srpskog naroda što je "odbacio" svoje pismo.

Preporuke:

NSPM Marko Radovanović

Vidite Marko kako izgleda kad se , po Vašoj preporuci, borimo za svaku dušu srpsku, pa makar ona bila i drugosrbijanska.
Još pre mnogo godina rekao sam Zbiljiću da se moja vera u pobedu ćirilice u nekoj budućnosti temelji na saznanju o neverovatnoj meri neobaveštenosti naroda o ćirilici kao nacionalnom simbolu.I da je glavni problem u medijskoj blokadi za sve što je srpsko. Makar 90% informisanog naroda ne osporava potrebu negovanja ćirilice i nije potrebno nikakvo ubeđivanje.Videli smo ovde da ljudi hoće i da vređaju za interes hrvatske latinice, pa su ubeđivanja necelishodna.
Predlažem Novoj srpskoj nacionalnoj misli da makar ona bude majka srpskoj ćirilici tako što će se više otvoriti za rad udruženja.Na primer , da objavljuje šta su ona pisala onima koji nisu hteli da odgovore, a morali su.Jer možda još nije zamro stid pred javnim mnenjem.

Preporuke:

"Ovo Vam je, Grujiću, najpodlije što rekoste. Kako bi to i koji latiničar "pojeo za doručak" "neke ovde komentatore"? Kako bi pojeo nas ćiriličare neki latiničar, kad ste Vi na tim forumima na kojima ste učestvovali, verovatno, "pojeli" te latiničare u raspravi s njima? " (Zbiljić)

Poštedite me svojih kvalifikacija. Upravo vas sa vašim stavovima bi prosečan latiničar ili neutralac razbio u paramparčad.

Npr. vaša smešna priča o tome kako svaki narod piše svojim pismom, svaki narod ima svoje pismo, samo eto Srbi pišu tuđim pismom pored svog pisma.

I kad vam se pokaže da to nema veze s vezom, i da takav pristup ne da je infantilan, nego i nema veze sa realnošću, vi se još i ljutite i izmišljate kojekakva opravdanja za to.

Preporuke:

Odgovor Grujiću -- 1.

"Npr. vaša smešna priča o tome kako svaki narod piše svojim pismom, svaki narod ima svoje pismo, samo eto Srbi pišu tuđim pismom pored svog pisma" (V. Grujić).

A šta je tu sporno? Normalno je i jedino moguće d svaki narod koji ima svoj jezik ima i svoje pismo. To što Vi ne razumete da pojedini narodi preuzimaju i tuđi jezik i tuđe pismo za svoj jezički standard, Vaš je problem. A kada neki narod preuzme neki drugi (tuđi) jezički standard za svoj (kao što su to od Vuka preuzeli Hrvati, na primer), oni taj jezik onda smatraju svojim. I Hrvati su u tome odličan primer. Preuzeli su od Vuka srpski (vukovski) jezički standard i toliko su ga usvojili da su mu (jedini u svetu od naroda)promenili i ime ("hrvatski jezik").

Preporuke:

Odgovor Grujiću -- 2.

Grujić bi, očigledno, da bude novi Vuk među Srbima!

Vaš je problem, poštovani i uvaženi od mene Grujiću, što nemate ni formalno ni suštinski ni pola semestra studija iz srpskoga jezika, pa ne razumete lingvistički jezike. Vi srpski jezik, vrlo slično serbokroatistima, smatrate srpskohrvatskim, tj. "zajedničkim jezikom". I hteli biste da sada ponovo Srbi napuste ovaj svoj jezik, pa -- da bi se razlikovao od hrvatskog srpskog -- uzeli neko drugo narečje za novi standardni jezik Srba. Vi biste, u stvari, prema ovome što odavno govorite, da poništite Vuka na taj način što biste vi sada, a kao nekada Vuk, izveli novu standardizaciju jezika za Srbe tako da zatamnite Vukovu slavu koju mu odaju serbokroatisti i da tako Vi budete novi Vuk među Srbima.

Moja malenkost nimalo ne potcenjuje Grujića. On je ponekada, u ponekim rečenicama sasvim prihvatljiv, i tada je uvek saglasan sa mnom, ali se često zaboravlja, pa ne želi da bude saglasan ni sam sa sobom.

Preporuke:

„A šta je tu sporno? Normalno je i jedino moguće d svaki narod koji ima svoj jezik ima i svoje pismo. To što Vi ne razumete da pojedini narodi preuzimaju i tuđi jezik i tuđe pismo za svoj jezički standard, Vaš je problem“ (Zbiljić)

Čijim pismom pišu Nemci Zbiljiću? A Francuzi? A Englezi? Koja je razlika između pisama ovih jezika?

„Vi srpski jezik, vrlo slično serbokroatistima, smatrate srpskohrvatskim, tj. "zajedničkim jezikom"“

Pa u čemu nam se danas jezički standard razlikuje od srpskohrvatskog jezičkog standarda, čiji su temelji udareni na bečkom dogovoru, a koji je konačno uobličen i dobii ime na novosadskom dogovoru?

Preporuke:

Odgovor Grujiću -- 1.

"Čijim pismom pišu Nemci Zbiljiću? A Francuzi? A Englezi? Koja je razlika između pisama ovih jezika" (V. Grujić)?

Čijim oni pismom pišu, to zna svaki pismeni o opismenjeni Srbin. I svaki pismeni i opismenjeni pripadnik bilo kog drugog naroda. (Za nepismene i neopismenjene Srbe, a njih, kao i svih drugih predstavnika naroda ima te dve vrste "pismeni" i "opismenjeni", a nažalost ima i neopismenjenih, evo reći ću.) Nemci, Francuzi i Englezi pišu sličnim pismima. To je latinsko ili latiničko pismo. Među njima ima malih razlika. Poznato je da je latinsko ili latiničko pismo bilo različito od ćirilskog ili ćiriličkog pisma u tome što je ovo drugo imalo više slova ili znakova. Srbi su, na primer, koristili jedno vreme preko 40 znakova, a najpre Mrkalj, pa Vuk sveli su to u današnjoj srpskoj azbuci na 30 slova.

Preporuke:

Odgovor Grujiću -- 2.

I naši i strani istraživači smatraju srpsko ćiriličko pismo, po najvećem broju parametara -- najboljim, nasavršenijim, najpodesnijim pismom za potrebe jednog jezika (srpskog). Ako Grujića specijalno zanima u čemu su razlike u pismima pomenutih naroda Evrope, neka uzme njihove pravopise i sl. normativne priručnike, pa neka vidi u čemu se razlikuju. Razlikuju se, svakako, malo, ali se razlikuju. I razlika u jednom jedinom slovu to pismo čini engleskim, francuskim, nemačkim. Moguće je u nekim latiničkim jezicima da i nema razlike u pismu. To samo potvrđuje moju saznatu istinu da je pisama manje nego jezika, jer neki jezici koriste ista pisma. Srpski jezik s ćirilicom je originalan u tome što ima pismo (vukovsko ćiriličko) koje više niko ne koristi. Ali, na primer, Makedonci, praktično, koriste vukovsku ćirilicu iz koje su izbacili jedan ili dva znaka, a ubacili jedno ili dva nova.
Ako Grujić hoće detaljnije o maked. azbuci, neka uzme spomenute malopre priručnike.

Preporuke:

Odgovor Grujiću -- 3.

Grujić je pametan čovek. Vispren je. Ume i za slamku da se hvata u svojim "primedbama" i da se brani od svojih promašaja time što nalazi sitne mogućnosti za to. Kao što je ova o pismima nemaca, Francuza, Engleza. Hteo je reći da je Zbiljić, eto, jedva pismen, jer ne zna da se ovi jezici u poimsu malo razlikuju ili i nimalo. I time hoće da uzdigne sebe i, valjda da kaže da on pripada nekoj "levoj Srbiji", natpismenoj, previše opismenjenoj i dobro upućenoj u sva moguća pitanja, a Zbiljić, eto, "ne zna" da se neka latinička pisma razlikuju vrlo malo ili nimaljlo. Znam ja to Grujiću, a i kad ne znam -- znam gde mogu da naučim.
Dakle, Grujiću, nepotrebno je i neuspešno Vam je da se sporite sa mnom. Mi vrlo slično mislimo u dobrom delu pitanja o srpskom jeziku i pismu. Vaš "spor" sa mnom ovde samo je u tome što Vi, po načinu razmišljanja i po "potcenjivanju" istine o srpskom narodu, pripadate nekoj "levoj Srbiji", nekoj "Nadsrbiji", specijalno "obrazovanoj" i "prosperitetnoj".

Preporuke:

"Pa u čemu nam se danas jezički standard razlikuje od srpskohrvatskog jezičkog standarda, čiji su temelji udareni na bečkom dogovoru, a koji je konačno uobličen i dobii ime na novosadskom dogovoru" (V. Grujić)?

Poštovani Grujiću, uzmite jednu od mojih deset knjiga o srpskom jeziku i pismu i sve ćete ovo saznati. Morate nešto i da čitate od srpskih jezičkih stručnjaka ako mislite ozbiljno da o tome pišete. Zato Vi i pitate Zbiljića ovakve trivijalnosti za njega. Zbiljić je to obrađivao na najmanje 7.000 strana u knjigama. A Vi ste dosta dobro čuli od mene i drugih ovde i drugde, možda, pa ste elementarno upućeni i znate da u današnjem standardu srpskog jezika u odnosu na standard iz mrtvog "srpskohrvatskog jezika" nema ni jedne bitnije razlike. Zato sam u poslednjoj knjizi "Latiničenje Srba po propisima srpskih lingvista serbokroatista" (Ćirilica, Novi Sad, 2011, ukupno 1070 strana; tu sam govorio i o jeziku) napisao da je srpska naučna lingvistika izgubila ceo 20. vek baveći se lažnom naukom.

Preporuke:

Grujiću drugi deo odgovora:

Grujić ima jednu zanimljivu crtu u bavljenju srpskim jezikom i pismom. On se ponaša bukvalno kao napredno dete, koke mnogo šta o tome zna i zanima ga to, ali je površan. Zato se ponaša u razgovoru o ovim pitanjima dečje hvalisavo i nadmeno, pa mnogo liči na poklisara koji bi da učili popa kako se krste dece.

Grujić treba da se kloni nadmenosti (svi valja da o tome uvek mislimo) koja ne proističe iz tolike velike upućenosti u lingvistička pitanja. Ako shvati da je bistar kao intelektualac, ali da je u jezičkoj nauci samo dobar početnik, imaće uslova da i u toj oblasti napreduje kao što je, verujem, napredovao u svojoj struci. Ružno je bilo koga potcenjivati, a potcenjivati upućenijeg od sebe, tiče se, malo, i "kućnog" vaspitanja.

Preporuke:

Gdinu Nemanji Vidiću:

"Zbog navedenog podržavam Babićev predlog" (N. Vidić).

Naravno, i Zbiljić podržava Babićev predlog za donošenje zakona o pravopisu, kao što postoji Zakon o rečniku. Ali sam voleo da istaknem da to u našim prilikama nije nikakva garancija u vezi sa srpskim jezikom i pismom. Ustav je odličan u Članu 10, Zakon o rečniku postoji, a opet to ne znači u praksi ništa, jer Srbiji se još ne da da bude pravna država, nego -- bar kad je reč o jeziku i pismu -- ona je i dalje brozovsko voluntaristička. A to znači da oni koji drže vlast rade i dalje dobrim delom po svom ćefu.

Inače, ne protivim se zakonu o rečniku, koji predlaže D. Babić. Ako, kao do sada, ne bude koristi od njega, sigurno ne može biti štete. Šteta već postoji. A dobro je imati i Član 10. Ustava Srbije i zakon o pravopisu. Možda se pojavi neka vlast koja želi da, pre početka vladavine, pročita Ustav i zakone i seti se da oni postoje jedino -- da bi se vlast njih držala i da bi ih primenjivala.

Preporuke:

„Čijim oni pismom pišu, to zna svaki pismeni o opismenjeni Srbin. I svaki pismeni i opismenjeni pripadnik bilo kog drugog naroda. (Za nepismene i neopismenjene Srbe, a njih, kao i svih drugih predstavnika naroda ima te dve vrste "pismeni" i "opismenjeni", a nažalost ima i neopismenjenih, evo reći ću.) Nemci, Francuzi i Englezi pišu sličnim pismima. To je latinsko ili latiničko pismo. Među njima ima malih razlika.“ (Zbiljić)

Zbiljiću, informišite se već jednom, da ne kažem opismenite se u svojoj struci, ovako deluje degutantno.
Nema NIKAKVE razlike između abecednih sastava nemačkog, francuskog i engleskog jezika, sva tri jezika koriste POTPUNO isti set od 26 slova novolatinskog alfabeta.
Kakva nacionalna slova, umesto što razvijate nekakve autistične teorije i pišete kilometarske komentare bolje da ste na internetu našli abecedne sastave ovih jezika:

http://www.omniglot.com/writing/french.htm

http://www.omniglot.com/writing/german.htm

http://www.omniglot.com/writing/english.htm

Preporuke:

Negde sam pročitao da je Vuk bio odličan lingvista ,a slab političar. Kopitar je ostavio dokaze o tome da je Vuk bio izvršilac planiranih radova na reformi srpskog jezika, sa mogućnošću njegovog pisanja i ćirilicom i latinicom . A sve u cilju odvajanja Srba od Rusa, i približavanja zapadnom katoličkom svetu. Ili radi približavanja "civilizacijskom krugu", kako napisa "mudri" prof. Bugarski.
Grujić proziva Zbiljića pitanjem koja je razlika između engleskog, francuskog i engleskog pisma,a ne zanima ga šta je izvan Srbije kad mu to ne odgovara.Pa kad mu se kaže da je ćirilica srpski nacionalni simbol i po tome što desetine hiljada Hrvata protestvuje protiv nje zato što je srpska , on svu tu narodnu masu nazove kompleksašima.
Najugledni Hrvati rekli su da su uzeli za standrad srpski štokavski jezik, a današnji Hrvati i Grujić to osporavaju.

Preporuke:

„Zato Vi i pitate Zbiljića ovakve trivijalnosti za njega. Zbiljić je to obrađivao na najmanje 7.000 strana u knjigama. A Vi ste dosta dobro čuli od mene i drugih ovde i drugde, možda, pa ste elementarno upućeni i znate da u današnjem standardu srpskog jezika u odnosu na standard iz mrtvog "srpskohrvatskog jezika" nema ni jedne bitnije razlike. “

1.

7000 strana??? Bože me sačuvaj. A zaključak opet smuti pa prospi, „nema bitnije razlike“. Razlike NEMA, dakle ne da nema bitnije, nego nema. Jedina razlika je što je taj standard preimenovan u srpski. I o ovome ste pisali na 7000 strana, pa sam ja eto od vas čuo ovo, što se proveri čitanjem par desetina stranica odgovarajućih normativa.
A ako je sve srpski jezik (Vukov srpski, kako vi tvrdite), onda je ovako nešto, preimenovanje u srpski dobrodošlo kao stavljanje stvari na svoje mesto.

Preporuke:

2.

Ali naravno da nije tako, ovo je i dalje standard zajedničkog jezika sa stavljenom fasadom na kojoj piše srpski na koricama. I od tog zajedničkog književnog jezika se odvojiše i bosanski, i crnogorski je na putu, a SANU pravi i bunjevački. A vi i dalje pričate o Vukovom izvornom srpskom jeziku.

Drugi normiraju svoje jezike i pravila, a kod nas govorimo o pismu kao nacionalnom simbolu koje treba štititi zakonima, umesto da se hitno zatraži raskidanje sa zajedničkim jezikom i normiranje srpskog jezika.

Ali nema ko da zatraži, svi misle da je to sve naš jezik, samo ga eto serbokroatisti zovu srpskohrvatski, a ostali ga zovu srpski.

Preporuke:

"Kakva nacionalna slova, umesto što razvijate nekakve autistične teorije i pišete kilometarske komentare bolje da ste na internetu našli abecedne sastave ovih jezika" (V. Grujić).

Po običaju svom mentalnom, Grujić mora gotovo sve da izvrne šta napišem, jer ne razume. Pa opet ništa. Upućuje me na potpuno nebitno u vezi sa srpskim pismom u srpskom jeziku. Njemu prepuštam da se detaljno bavi nemačkim, francuskim i engleskim jezikom. Napisao sam da svaki jezik ima svoje pismo, m to znači da i svaki narode ima svoje pismo. Svoje ili pozajmljeno od drugih, pa ga smatra svojim. I rekao sam, tj. napisao da nema svaki jezik svoje pismo u punom sastavu, nego koriste setove slova iz latinice, ćirilice i sl. U te "setove" (koristim Grujićevu terminologiju namerno) obično svaki narod za potrebe svoga jezika (ako nije pozajmljen) doda jedno ili više slova, nekad i kombinaciju slova. I to je najčešće ćirilička azbuka ili latinička abeceda svakog naroda koji ima svoj (kaže se autohtoni) jezik.

Preporuke:

"Pa kad mu se kaže da je ćirilica srpski nacionalni simbol i po tome što desetine hiljada Hrvata protestvuje protiv nje zato što je srpska , on svu tu narodnu masu nazove kompleksašima.
Najugledni Hrvati rekli su da su uzeli za standrad srpski štokavski jezik, a današnji Hrvati i Grujić to osporavaju." (Aleksa)

Znači da su Hrvati tih dana sedeli kući mi danas ne bismo znali koji su nam nacionalni simboli? Sva sreća da su oni tu, pa znamo.
Očito da bi bez Hrvata mnogi ovde bili izgubljeni u vremenu i prostoru.

A šta tek reći o rekla-kazala argumentaciji, rekao mi ovaj, a ja njemu verujem.

Preporuke:

Grujiću -- 2.

Oni koji koriste sastav iste az6uke ili abecede obično dodaju koje slovo i dvoslov i tako imaju svoje nacionalne azbuke ili abecede.

Pišem vam "kilometarske odgovore" (kako se to Vama čini) iz poštovanja Vaše ličnosti i zbog Vaše nedovoljne upućenosti u lingvistiku ili zbog Vašeg odbijanja da se sporazumete makar u nečemu, a ne da se sporite iz ophrvanosti sobom po onome "ja, pa ja, pa opet ja i najazd opet samo ja -- Grujić". Vi, kao dobar tehničar, odlično koristite kompjuter i ništa dalje, tako se čini stručnjaku, ne čitate. Znate samo za "internetsku literaturu" za jezičku nauku. To Vam nije dovoljno. Zato se nikada s normalnim lingvistom ne možete sporazuzmeti. Ali biste mogli bar da se upristojite mentalno i da ne koristite jezik za Vaše mentalne mahinacije sa sobom, pa mislite da ćete na taj način nekoga zblanuti.
Mene ne možete prevesti u neupućene. A ne možete zato što znam gde mogu da naučim osnovno iz jezika i pisma.

Preporuke:

"7000 strana??? Bože me sačuvaj. A zaključak opet smuti pa prospi, „nema bitnije razlike“ (V. Grujić).

Stvarno, Grujiću, dogovorite se prvo sa sobom pa pazite šta pitate. Pitate trivijalne stvari za mene, ja Vam, iz pažnje, odgovorim, malo duže,Vi se ljutite zbog "kilpometarskih odgovora". A ovde kad Vam skratih i rekoh da srpski jezički standard za srpskohrvatski i srpski jezik nemaju bitnih razlika, vi kažete: "A zaključak opet smuti pa prospi".

Vi, Grujiću, ne znate, jer niste stručnjak za jezik, sve iz jezika. Ali je Vaš problem druge vrste još godi. Vi ne znate ni za kakav pristojan razgovor o bilo kom pitanju. Vi samo tražite način da pokažete da i Vi znate sve iz jezičke nauke. Shvatite, čoveče, da svi malo znamo o jeziku i pismu, a vi koji niste stručnjaci možete znati samo još manje. Vi, Grujiću (lično) možete štošta razumeti, ali nemate izgrađen smisao za shvatanje opštih i pojedinačnih jezičkih zakonitosti, pa je drsko i nevaspitano da se nudite jezičarima za učitelja.

Preporuke:

„Napisao sam da svaki jezik ima svoje pismo, m to znači da i svaki narode ima svoje pismo. Svoje ili pozajmljeno od drugih, pa ga smatra svojim.“ (Zbiljić)

A vi biste u tom svetlu samo Srbima da zabranite da pismo koje su pozajmili od drugih, Hrvata, smatraju svojim, nego uporno govorite kako pišu tuđim pismom?

„Oni koji koriste sastav iste az6uke ili abecede obično dodaju koje slovo i dvoslov i tako imaju svoje nacionalne azbuke ili abecede. “ (Zbiljić)

Ne vadite se i ne relativizujte, eno vam veza ka abecednim sastavima tri velika svetska jezika.

„Mene ne možete prevesti u neupućene. A ne možete zato što znam gde mogu da naučim osnovno iz jezika i pisma.“ (Zbiljić)

Krajnje je vreme da krenete da učite.

Preporuke:

"Ali nema ko da zatraži, svi misle da je to sve naš jezik, samo ga eto serbokroatisti zovu srpskohrvatski, a ostali ga zovu srpski" (V. Grujić).

Vidim šta žulja Grujića, i ja bih mu rado pomogao, ali mu se lingvistički ne može pomoći. Ne razume, pa tom ti je.

Uvek ste, pa i ovde, polovični u znanju. Tačno je da to sve što ste pobrojali nije "naš jezik", ali je to, gledano naučno -- lingvistički, sve srpski jezik. Drukčije naučno ne može da bude. Politički, balkanski može. Svetski i u skladu s jezičkom naukom može da bude samo ovako: to nije sve naš jezik, ali to sve jeste srpski jezik.

Preporuke:

Dakle, vrlo poštovani Grujiću, nije ni američki engleski sve jezik Engleza, ali je to - lingvistički -- naučno gledano, sve e n g l e s k i jezik. Tako i ovo: nije sve u jeziku Hrvata, Bošnjaka i današnjih Crnogoraca u svim pojedinostima jezik Srba, ali je, opet, naučno gledano -- lingvistički, to sve neizbvežno srpski jezik. (Grujić, kako se sprda, on će sada reći, znači svi Hrvati su -- Srbi. Pa nisu, kao što ni svi Amerikanci nisu Englezi, a Amerikanci i8pak ne zovu taj jezik američki. Najviše što kažu jeste da je to "američki engleski". U skladu je s tim, naučno i stvarno u svakom pogledu, srpski jezik u hrvatskoj upotrebi "hrvatski srpski". Oni ga zovu "hrvatski jezik". Nije im zabranjeno to, ali to ne znači da naučno nije reč o srpskom jeziku u hrvatskoj izdvojenoj i osamostaljenoj standrdizovanoj upotrebi.

Ovo nije Zbiljić pronašao, Zbiljić je to samo prihvatio od većih stručnjaka od njega. Grijić bi hteo da Srbi usvoje neki drugi jezik, tj. standard, pa da srpski više to ne bude.

Preporuke:

„Tačno je da to sve što ste pobrojali nije "naš jezik", ali je to, gledano naučno -- lingvistički, sve srpski jezik. Drukčije naučno ne može da bude. “ (Zbiljić)

Znam, jaka vam je ta nauka, rekao mi ovaj, kazao mi onaj, a ja verujem njima. Već smo diskutovali i već ste izneli argumente, i svi su bili tog tipa, rekla-kazala.

Lingvistički, to se može podvesti pod jedan jezik, a koliko Srbi imaju argumenata da ga nazovu srpskim, Hrvati imaju isto toliko prava i argumenata da ga nazovu hrvatskim, jer su tim jezikom govorili i govore, i zvali ga hrvatskim mnogo pre uspostavljanja zajedničkog jezičkog standarda sa Srbima.

Preporuke:

Grujiću -- a)
"A vi biste u tom svetlu samo Srbima da zabranite da pismo koje su pozajmili od drugih, Hrvata, smatraju svojim, nego uporno govorite kako pišu tuđim pismom" (V. Grujić)?

Grujića smatram pametnim čovekom. I mnogo bi mu bilo korisnije da se, dalje, ne spori sa mnom. Ne zbog mene ili lingvistike, nego zbog sebe. Jer, sve što Grujić novo kaže, sve više pokazuje da nije lingvista po studiranju i profesiji, nego po hobiju.
Hobi je lepa stvar, ali samo za olakšavanje života i da ga čovek sebi učini interesantnijim.

Ovo što malopre Vaše citirah na početku, Grujiću, pokazuje da ne poznajete neke elementarne postupke u vezi s jezikom i pismom. Vi izjednačujete "pozajmicu" od drugih njihovih jezika i pisama s nasilnim nametanjem pisma u srpskom slučaju. Srbi nisu pozajmili latinicu i jezik zato što su svoje pismo imali pre tog pisma koje im se nameće.

Preporuke:

„Dakle, vrlo poštovani Grujiću, nije ni američki engleski sve jezik Engleza, ali je to - lingvistički -- naučno gledano, sve e n g l e s k i jezik“

Jakako, Englezi su se iseljavali na američki kontinent i donosili tamo svoj jezik, stvarali dela na engleskom jeziku, pronosili bibliju na engleskom jeziku, štampali novine, deca su im učila jezik iz engleskih bukvara, deca drugih naroda su takođe polako usvajala engleski kao jezik komunikacije.
Ja sam siguran da vi imate dokaze kako se u današnjoj Hrvatskoj po istoj analogiji koristio srpski jezik, kako su dela štampana na srpskom jeziku, deca učila iz srpskih bukvara, kako su Hrvati polako usvajali taj srpski jezik, učili iz srpskih knjiga, štampali literaturu na srpskom itd...

Gde vi vidite vezu sa vezom između hrvatskog jezika kao tobož srpskog i engleskog jezika u SAD?

Preporuke:

Grujiću -- b)

Niko ko ima svoje pismo, nema potrebe, niti to iko radi u normalnim prilikama, da pozajmljuje tuđe pismo. Srbi, dakle, nisu pozajmili srbokatoličku i hrvatsku latinicu (zašto bi je pozajmljivali kad su pre Hrvata imali svoje pismo (ćirilicu). Vi, izgleda, ne znate (ili nećete da znate), Grujiću -- iako ste ovde mogli deset puta da pročitate samo od mene -- da Srbi nisu 1954. pozajmili srbokatoličko i hrvatsko abecedno pismo, nego im je ono, dokazano, nametnuto nasilno radi konačnog polatiniočenja i Srba pravoslavaca, pošto su pre toga bili već polatiničeni Srbi katoličke verooispovesti. Zato VI upadate iz jedne greške u drugi i tako sve više grešote (ili želite da sprovodite svoj lični jezički program).
Dakle, Grujiću dragi, nisu Srbi ništa "pozajmljivali" u vezi sa srpskim jezikom i pismom (imali su i jezik i pismo ćirilicu), nego su bili primorani na štetnu zamenu svog pisma. Bilom je to, dokazano, po nalogu komunista, a u "izvedbi" serbokroatista.
Nema druge istine.

Preporuke:

Grujiću -- a/a.

"Znam, jaka vam je ta nauka, rekao mi ovaj, kazao mi onaj, a ja verujem njima. Već smo diskutovali i već ste izneli argumente, i svi su bili tog tipa, rekla-kazala" (v. Grujić).

Onda Vi tu nauku izvrnite po Vašem, pa dokazujte da su Srbi uzeli jezik jer nisu imali svoj. E, tu je Vuk Vam velika klečka. zato Vi ne možete da smislite Vuka.

Vuk je naneo štete srpskom jeziku, ali je Vuk činilac koji ne može niko da zaobiđe kako bi dokazao da nije istina ono što je lingvistička i elementarna činjenična istina. Hrvati su preuzeli sve ono što je Vuk normirao za srpski jezički standard. Druga je stvar da li je taj standard bio najbolji za srpski jezik i srpsku kulturu, ali je nepobitno da je to srpski jezik. I Hrvati su to primili od Vuka. I jedinstven je slučaj u svetu da neko primi od nekoga jezik za svoje standardno sporazumevanje, a da taj jezik ne primi na pismu tog jezika.
(Opet ističem, to su dokazali veći lingvisti od mene.)

Preporuke:

Grujiću -- a/b)

Primili su Hrvati taj jezik na pismu latiničkom, i to, dokazao opet (i) Vuk, na onoj verziji latinice koja je bila srbokatolička. Ta srbokatolička latinica bila je sličnija italijanskoj abecedi, a hrvatska latinica pre primanja srpskog jezika bila je sličnija mađarskom latiničkom pismu.

Kažem prijateljski -- što se, Grujiću, više sporite, upadate u sve veće dokazivanje da to ne poznajete dovoljno lingvistički i suštinski. Ja ne osporavam, bistar ste čovek, ponešto dobro shvatate, imate smisao za logiku, ali Vas izdaje činjenica da još nemate dovoljno studiranja mnogih pitanja koja se tiču jezičke nauke, a ne hobija prema toj nauci. Nemam protiv da me dalje pokušavate uvući u "zamku", ali u nju se sve više, kao pile u kučine, sami zapetljavate.
Cenim Vas i ne radujem se Vašem sve većem i nepotrebnom Vam zapetljavanju.

Preporuke:

Nema naroda da ovo čita pa pišem NSPM-u :

Zapis anonimnog genijalca na sajtu NSPM :

SIMPTOMI ISTE BOLESTI

Kad biste znali više, i kad biste malo ozbiljnije razmislili, shvatili biste da nam je pismo blizu bankrota.Sve zbog istog uzročnika, iste klice, iste bolesti.
Dakle, pismo smo ispustili iz istog razloga i na isti način kao i privredu. To je isti odnos prema svojemu, ista izdaja svoga kao tuđega, zamenjenog nekakvom ideologijom. Građani Srbije nisu hteli da čuvaju svoje pismo, svoju crkvu, svoje običaje , svoja preduzeća, svoju imovinu, svoj novac , svoju zemlju - na isti način. Zato svaki od tih primera dobro odslikava ukupan odnos prema svojemu. Pismo kao država, privreda kao imovina, državna teritorija kao religija...

Preporuke:

"Lingvistički, to se može podvesti pod jedan jezik, a koliko Srbi imaju argumenata da ga nazovu srpskim, Hrvati imaju isto toliko prava i argumenata da ga nazovu hrvatskim, jer su tim jezikom govorili i govore, i zvali ga hrvatskim mnogo pre uspostavljanja zajedničkog jezičkog standarda sa Srbima" (V. Grujić).

Verovao sam da je Grujić, pošto nije stručnjak za jezik, veći makar logičar nego što sada vidim da nije.

Grujiću dragi, da su svi Hrvati. kao što Vi to sada iz "trbuha" napisaste, govorili tim vukovskim (srpskim) jezikom pre primanja od Vuka tog jezika, Hrvati ne bi imali ni jednog jedinog razloga ni da pogledaju "ćopavog Vuka". Zašto bi im on bio potreban i zašto bi mu davali jednu ulicu u čast njegovog imena.
Vuk jeste naneo Srbima neke štete, najviše time što je udaljio Srbe od ranijeg "knjiškog" jezika Srba (to jeste bila težnja Beča preko Kopitara), ali Vuk je temeljna garancija i svakovrsna potvrda da su Hrvati preuzeli srpski jezik u Vukov(sk)oj normativi.

Preporuke:

Na ovom sajtu neki su poslušali pesnika : NEGATIVNA MOLITVA (Anđelko Erdeljanin )Ubij, Bože, ćirilicu !Što da muče lepa slova, vukovicu, pismenicu , proteranu iz naslova.Ubij , Bože, ćirilicu !Zbog razdora i nesloge !Jer ne može na ulicu, na bilborde i izloge !Ubij , Bože , ćirilicu !savršenu gramatiku ,prkosnu remetilicušto frustrira Ameriku !Ubij, Bože , ćirilicu!Jer ni vlasti, štampa , škole,tu narodnu uzdanicu ne priznaju i ne vole !

Preporuke:

Gdinu N. Vidiću:

"Kad biste znali više, i kad biste malo ozbiljnije razmislili, shvatili biste da nam je pismo blizu bankrota.Sve zbog istog uzročnika, iste klice, iste bolesti.
Dakle, pismo smo ispustili iz istog razloga i na isti način kao i privredu. To je isti odnos prema svojemu, ista izdaja svoga kao tuđega, zamenjenog nekakvom ideologijom. Građani Srbije nisu hteli da čuvaju svoje pismo, svoju crkvu, svoje običaje , svoja preduzeća, svoju imovinu, svoj novac , svoju zemlju - na isti način. Zato svaki od tih primera dobro odslikava ukupan odnos prema svojemu. Pismo kao država, privreda kao imovina, državna teritorija kao religija" (Vidić citirao)...

(Sledi nastavak.)

Preporuke:

Gdinu N. Vidiću -- 2.

Ovo što je N. Vidić malopre citirao savršeno je lepo, tačno i dobro rečeno. Jedino reči "Građani Srbije nisu hteli da čuvaju svoje pismo" treba neizostavno zameniti ovim rečima:

"Građane Srbije, ali i izvan Srbije, prvenstveno Srbe, državne i naučne institucije Srbije i Jugoslavije svojim delovanjem po nalogu komunista i u sprovođenju vlasti i serbokroatista odvikli su Srbe od svog pisma, jer je bio proklamovan čvrsto dogovoren cilj -- zamena srpske ćirilice hrvatskom latinicom."

Sve osim toga, sasvim je tačno rečeno.

Preporuke:

Maro, da mi pišeš srpski ! SRBIJA POD OKUPACIJOM 1915-1918... kad je u Srbiji srpsko pismo - ćirilica bilo zabranjeno oružanom silom..."Okupacione vlasti su preduzele pravi pohod protiv srpske kulture. U školama , i nadleštvima zabranjena je upotreba srpskog pisma i uvedena latinica. U svim štamparijama ćirilična slova pretopljena su u latinična. Cenzori na poštama dobili su izričita naređenja da pocepaju svako pismo ili kartu koja je bila ispisana ćirilicom. Zabrana ćirilice u privatnom saobraćaju naročito je ogorčila građane...Jedan zarobljenik u logoru u Galiciji pisao je tim povodom 29.novembra 1917. godine u Beograd, između osatlog , i ovo :"Maro da mi pišeš srpski, jer ja sam Srbin pa neka dođe ma koja država u Srbiju, ja sam Srbin i kao Srbin ću da umrem ; ako mi ne pišeš srpski, nemoj da mi pišeš više".Monografija Prvi svetski rat, "Obod" 1975

Preporuke:

"Jer ni vlasti, štampa , škole,tu narodnu uzdanicu ne priznaju i ne vole" Erdeljanin)!

Pogođeno. To je to!

Jedino, ako hoćemo da "cepidlačimo" (slično V. Grujiću), možemo dodati- Možda pojedinci iz vlasti, iz štampe i škole PRIZNAJU ćirilicu i ništa lično nemaju protiv nje, ali se prepuštaju talasu onih koji kažu, kao neki "grujići" da su to "samo tehnički znaci za beleženje jezika i ne treba im pridavati nikakav emotivni i nacionalni značaj", pogotovo otkada su Srbi dobili od stručnjaka preimenovanu srbokatoličku i hrvatsku abecedu u "(opšte)srpsku latinicu", o to u sastavu nikog drugog do samog Buka Karadžića koji je serbokroatistima veća ikona od Svetoga Save!

Preporuke:

Nije Vidić, naravno, ovo slučajno citirao: "Zabrana ćirilice u privatnom saobraćaju naročito je ogorčila građane...Jedan zarobljenik u logoru u Galiciji pisao je tim povodom 29.novembra 1917. godine u Beograd, između osatlog , i ovo :"Maro da mi pišeš srpski, jer ja sam Srbin pa neka dođe ma koja država u Srbiju, ja sam Srbin i kao Srbin ću da umrem ; ako mi ne pišeš srpski, nemoj da mi pišeš više".Monografija Prvi svetski rat, "Obod" 1975)".

Ovim je sve rečeno. U okolnostima kad su Srbima spolja nametali tuđe pismo, ono nikako nije moglo da prođe. Ali, kad je unutrašnja ("domaća", komunistička) vlast preuzela Srbiju i Srbe pod svoja, ona je tu zabranu ćirilice kasnije sprovela na jedini mogući način, silom i navikom preko svih institucija. Unutrašnja sila je bila uspešnija od spoljašnje.

Preporuke:

2.

Građani (Srbi pre svega), odviknuti su na sve institucionalne načine (gde silom, gde prividno milom) od svog pisma pod parolama serbokroatista da "Srbi imaju dva pisma", da su Srbi u tome najbogatiji na svetu, jer imaju "bogatstvo dvoazbučja" i tako se, kažu lingvisti "Srbi povezuju sa dve civilizacije", maltene kao da je dovoljno znati hrvatsku latinicu, pa vladati svim jezicima sveta. Tako je latinica postala univerzalna kategorija preko koje su se Srbi povezivala s drugim civilizacijama. I za to im je bilo dovoljno samo da znaju hrvatsku latinicu. "S ćirilicom se", govorili su mnogi i danas neki govore, "ne može u Evropu i u svet".

Kad smo se oslobodili nekako pritiska protiv ćirilice, sad možemo da bar slobodno kažemo kako su nas institucije, vlast, škole izigravale duže od pola veka.

Preporuke:

ZbiljićuNe treba ispravljati pesnika !Tim pre što je srpski narod mnogo,mnogo,mnogo bio zavoleo druga Tita.Imao je iskustva sa prvom Jugoslavijom , u kojoj su Hrvati organizovali ubistvo njegovog kralja i dobili Dubrovnik koji nikad nije bio njihov. Tom narodu je Ante Pavelić nametnuo hrvatsku latinicu nasiljem, a drug Tito je u onom Jajcu u kome se rađala druga Jugoslavija udesio da parole budu na Pavelićevom pismu. Odmah se na to pismo primili Ranković i društvo, a onda i Matica (koja je nekad bila srpska) i njeno društvo, a sad je Matina i Klajnova.A onda se primili na hrvatsko pismo i mnogi,mnogi, mnogi obični Srbi.Pa i u najazbačenijim selima na tarabama su naprednim srpskim pismom latinicom oglasili prodaju prasića i pilića.Drugi dobiše svoje države, jezike i pisma , a Srbi otpatke od Jugosalvije , njen srpskohrvatski jezik i njenu latinicu.Ali ja ne krivim narod, nego mu prilazim sa željom da se učvrstimo u svojim nacionalnim simbolima.

Preporuke:

3.

Kad bi neko imao vremena da sakupi sve ono što je negativno izgovarano o ćirilici o neku zbirku, to bi bila "enciklopedija izgovorenih i zapisanih gluposti o ćirilici" na hiljadu strana. A, bogami, kad bi se sakupile sve činjenice o tome šta su sve mnogi Srbi žrtvovali u odbrani svoje ćirilice i šta su o tome lepo i tačno govorili, ta bi enciklopedija ipak bila bogatija i veća.

Preporuke:

Koliko je neuki (nedovoljno školovani) Vuk bio ispravniji u tumačenju pisma, koje za Vuka nije bilo samo "skup tehničkih znakova za beleženje jezika", potvrđuju ove njegove reči:

"Što su gođ ljudi na ovome svijetu izmislili, ništa se ne može usporediti s pismom. Prijatelju nili znancu svome, koji je na daleko preko bijelog svijeta, poslati pismo svoje na komadu artije; čitati što su drugi pisali prije dvije iljade godina, i napisati da mogu drugi poslije nekoliko iljada godina čitati; to je nauka, koja um ljucki gotovo prevazilazi, i moglo bi se reći, da je onaj, koji je prvi nju izmislio, bio više Bog, nego čovek" (Vuk Karadžić, "Prvi Srpski bukvar", Beč, 1827, str. 1).

(Sledi nastavak.)

Preporuke:

2.

Ćirilica je jedino pismo na svetu proglašeno (i) za "silovateljicu"!

Dakle, i mnogo hvaljeni i mnogo kuđeni Vuk, znao je da pismo nisu samo "tehnički znaci".

A kod nas je u Novom Sadu jedan mudri i moderni političar rekao da se "građani Novog Sada siluju ćirilicom". Za latinicu se nije izjasnio ima li ona sklonosti prema "silovanju", ali je iz konteksta jasno da on misli da se građani jedino latinicom ne mogu "silovati", što znači da je samo ćirilica (i) "silovateljica"!

Preporuke:

"Zbiljiću
Ne treba ispravljati pesnika" (N. Vidić)!

Saglasan sam. Pesnika ne treba ispravljati.

Preporuke:

„Srbi nisu 1954. pozajmili srbokatoličko i hrvatsko abecedno pismo, nego im je ono, dokazano, nametnuto nasilno radi konačnog polatiniočenja i Srba pravoslavaca, pošto su pre toga bili već polatiničeni Srbi katoličke verooispovesti. “ (Zbiljić)

A šta mislite Zbiljiću, kako je latinski alfabet došao na britanska ostrva? Da nisu možda Britanci s oduševljenjem dočekali rimske legije, rimski okupatorski poredak, pa i latinski alfabet koji je zamenio britanske rune i koji eto ostade do dan danas u engleskom jeziku.
Mislite li da su Nemci sa oduševljenjem dočekali iste rimske legije i isti latinski alfabet?
Ili da ne idemo toliko daleko, što ne pročitate malo o hrvatskim popovima glagoljašima i njihovoj borbi, mislite da je latinica tek tako zamenila glagoljicu, ili je možda nametnuta?

Preporuke:

"Tim pre što je srpski narod mnogo,mnogo,mnogo bio zavoleo druga Tita" (N. Vidić).

Uvažavam Vidića. Samo, nikada uopštavati. Znao sam i znam još ljude koji nisu voleli J. B. Tita, no su patili celog života što ga se nisu mogli otresti.

Preporuke:

„Grujiću dragi, da su svi Hrvati. kao što Vi to sada iz "trbuha" napisaste, govorili tim vukovskim (srpskim) jezikom pre primanja od Vuka tog jezika, Hrvati ne bi imali ni jednog jedinog razloga ni da pogledaju "ćopavog Vuka". Zašto bi im on bio potreban i zašto bi mu davali jednu ulicu u čast njegovog imena. “ (Zbiljić)

Kako ne bi imali razloga Zbiljiću, pa zahvaljujući Vuku mi danas pišemo pismom napravljenim u Zagrebu, kada bi se to Gajevo pismo raširilo do Dimitrovgrada da nije bilo ćopavog Vuka? I njima i Beču je jedan takav igrač bio potreban da nam razbiju jezik i ostave nas da ovde raspredamo dok nam jezik umire, i sve više postaje gomila tuđih reči, strancu danas srpski jezik deluje kao nama kad slušamo Rome pa razumemo deo jer su reči srpske, drugi deo su turske i tek onda idu romske.

Preporuke:

„Vuk jeste naneo Srbima neke štete, najviše time što je udaljio Srbe od ranijeg "knjiškog" jezika Srba (to jeste bila težnja Beča preko Kopitara), ali Vuk je temeljna garancija i svakovrsna potvrda da su Hrvati preuzeli srpski jezik u Vukov(sk)oj normativi.“ (Zbiljić)

Sve je to lepo u vašoj mašti, problemi nastaju kad se mašta sudari sa istorijskim dokumentima, npr. spisima Kopitara gde govori o tome kako je naredio Vuku da požuri s rečnikom i o planovima za odvajanje šizmatika od svoje crkve i jezičko ujedinjavanje sa katolicima koji već govore taj jezik...

Preporuke:

"Ili da ne idemo toliko daleko, što ne pročitate malo o hrvatskim popovima glagoljašima i njihovoj borbi, mislite da je latinica tek tako zamenila glagoljicu, ili je možda nametnuta" (V. Grujić)?

Latinica je nametnuta uglavnom svim katoličkim narodima. Za razliku od njih, pravoslavnima jeste nametana latinica, ali nije uspela kod drugih slovenskih naroida, osim kod Srba pravoslavaca. Ne bi ni kod Srba, da nije nametnuta unutrašnjim nametom. Spolja nije moglo da uspe.

A da ste čitali išta od mene u knjigama, videli biste da sam govorio da je i Hrvatima, na neki način, nametnuta latinica kao katoličkoj civilizaciji i da su se Hrvati duže od Srba opirali istiskivanju glagoljice. Zato danas u Zagrebu postoji Udruženje za negovanje tradicija na glagoljičkom stvaralaštvu.

A za nametanje latinice Englezima i drugima ispitujte Vi. Mene to ne zanima, pogotovo otkad su oni nas bombardovali da bi nam se otelo Kosovo i Metohija.

Preporuke:

"Kako ne bi imali razloga Zbiljiću, pa zahvaljujući Vuku mi danas pišemo pismom napravljenim u Zagrebu" (V. Grujić),

Vi se prešaltujete s ćirilice na Vuka začas. Mnogo vas "boli" Vuk.

Vuk nije nikada predlagao da Srbi napuste ćirilicu i pređu na latinicu "iz Zagreba". Vuk nije nikada nametao ni latinicu Hrvatima, ni Srbima ćirilicu. Događaji posle 1954. godine u vezi s naredbom o zameni srpske ćirilice hrvatskom latinicom imaju s Vukom veze koliko ima to veze i s mojo9m malenkošću u nasilnom nametanju Srbima latiničkog pisma.

Svako zlo nastalo nasilno posle Vuka u jeziku Srba može se povezati s Vukom samo falsifikujući Vuka i ličnom pristrašnošću prema Vuku iz lične zlovolje.

Preporuke:

Nije mi namera da ovaj sajt bude ćiriličko rame za plakanje,nego da ćirilica bude shvaćena kao temeljni srpski nacionalni simbol. Zato sugerišem da se na njemu takvom gledanju dadne prvenstvo.Jer ako se ne želi i ne gradi takav njen kult, nego se ona razume samo kao skup znakova kojima se zapisuje jezik, treba priznati poraz ćiriličkog kulturnog obrasca, i
nadmoćnost hrvatske kulture nad srpskom i u samim srpskim zemljama.
Ovim tekstom upoznao sam narod o konačnoj i formalnoj izdaji ćirilice od strane lingvističke struke, a komentarima sam ukazao i na njenu opštu izdaju od strane školovanih Srba.
Zahvaljujem se svima onima koji nađoše lepu reč za moj trud.

Preporuke:

"A šta mislite Zbiljiću, kako je latinski alfabet došao na britanska ostrva? Da nisu možda Britanci s oduševljenjem dočekali rimske legije, rimski okupatorski poredak, pa i latinski alfabet koji je zamenio britanske rune i koji eto ostade do dan danas u engleskom jeziku.
Mislite li da su Nemci sa oduševljenjem dočekali iste rimske legije i isti latinski alfabet" (V. Grujić)?

Čudi me Grujić ovim stavom. Izgleda da on misli: pa šta ako Srbima nameću latinicu, kad su je nametali u srednjem veku Britancima i drugima Rimljani? Nije valjda nasilje iz vremena Rimske imperije opravdanje za nasilje u nametanju pisma čak u 20. veku Srbima? Od toga nema ni korak do Grujićevog, verovatno, po toj logici, mišljenja: "Pa šta ako bombarduju Srbe da im otmu Kosovo i Metohiju kad u i rimske legije osvajale britansko ostrvo?"

Vaša su, Grujiću, etički, ali i lingvistički, pitanja i mišljenja često mentalno katasrofalna kao da ih postavlja neka istaknuta tzv. "nevladina organizacija za ljudska prava svih, osim Srba"

Preporuke:

"Sve je to lepo u vašoj mašti, problemi nastaju kad se mašta sudari sa istorijskim dokumentima, npr. spisima Kopitara gde govori o tome kako je naredio Vuku da požuri s rečnikom i o planovima za odvajanje šizmatika od svoje crkve i jezičko ujedinjavanje sa katolicima koji već govore taj jezik" (V. Grujić)...

To je Grujić dobro citirao. I tačno je.

Naravno, reč je "o jezičkom ujedinjavanju sa katolicima koji već govore taj jezik", jer je više nego sigurno da su katolici Srbi govorili srpskim, a ne hrvatskim jezikom.

Preporuke:

„Čudi me Grujić ovim stavom. Izgleda da on misli: pa šta ako Srbima nameću latinicu, kad su je nametali u srednjem veku Britancima i drugima Rimljani? Nije valjda nasilje iz vremena Rimske imperije opravdanje za nasilje u nametanju pisma čak u 20. veku Srbima?“ (Zbiljić)

Zbiljiću, ovo je XXI vek, priče o tome kako je u XX veku latinica nametnuta Srbima su jalove baš kao i priče o tome kako je u starom veku latinski alfabet nametnut Britancima.
Latinica je danas tu, kako je došla nema nikakvog značaja, nju ljudi, obični ljudi, velika većina njih danas ne koristi pod moranje niti jer ih neko tera, nego jer tako hoće, i baš ljude briga za vaše priče o nacionalim simbolima i za vašu kuknjavu o nametanju.
Jedini ispravan i normalan pristup jeste pristup koji podrazumeva standardizaciju jezika, sve drugo vodi u iracionalnost.

Preporuke:

"A ima, eto, i onih koji misle da jezičku politiku mogu voditi samo tako ako jezičke stručnjake nateraju da misle nestručno ili da ćute i kušuju" (Laza).

Ovo je Laza (ili beše Lazo?) odlično opisao stanje srpske lingvistike od 1954. godine i položaj srskih lingvista -- serbokroatista sve do raspada SFRJ. A onda je srpska politika digla ruke od lingvista, ali su oni, i oslobođeni, ostali sa svojim mentalnim, sada i samozarobljenim, sklopom i sa znanjem u raljama lažne srpske nauke -- serbokroatristike koja je trajala ceo jedan vek i, evo, jednako se nastavlja i u ovom 21. veku, kako je to srpskim jezičarima odlično predočio jedan inženjer (Nemanja Vidić) koji čuva srpski jezik, a pogotovo srpsku ćirilicu, iz srca mnogo bolje nego stručnjaci ove lažne nauke.

Preporuke:

Pohvala Lazi -- 2.

Laza je to odlično osetio i rekao. Srpski lingvisti serbokroatoisti u naučnim institucijama na sva dokazivanja o zatiranju srpske ćirilice i načinu njenog zatiranja zaista -- "kušuju". Kao da su nemi. Iz Matice srpske su zvanično poručili da će još "kušati" tuđe pismo još 70 godina, koliko traje do sada dvoaubučje među Srbima, a onda će početi da spasavaju srpsku ćirilicu. Oni ne osećaju da ćirilica pod njihovim pravilima jedva da je do sada preživela i da ne može ona da čeka još 70 godina, koliko je već uništavana i zatirana.

Preporuke:

„Vuk nije nikada predlagao da Srbi napuste ćirilicu i pređu na latinicu "iz Zagreba". Vuk nije nikada nametao ni latinicu Hrvatima, ni Srbima ćirilicu.“ (Zbiljić)

Nije, Vuk je samo prvi Srbin u istoriji koji se potpisao Gajevom latinicm ispod teksta dogovora koji je inaugurisao zajednički jezik koji se mogao pisati sa dva alternativna seta znakova.

„Latinica je nametnuta uglavnom svim katoličkim narodima. Za razliku od njih, pravoslavnima jeste nametana latinica, ali nije uspela kod drugih slovenskih naroida, osim kod Srba pravoslavaca. Ne bi ni kod Srba, da nije nametnuta unutrašnjim nametom. “ (Zbiljić)

Kakav vam je ovo galimatijas Zbiljiću? Katolicima je nametnuta, pravoslavnima je nametana, ali nije uspela kod drugih slovenskih naroda (?!?!?). Ako govorimo o pravoslavcima, Rumuni su pravoslavci pa već više od veka pišu latinicom. Ako govorimo o Slovenima, Poljaci, Česi, Slovaci su Sloveni pa pišu latinicom.
Ako govorimo o katolicima, Rusini su grkokatolici, pa pišu ćirilicom.

Preporuke:

"Zbiljiću, ovo je XXI vek, priče o tome kako je u XX veku latinica nametnuta Srbima su jalove baš kao i priče o tome kako je u starom veku latinski alfabet nametnut Britancima" (V. Grujić).

Kad je o "jalovosti" u mišljenjima reč, Grijić se u tome ovde pokazao kao izuzetno nadmoćan.

Rekao sam mu prijateljski da je sve lošiji što dalje raspravlja, i nije poslušao. Što ide dalje u raspravu, postaje u mišljenjima sve prazniji.

Preporuke:

"Naravno, reč je "o jezičkom ujedinjavanju sa katolicima koji već govore taj jezik", jer je više nego sigurno da su katolici Srbi govorili srpskim, a ne hrvatskim jezikom."

Znači Srbi pravoslavci i Srbi katolici su po vama govorili različitim jezicima?

Preporuke:

"Latinica je danas tu, kako je došla nema nikakvog značaja, nju ljudi, obični ljudi, velika većina njih danas ne koristi pod moranje niti jer ih neko tera, nego jer tako hoće, i baš ljude briga za vaše priče o nacionalim simbolima i za vašu kuknjavu o nametanju" (V. Grijić).

Čist dokaz da, meni po upornosti vrlo drag, Grujić biva ovde sve prazniji i porazniji. On ovde čisto kaže, samo drugim svojim irponičmim rečima: "Sada kada smo vam ćitilicu proterali ubijanjima, zabranama i serbokroatrističko-komunističkim mrcvarenjima i vansvetskim rešenjima u pravopisu i struci, ništa vam više ne vredi, jer smo vas sve navikli na tuđe pismo i više i ne znate koje je vaše pismo."

Potcenjujete malo rano, Grujiću, Srbe i njihov otpor latiničenju. Saznaće Srbi da za latiničenjem idu mnogo opasnije pojave u unijaćenju i asimilaciji. Poranili ste da se radujete. neće se to baš tako lako i brzo završiti. Srbi i ćirilica postaće feniks. Rano je Grujić počeo da uživa.

Preporuke:

"Jedini ispravan i normalan pristup jeste pristup koji podrazumeva standardizaciju jezika, sve drugo vodi u iracionalnost" (V. Grujić).

Meni drag po iracionalnoj upornosti da dokaže nedokazivo, poštovani uvek od mene Grujić mudruje o onome o čemu govorim poslednjih petnaestak godina svakodnevno, kao i u svojim knjigama. Ja sam standardizaciji srpskog jezika i pisma u vezi s nasilnim nametanjem latinice u 20. veku (nastavlja se to jednako i u ovom veku) davao uvek prednost nad svim drugim pričama, ali da ta stnadardizaci9ja bude sprovedena po lingvističkim pravilima, a ne po pravilima serbokroatistike i Grujića, zbog kojih je ćiričloca i proterivana. A Vi stalno namećete temu o nacionalnim i drugim vrednostima kako ih Vi vidite iz ugla napadne kroatistike koju praktično zagovarate, a to zagovaranje u oblande svoje lične antivukovske raspamećenosti uvijate.

Vuk je mnogo grešan, ali je od raznih "grujića", iako ni sam Vuk nije školovan za lingvistu,bio neuporedivo veći stručnjak.

Preporuke:

"Znači Srbi pravoslavci i Srbi katolici su po vama govorili različitim jezicima" (V. Grujić)?

Sve ste gori Grujiću u mentalnoj ograničenosti u vezi sa srpskim jezikom i pismom.

To kako ste ovde napisali može da bude samko u Vašim lepim, ali neostavrivim snovima. U govoru Srbi katolici i Srbi pravoslavci nisu se razlikovali u Vukovo vreme, ali ni pre toga. Jedino je jedan deo Srba dijalekatski imao staroštokavski govor, a deo Srba novoštokavski. To i naprednija deca znaju već u četvrtom razredu. Srbo su imali različite dijalekte (imaju ih i danas), ali su svi govorili srpskim štokavskim jezikom s različitim izgovorima starog tzv. jata.

Preporuke:

Grujiću, Vuk nije sačinjavao Novosadski dogovor (1954), bio je tada u večnosti već tačno 90 godina.

"Nije, Vuk je samo prvi Srbin u istoriji koji se potpisao Gajevom latinicm ispod teksta dogovora koji je inaugurisao zajednički jezik koji se mogao pisati sa dva alternativna seta znakova" (V. Grujić).

Grujić ne zna (ili neće da zna, kod njega se nikad ne zna šta je u pitanju!) da Vuk jeste potipsao da je saglasan da katolici mogu (jer moraju) da srpski jezik pišu latinicom. Ali to nije imalo nikave veze s pisanjem srpskog jezika kod ogromne većine Srba pravoslavaca.

To što Grujić pripisuje Vuku za dvoazbučje, nema veze s Vukom i njegovim pismom (vukovskom ćirilicom). To ima veze samo sa kasnijim serbokroatistima po nalogu komunista. Vuk nije stigao da se učlani u Brozovu Komunističku partiju o nije Vuk inicirao Novosadski dogovor s glavnom tačkom : "postepena zamena srpske ćirilice hrvatskom latinicom", što je sprovedena čistim unutrašnjim institucionalnim nasiljem.

Preporuke:

"U govoru Srbi katolici i Srbi pravoslavci nisu se razlikovali u Vukovo vreme, ali ni pre toga. Jedino je jedan deo Srba dijalekatski imao staroštokavski govor, a deo Srba novoštokavski. To i naprednija deca znaju već u četvrtom razredu." (Zbiljić)

A onda se pojavio Kopitar, bečki državni cenzor, i rešio da o trošku bečke kase normira srpski jezik, i našao saradnika Vuka da to sprovodi između ostalog u onda veoma jakom srbokatoličkom centru Zagrebu...

Vašoj iracionalnosti zaista nema granica...

Preporuke:

„Grujić ne zna (ili neće da zna, kod njega se nikad ne zna šta je u pitanju!) da Vuk jeste potipsao da je saglasan da katolici mogu (jer moraju) da srpski jezik pišu latinicom. Ali to nije imalo nikave veze s pisanjem srpskog jezika kod ogromne većine Srba pravoslavaca. “ (Zbiljić)

A nekome je trebala Vukova saglasnost, on je rešio da je da, pa je on zato potpisao, I TO LATINICOM??? Smejurija.

I gde se to u tekstu iznad Vukovog potpisa uopšte pominjao srpski jezik?!?!?

I ako je tada usvojeno rešenje da se jedan jezik može pisati sa dva pisma, a jeste, zar nije jasno da je to začetak naših problema, da nije toga bilo, danas ne bismo imali ovakvu situaciju sa pismom.

Preporuke:

1.

"I gde se to u tekstu iznad Vukovog potpisa uopšte pominjao srpski jezik" (V. Grujić)?!?!?

I tom dogovoru, koji noje bio ličan čin, bez ikakvog učešća bilo koje srpske institucije, praktično nema nekih tačaka dogovora. Tu su unete neke Vukove zamisli i sve je usvojeno kako je Vuk predložio. Dogovor nema nikakav zvaničan značaj, osim što su katolički korisnici srpskog jezika (bez navođenja nacionalno0g opredeljenja bilo koga) potpisali sebe u "funkciji" sebe samih. To nije bio nikakav međunacionalni i međudržavni dogovor. Po svim osnovama on je ništavan. Nikad ga niko nije zvanično usvojio. Đura Daničić je tekst ispisao latinicom (reč je o jednoj od latinica, to je bila srbokatolička, a ne izvorno hrvatska latinica, jer je ranije hrvatska latinica imala neke znake slične mađarskim slovima. Kada si Srbi katolici asimilovani u Hrvate, oni su tu svoju latinicu odneli u nasleđe Hrvati8ma. I to je danas zaista (i) hrvatska latinica.

Preporuke:

2.

Mogao je tada Vuk taj lični dogovor sebe s Daničićem i katolicima (ne navodi se nigde da su to bili Hrvati)da potpiše i hijeroglifima, pa taj dogovor na nezvaničnosti ne bi ništa promenio. To nije nikakav funkcionalan i zvaničan dogovor. I vezivati taj lični Vukov dogovor iz 1850. godine s katolicima za Novosadski dogovor iz 1954. ne da je samo besmisleno i vremnenski i sadržajno, nego je diletantsko povezivanje žaba i baba u isto kolo.

Preporuke:

"I ako je tada usvojeno rešenje da se jedan jezik može pisati sa dva pisma" (V. Grijić),

Poštovani i dalje od mene V. Grijić sve dublje srlja zvbtdeći da je Vuk doneo odluku da svi Srbi mogu pisati srpski jezik dvama pismima.

Poptuno netačno. Nikada, nikada i bukvalno NIKADA Vuk nije rekao, niti je igde napisao da bilo koji Srbin pravoslavac treba da napusti ćirilicu i da piše katinicom svoj jezik. Da je to tada on negde tražio, bio bi u pravoslavlju u statusu prokletstva. Tada nije bilo još komunista među Srbima, jer su samo oni mogli da nasilno izvedu sa serbokroatistima latiničenje Srba pravoslavaca. Učinili su to tek kad su najvredniji deo sveštenstva u pravoslavlju pobili o kada su pravoslavnu crkvu "zgazili", tj. kada su se Srbi okretali da vide prate li ih neki komunistički "pravovernici" kad ulaze u crkvu.

Preporuke:

„Đura Daničić je tekst ispisao latinicom (reč je o jednoj od latinica, to je bila srbokatolička, a ne izvorno hrvatska latinica, jer je ranije hrvatska latinica imala neke znake slične mađarskim slovima. Kada si Srbi katolici asimilovani u Hrvate, oni su tu svoju latinicu odneli u nasleđe Hrvati8ma. I to je danas zaista (i) hrvatska latinica.“ (Zbiljić)

Odlično Zbiljiću, jasno je da mi danas pišemo srpskom latinicom koja ima duboke korene među Srbima, pogotovo katolicima.
Ako ovo kaže predsednik udruženja ćirilica, šta onda da misle drugi?

Preporuke:

„To nije nikakav funkcionalan i zvaničan dogovor. I vezivati taj lični Vukov dogovor iz 1850. godine s katolicima za Novosadski dogovor iz 1954. ne da je samo besmisleno i vremnenski i sadržajno, nego je diletantsko povezivanje žaba i baba u isto kolo.“ (Zbiljić)

Znači po vama je sasvim slučajno što bečki i novosadski dogovor imaju istu tematiku i iste zaključke o jednom jeziku, i sasvim je slučajno da je upravo od bečkog dogovora latinica krenula da ulazi međ' Srbe? A ulazak latinice je naravno logična posledica inauguracije jezičkog standarda po kome se jezik može pisati i latinicom. To je toliko elementarno.

Preporuke:

„Nikada, nikada i bukvalno NIKADA Vuk nije rekao, niti je igde napisao da bilo koji Srbin pravoslavac treba da napusti ćirilicu i da piše katinicom svoj jezik“ (Zbiljić)

Kakve 1/1 veze ima religijska pripadnost sa pismom jezika??!?! Ako jedan jezik može da se piše sa dva pisma, a ta norma postoji od Vuka i njegovih rabota, valjda je jasno da je to uzrok stanja koje imamo danas?

Ili možda vama i dalje nije jasno?

Preporuke:

"Kakve 1/1 veze ima religijska pripadnost sa pismom jezika??!?! Ako jedan jezik može da se piše sa dva pisma, a ta norma postoji od Vuka i njegovih rabota, valjda je jasno da je to uzrok stanja koje imamo danas?
Ili možda vama i dalje nije jasno" (V. Grujić)?

Ne meni, Grujiću nije jasno kakve veze ima religijska pripadnost. Pa evo, neka se Grujić malo potrudi pa da sazna od onoga ko je za to pitanje istraživao više od mene i zna bolje i od Vas i mod mene kakve veze ima. Uzmite pa pročitajte:
1. Dr Svjetlana Rzjanova, "O problemu međusobnog odnosa kulture, religije i jezika" ("Srbi gube svoje pismo", Ćirilica, Novi Sad, 2005, str. 29-35);
2. Dr Zoran Milošević, "Verski aspekti pitanja ćirilice danas" (isti izvor kao pod 1).
Dovoljno Vam je to od ovo dvoje doktora nauka (jedan naš, jedna iz Rusije). Kad nešto o tome pročitate od ovih naučnika, valjda će Vam biti jasno da još kako ima veze to što Vi mislite da je "bez beze". Ne možete se baviti naukom o jeziku samo na osnovu svog mišljenja.

Preporuke:

A.
"Odlično Zbiljiću, jasno je da mi danas pišemo srpskom latinicom koja ima duboke korene među Srbima, pogotovo katolicima" (V. Grujić).

Što duže razgovaramp, Grujiću, sve više uviđam -- neću da kažem iz pažnje da ste nelingvistički šarlatan, nego -- da ulazite u razgovor bez osrednjeg znanja iz jezičke nauke. Ja ću i dalje s Vama da raspravljam ova pitanja, ali znajte sve je lošije po Vas -- otkrivate sve veće praznine. Latinica iz verskih razloga bila je ranije namentnuto pismo Srbima katolicima. Do komunista i Brozove Jugoslavije Srbi pravoslavci nisu imali nikakve veze s latinicom, ni sa srbokatoličko0m, mi sa hrvatskom (dok tu latinicu Hrvati nisu zamenili srbokatoličkom. Ta latinica nije imala nikakve veze u jeziku Srba ne samo do Vuka, nego i tačno 90 godina posle Vuka. A Vi kažete da je Vuk ""uveo latinicu pravoslavnim Srbimv, tj. svim Srbima. To neme veze ni vremenski, ni mozgovno s Vukom.

Preporuke:

B.

Vama se, Grujiću Vuk priviđa u životu i gotovo sto pedeset godina posle smrti. Rekao sam Vam već. Vuk nije bio učesnik na Novosadskom dogovoru i nema nikakve veze čovek s dogovorom o zameni srpske ćirilice srbokatoličkom i hravtskom latinicom. A Vuk ni u svoj "Prvi Srpski bukvar" (1827) ni u svoju Srpsku gramatiku, objavljenu 1818. u okviru prvog izdanja svog "Srpskog rječnika" nije navodio nikakvo drugo pismo osim svoje vukovice (današnje srpske ćirilice). Vuk je, dakle, kao čovek svoga vremena i poznate prakse još tada u svetu, nije navodio nikakvo pismo osim srpske ćirilice. A ako bi govorio samo u svojim dopisivanjima sa Srbima katolicima i Hrvatima, uvek bi isticao da je to pismo katolika i da sa Srbima ostalim nema baš nikakve veze. Vuk nije bio dvoazbučnjak, a jasno je zašto nije mogao da svoju ćirilicu nametne Srbima katolicima i Hrvatima. To je tada bilo nezamislivo. A dao sam Vam ranije literaturu da se uverite u to što Vam rekoh.

Preporuke:

V.

Vuk se, Grujiću, samo tri puta potpisao tom latinicom. Prvi put na privatnom Bečkom dogovoru (1850), kada je Daničić tekst dogovora ispisao tom latinicom, a Vuk se istim pismom potpisao. Sledeća dva puta se potpisao istim pismom kada mu je Daničić takoće sastavio dopise za dva pisma (reč je o pošiljkama) Hrvatima na toj istoj latinici. Kada je Vuk sam pisao pisma, pisao ih je i potpisivao i katolicima samo na ćirilici koju je on sam sastavio u verziji od današnjih 30 slova. Ako je to uvođenje dvoazbučja za sve Srbe, onda sam ja mnogo više puta "uveo dvoazbučje" u srpski jezik.

Dakle, Vuk nema veze s današnjim nasilnim latiničenjem Srba pravoslavaca.

Razumem Grujića. Može biti da je nevernik (ima dosta Srba nevernika danas) pa ne shvata zašto su pisma imala veliku povezanost s religijskim osećanjem.

Preporuke:

G.

"Znači po vama je sasvim slučajno što bečki i novosadski dogovor imaju istu tematiku i iste zaključke o jednom jeziku, i sasvim je slučajno da je upravo od bečkog dogovora latinica krenula da ulazi međ' Srbe? A ulazak latinice je naravno logična posledica inauguracije jezičkog standarda po kome se jezik može pisati i latinicom. To je toliko elementarno" (V. Grujić).

Sve više pokazujete da ne znate sadržaj tih dogovora. Ti dogovori uopšte ni u sadržaju, ni u cilju nemaju nikakve veze. Bečki dogovor je bio tekst sa četiri tačke. To su bile nebitne odluke u sitnicama koje za jezik ne znače ništa. U tom Dogovoru (1850) ne spominje se pismo ni jednom jedinom rečju. Nacije se ne spominju ni jednom jedinom rečju. Naziv jezika se ne spominje ni jednom jedinom rečju. Spominje se "jedan narod koji treba da ima jednu književnost". Taj dogovor je tumačio uvek kako je ko hteo i on je bio "književnici9ma na volju". Nikakva zvaničnost i nikada ga niko nije ni usvajao ni odbijao.

Preporuke:

D.

Novosadski dogovor je bio nešto sasvim drugo i drukčije. Navodi se da je to jedan jezik sa dve varijante, da je "zajednički jezik" Srba, Hrvata i Crnogoraca (Muslimani su tada bili još Srbi, pa nisu ni navedeni), Dogovor je i9mao deset tačaka, spominju se dva "ravnopravna pisma", što je namerno nameštena besmislica (jer pisma međusobno nisu ravnopravna, ona se isključuju međusobno), nije bilo zvanično predviđeno da se srpska ćirilica zameni hrvatskom latinicom, ali je to bila najvažnija tačka o kojoj se razgovaralo i preporuka komunista i serbokroatista bila je: "sve učiniti da se izvrši postepena zamena ćirilice latinicom". Rasprava je objavljena, ranije sam ovde predočio ko je to istražio i objavi 2010. Prema onome kako je rečeno u raspravi -- tačno tako se dogodilo sa srpskom ćirilicom (jednostavno -- seča ćirilice svuda, pa i u Srbiji). To i danas vidi svako ko ima jedno ili dva zdrava oka u glavi.

Preporuke:

„Kad nešto o tome pročitate od ovih naučnika, valjda će Vam biti jasno da još kako ima veze to što Vi mislite da je "bez beze". Ne možete se baviti naukom o jeziku samo na osnovu svog mišljenja.“ (Zbiljić)

Opet ostaje moje pitanje, kakve 1/1 veze imaju religija i pismo? Pravoslavni Rumuni odavno pišu ćiirlicom, kao i budistički Mongoli. Muslimanski Turci pišu latinicom, a muslimanski Kazasi ćirilicom. Turci izbaciše arapsko pismo pa ih niko nije pokatoličio, protestantski Englezi pišu latinicom. Ukrajinaca ima i pravoslavnih i grkokatolika pa svi pišu ćirilicom jer nisu imali „sreću“ da im naiđe neki Vuk pa da im osmisli podelu po pismu, kakva je vama izgleda nešto najnormalnije ovde.

Preporuke:

1.
Važno je da svi imamo u vidu ovo. Nasilno nametanje tuđeg pisma Srbima posle 1954. godine odigralo je kod Srba ulogu pravog Trojanskog konja. To je, u stvari, bio lažni dar koji su naivni Trojanci uvukli u svoj odlično utvrđen grad-državu iz kojeg su noću izašla četrdesetorica ostrvljenih vojnika koji su otvorili japiju grada koji nsu onda zajedno na prepad razbili i popalili ceo grad-državu i većinu Trojanaca pobili. Spaska se bekstvom u planine tek jedna mala grupa Trojanaca.
Ovo latiničko pismo, ubačeno posle 1954. godine nasilno u Srbiju kao Trojanski konj razorilo je Srbiju, srpsku kulturu pretvorilo u hrvatsku potkulturu, Srbe je to uputilo u dvoazbučnu "šizofreniju" u kojoj su se Srbi rastavljali sa samima sobom kulturno i civilizacisjki i izgubili su svoj hiljadugodišnji identitet.

Preporuke:

2.
Dakle, latinica je, kao strano, tuđe pismo, smišljeno ubacivana Srbima hiljadu godina, ali nije uspelo to ubacivanje sve dok je bilo nasilja samo sa strane. Kada su komunisti sa serbokroatistima izvršili unutrašnje nasilje radi latiničenja, tek je tada razorena ćirilica i srpski nacionalno-kulturni i civilizacijski identitet. Od tada, otkako je bilo dvoazbučje uz sve manje i manje ćirilice, Srbi su se ponašali u mnogo čemu kao podeljene ličnosti, jer su se kao narod razjedinjavali na dva pisma i tako su se i u psihi delili. Toga takvog razjedinjenja naroda po pismu u istoriji naroda do sada nije bilo.
Sada nam je jasnije zašto je latiničenje Srba jako povezano s pitanjem rasrbljivanja i antisrpstva. Nasilno latiničenje smišljeno je radi novog unijaćenja ostatka Srba, katoličenja i, potom, asimilacije. Već se to sve ranije dogodilo Srbima katolicima, pa je po tom scenariju izvođeno latiničenje i Srba pravoslavaca, koje se neće i ne može završiti samo na zameni pisma.

Preporuke:

LATINICA JE MEĐU SRBIMA ODIGRALA ULOGU PRAVOG TROJANSKOG KONjA

3.
Mnogi Srbi su danas u vezi s mišljenjem o potrebi vraćanja ćirilice nesposobni da shvate zašto je to važno. Oni su naviknuti na tuđe pismo, stručnjaci serbokroatisti ih i danas varaju da je to "svejedno", a svejedno je taman koliko je svejedno što su ubačeni Grci preko unutrašnjosti Trojanskog konja izveli razaranje do tada spolja neosvojive Troje. Tako je i ćirilica bila utvrđenje za srpski identitet i nacionalnu spoznaju, a kada je ubačena iznutra latinica, ona je razorila najpre ćirilicu kojoj je smišljeno oduzet prirodan suverenitet u jeziku Srba, a onda je latinica kao Trojanski konj unutra razorila srpsko jedinstveno narodno biće i njegove kulturološke i civilizacijske vrednosti. Razorila je srpski raniji zdrav SVESNI NACIONALNI mentalitet. ZATO DANAS IMAMO NESHVATLjIVO VELIKI BROJ ANTISRBA OD SAMIH SRBA.

Preporuke:

„Do komunista i Brozove Jugoslavije Srbi pravoslavci nisu imali nikakve veze s latinicom, ni sa srbokatoličko0m, mi sa hrvatskom (dok tu latinicu Hrvati nisu zamenili srbokatoličkom. Ta latinica nije imala nikakve veze u jeziku Srba ne samo do Vuka, nego i tačno 90 godina posle Vuka.“ (Zbiljić)

Moraću da počnem da vam naplaćujem poduku. Još Đura Daničić, sin pravoslavnog sveštenika radi na rečniku srpskog ili hrvatskog jezika latinicom, sve do svoje smrti, 1882.
Belić 1923. u staroj Jugoslaviji izdaje pravopis srpskohrvatskog jezika sa dva pisma, a na sledećoj vezi imate vrbaske novine iz Banja Luke, službeni list vrbaske banovine, gde su tekstovi i na ćirilici i na latinici:

http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=30410#page/0/mode/1up

Dakle, i pre Broza i Brozove Jugoslavije bilo je latinice među Srbima, doduše mnogo manje, tačnije proces je započet sa Vukom i bečkim dogovorom, i latinica je polako osvajala prostor sve do stanja koje imamo danas.

Preporuke:

"Vuk se, Grujiću, samo tri puta potpisao tom latinicom. Prvi put na privatnom Bečkom dogovoru (1850), kada je Daničić tekst dogovora ispisao tom latinicom, a Vuk se istim pismom potpisao. Sledeća dva puta se potpisao istim pismom kada mu je Daničić takoće sastavio dopise za dva pisma (reč je o pošiljkama) Hrvatima na toj istoj latinici." (Zbiljić)

Da, neko je morao da bude prvi, sami ste eto rekli kome je pripala "čast" da bude pionir uvođenja latinice međ' Srbe, Vuku pa Daničiću, a kada je led probijen, krenuo je proces koji je danas doveo do ovoga što imamo...

Preporuke:

"Razumem Grujića. Može biti da je nevernik (ima dosta Srba nevernika danas) pa ne shvata zašto su pisma imala veliku povezanost s religijskim osećanjem." (Zbiljić)

Naravno, naravno, da bi Srbin bio upodobljen vašim ograničenim shvatanjima, ne sme da bude nevernik (ma šta to značilo), mora da smatra srpskim jezik sve do Slovenije, mora da smatra ćirilicu nacionalnim simbolom makar njome ne pisao, već se eventualno samo potpisivao, itd...
Argumenti tu nisu bitni, ko tako ne radi odmah je sumnjiv i dobija etiketu, kao u stara komunistička vremena, i, pošto mu se argumentima ne može suprotstaviti, potezaće se stvari poput pitanja da li je Grujić vernik ili nevernik, što je eto Zbiljiću ključna dilema u vezi stavova koje iznosi.

Ustvari Zbiljić ovde najviše govori o sebi i svojoj nemoći da iznese bilo šta utemeljeno i racionalno.

Preporuke:

"Naravno, naravno, da bi Srbin bio upodobljen vašim ograničenim shvatanjima, ne sme da bude nevernik (ma šta to značilo)"" (V. Grujić),

Poštovani i dragi Grujiću, od stalnog izvrtanja mojih reči, može samo Vama da se izvrne želudac, pa će Vam biti teško. Savet -- manje izvrćite moje reči ako hoćete da čuvate svoje zdravlje.

Naravno, nikada i nigde nisam, rekao da čovek nema prava da ne veruje ni u kakvog Boga, tj. da bude nevernik. Samo sam rekao da, kad ste nevernik, teže možete da razumete zašto i kako je religijski vezano pismo za narode. dao sam Vam literaturu da pročitate o tome, a Vi niste stigli, nego hoćete da znate sve bez čitanja drugih, pa kažete ono što nisam rekao. Šta je mene lično briga da li Vi u nešto verujete ili ne verujete ni u šta i ni u koga. vaša stvar. Nisam Vam staratelj, kao ni Vi meni. Samo je dužnost da se tuđe reči ne tumače po ličnom ćefu. Što rekao Vuk, nije ništa loše čitati nešto kako piše, a ne po svojoj želji.

Preporuke:

Dragoljub Zbiljić
"Naravno, naravno, da bi Srbin bio upodobljen vašim ograničenim shvatanjima, ne sme da bude nevernik (ma šta to značilo)"" (V. Grujić),

Poštovani i dragi Grujiću, od stalnog izvrtanja mojih reči, može samo Vama da se izvrne želudac, pa će Vam biti teško. Savet -- manje izvrćite moje reči ako hoćete da čuvate svoje zdravlje.

Naravno, nikada i nigde nisam, rekao da čovek nema prava da ne veruje ni u kakvog Boga, tj. da bude nevernik. Samo sam rekao da, kad ste nevernik, teže možete da razumete zašto i kako je religijski vezano pismo za narode. dao sam Vam literaturu da pročitate o tome, a Vi niste stigli, nego hoćete da znate sve bez čitanja drugih, pa kažete ono što nisam rekao. Šta je mene lično briga da li Vi u nešto verujete ili ne verujete ni u šta i ni u koga. vaša stvar. Nisam Vam staratelj, kao ni Vi meni. Samo je dužnost da se tuđe reči ne tumače po ličnom ćefu. Što rekao Vuk, nije ništa loše čitati nešto kako piše, a ne po svojoj želji.

Preporuke:

"Pravoslavni Rumuni odavno pišu ćiirlicom" (V. Grijić),

To je tačno. Pravoslavni Rumuni pišu latinicom, Valjda od 1860. su zamenili svoju ćirilicu latinicom, ali ne preko mrcvarenja naroda (Rumnuna) kao kod Srba kroz "bogatstvo dvoazbučja", nego po drugoj osnovi. Odmah su tada zamrenili pismo iz ovog razloga. Nije verski faktor jedini koji određuje pismo. Određuje i lingvistički faktor (uvek Vam govorim da je pismo sastavni deo jezik, jer jeziku služi i narodu preko mjezika). Rumunski jezik pripada grani romabnskih jezika (latinski, italijanski, francuski, španski itd.) pa je kod Ruzmuna pr5evladao taj faktor da se odluče za zamenu pisma. Nije svcuda da se služe ćirilicom, naravno, samo pr5avoslavni, ali je ona pismo svih pravoislavnih Slovena. Rumuni nisu Sloveni. Kada je bio crkveni raskol 1054. godine ustalilo se (ima izuzetaka malih) da pravoslavni Sloveni svi pišu ćirilicom, a katolički Sloveni su s glagoljice prešlki na latinicu.

Preporuke:

2.
ALERGIČAN SAM NA NASILjE

To je tako, sviđalo se to Grujiću, Zbiljiću i bilo kome ili ne. Tako su, praktično, morali Srbi katolici i Hrvati primiti umesto glagoljice i(li) ćirilice latinicu.

Uz to, već danima objašnjavam zašto je i kako bilo nasilnog latiničenjea i Srba pravoslavaca.Obrnuto, bije biloo. Jer, katolički narodi nsu uvek bili snažniji i oni su naturali, gde stignu, i svoje jezike i svoja pisma. Nasilnog latiničenja i pravoslavaca bilo je u svih hiljadu godina do sada na razne načine, a Srbi pravoslavci su tom nasilju podlegli tek unutrašnjim nasiljem uz kombinovanje lukavstva ("bogastvo dvpoazvbučja" je samo jedan lukav način).

Meni se čini, a možda se varam, da Vi ne prihvatate da je bilo nasilja čim ste rekli: "Pa šta, rimske legije su nametale latinicu i Britancima!? Vi imate prava da kažete šta hoćete, ali se meni ne sviđa taj način opravdavanja nasilja nad Srbima. I nad bilo kime u vezo s pismom , ali ni s bilo čim. Alergičan sam na nasilje.

Preporuke:

„Pravoslavni Rumuni pišu latinicom, Valjda od 1860. su zamenili svoju ćirilicu latinicom, ali ne preko mrcvarenja naroda (Rumnuna) kao kod Srba kroz "bogatstvo dvoazbučja", nego po drugoj osnovi. Odmah su tada zamrenili pismo iz ovog razloga“

Opet pokazujete svoje neznanje. Rumuni uopšte nisu odmah zamenili pismo, već je to bio proces koji je trajao 60-tak godina, ako se dobro sećam, poslednje što je objavljeno ćirilicom tamo bio je crkveni kalendar 1911. (ili beše 1917.) godine. Zamena je tekla etapno, jedno vreme je korišćeno pismo koje bilo mešavina ćiriličkih i latiničkih slova, iz rumunske ćirilice su neka slova izbacili, a druga zamenili latiničkim slovima. Postoje i danas spisi pisani tom mešavinom slova. Kasnije su i ostala ćirilicčka slova zamenili latiničkim.

Preporuke:

„Rumunski jezik pripada grani romabnskih jezika (latinski, italijanski, francuski, španski itd.) pa je kod Ruzmuna pr5evladao taj faktor da se odluče za zamenu pisma. Nije svcuda da se služe ćirilicom, naravno, samo pr5avoslavni, ali je ona pismo svih pravoislavnih Slovena“

Ako rumunski pripada grani romanskih jezika koji se pišu latinicom, srpski pripada grani slovenskih jezika koji se takođe u velikom broju pišu latinicom, kakav vam je to argument? A zatim, Rusini priznaju papu, pa opet pišu ćirilicom, izvestan broj Ukrajinaca takođe, Poljaka ima pravoslavnih (doduše malo, oko 4%), pa opet svi pišu latinicom, ne mislite valjda da su pravili posebna jezička pravila za sebe?

Preporuke:

„Meni se čini, a možda se varam, da Vi ne prihvatate da je bilo nasilja čim ste rekli: "Pa šta, rimske legije su nametale latinicu i Britancima!? Vi imate prava da kažete šta hoćete, ali se meni ne sviđa taj način opravdavanja nasilja nad Srbima.“

Ja Zbiljiću nisam ni tužilac ni istražni sudija, istorija je puna nasilja, i ne znam na koji način biste vi sad ispravljali krivu Drinu. Kao što rekoh i hrišćanstvo šireno nasiljem, šta ćete sad? Kad sam vam slikovito prikazao kako je i Britancima pismo nametnuto, vi ste odgovorili u svom infantilnom maniru da vas to ne zanima jer su nas oni bombardovali (?!?!). Ne znam samo kako to može opravdati nasilje koje se desilo nad njima, a ako ne volite nasilje, onda valjda ne volite ni kad se ono čini drugima.
Sve u svemu, ta priča je potpuno bespredmetna.

Preporuke:

"Ja Zbiljiću nisam ni tužilac ni istražni sudija, istorija je puna nasilja, i ne znam na koji način biste vi sad ispravljali krivu Drinu" (V. Grijić).

Vrlo poštovani zaista Grujiću (ja cenim ljude ako mi se pristojno i znanjem suprotstavljaju u mišljenju, volim to),ovo moram reći, jer ne znam šta je u pitanju kod Vas. Po ovome što ste sada napisali, Vi ste ili glumac neznalica, ili ste neupućeni iloi cinični.

Normalan stručnjak za srpskim jezik (ne serbokroatista, svakako) može da zna kako Zbiljić misli da ispravi "krivu Drinu". Za drinu ne znam, nisam vodoinženjer, ali za srpski jezik i, posebno srpsko pismo, imam samo jedan način -- naučni/stručni preko institucija. Mislim da će morati srpske institucije da shvate i podrže nas iz "Ćirilice" da srpski lingvisti više gube svaki "naučni kredit" da se ponašaju izvan prakse u celom svetu. Imam siguran i jedan jedini pravi način ispravke serbokroatoističkog zatiranja ćirilice. Taj način jeste svetski -- jednoazbučje. Drugo ne postoji ništa.

Preporuke:

"Ako rumunski pripada grani romanskih jezika koji se pišu latinicom, srpski pripada grani slovenskih jezika koji se takođe u velikom broju pišu latinicom, kakav vam je to argument" (V. Grujić)?

E to je ono što vi niste hteli da čitate iz literature jer Vas, izgleda verski faktor ne zanima. Jako je uticajan verski i civilizacijski faktor što se gotovo svi slovenski jezici pravoslavnih naroda pišu ćirilicom, a slovenski jezici katoličkih naroda bez izuzetka pišu latinicom. Vidim da to (verski faktor u vezi s pismom ne shvatate (i zato što ste rekli da su slova za Vas samo "tehnika"), pa Vam, ipak, ponovo preporučujem da pročitate studije o tome od spomenutih naučnika. Ovda sam Vam ih malopre naveo, da ne ponavljam. Rekao sam Vam i to, valja nam svima više čitati, pa i Vama, naravno. Jezička literatura u knjigama je višemilionska, ako ne i bogatija. Zamislite, onda, koliko svi mi malo znamo o jeziku, pogotovo, naravno, oni koji se profesionalno prvenstveno bave uspešno nečim drugim.

Preporuke:

"Kao što rekoh i hrišćanstvo šireno nasiljem, šta ćete sad" (V. Grijić)?

To mi se opravdavanje nasilja u svemu, pa i u vezi s pismom, nimalo ne sviđa. ja sam vaspotan na delu Njegoša, Marka Miljanova, Andrića, na filozofiji i pesmi da "Tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija" (Njegoš). Zato se ja borim protiv nasilja po toj Njegoševoj svetoj dužnosti. Moje je da se borim, rekoh, jer sam i lično ma nasilje alergičan. Ako se vorim(o), možda ćemo uspeti. ALjko se ne borimo -- sigurno nećemo. Moja malenkost veruje u uspeh, makar u nečemu što je naučno opravdano i što je moralno i za srpski narod i njegov identitet bez sumnje korisno. Ja sam veći borac iz morala i duhovne, a ne materijalne koristi. Pismo je materijalno-duhovna velika korist.

Zato mi se ne dopada Vaše pitanje "Šta ćete sad" kad je sve na nasilju, kako rekoste.Borim se, jer ne podnosim da je "sve na nasilju", iako je to mnogo tačno. Ali nije baš sasvim tačno, ako se borimo.

Preporuke:

"Ja Zbiljiću nisam ni tužilac ni istražni sudija, istorija je puna nasilja, i ne znam na koji način biste vi sad ispravljali krivu Drinu" (V. Grijić).

Vrlo poštovani zaista Grujiću (ja cenim ljude ako mi se pristojno i znanjem suprotstavljaju u mišljenju, volim to),ovo moram reći, jer ne znam šta je u pitanju kod Vas. Po ovome što ste sada napisali, Vi ste ili glumac neznalica, ili ste neupućeni ili cinični.

Normalan stručnjak za srpskim jezik (ne serbokroatista, svakako) može da zna kako Zbiljić misli da ispravi "krivu Drinu". Za Drinu ne znam, nisam vodoinženjer, ali za srpski jezik i, posebno srpsko pismo, imam samo jedan način – naučni/stručni preko institucija. Mislim da će morati srpske institucije da shvate i podrže nas iz "Ćirilice" da srpski lingvisti više gube svaki "naučni kredit" da se ponašaju izvan prakse u celom svetu. Imam siguran i jedan jedini pravi način ispravke serbokroatoističkog zatiranja ćirilice. Taj način jeste svetski – jednoazbučje. Drugo ne postoji ništa.

Preporuke:

"Kao što rekoh i hrišćanstvo šireno nasiljem, šta ćete sad? Kad sam vam slikovito prikazao kako je i Britancima pismo nametnuto, vi ste odgovorili u svom infantilnom maniru da vas to ne zanima jer su nas oni bombardovali" (V- Grijić) (?!?!).

Grujiću, neke osnovne moralne stvari treba u glavi da raščistite. Šta ste mislili ovde da je "infantilno"? To što su nas bolesnici koji uživaju da se igraju rata bombardovali, ili je "infantilno" moje što me ne zanimaju prcvenstvceno oni koji uživaju da ubijaju sa 10.000 metara visine. Ako Vi to njihovo infantilno razno opravdavate, meni nije pristojno i moralno da se više javljate.

Preporuke:

"Normalan stručnjak za srpskim jezik (ne serbokroatista, svakako) može da zna kako Zbiljić misli da ispravi "krivu Drinu". Za Drinu ne znam, nisam vodoinženjer, ali za srpski jezik i, posebno srpsko pismo, imam samo jedan način – naučni/stručni preko institucija." (Zbiljić)

Ne samo za Drinu Zbiljiću, promašili ste i za srpski jezik, pa ste krenuli da ispravljate u pogrešnim institucijama i pogrešnoj struci, ispravljate ga u Ustavu i u pravnoj regulativi, umesto tamo gde se jezička pravila ustanovljavaju, Pravopisu, Rečniku i gramatici.
I još se ljutite kad vam neko ukaže da ste već dugo na stranputici.

Preporuke:

"Ne samo za Drinu Zbiljiću, promašili ste i za srpski jezik, pa ste krenuli da ispravljate u pogrešnim institucijama i pogrešnoj struci, ispravljate ga u Ustavu i u pravnoj regulativi, umesto tamo gde se jezička pravila ustanovljavaju, Pravopisu, Rečniku i gramatici.
I još se ljutite kad vam neko ukaže da ste već dugo na stranputici" (V. Grijić).

Poštovani Grujiću, bez ikakve ljutnje, moram Vam reći -- kakve da su naše institucije za srpski jezik i pismo, moram se njima obraćati jer nemam svoje lične institucije za izršini posao da to sprovedem. A u Vašu, kako sam je nazvao, Akademiju za vradžbinsku lingvistiku još nisam stekao poverenje. Ako to poverenje steknem, sigurno ću Vam se obratiti da Vi sprovedete moju malu "reformu". To ćete Vi očas. Samo još malo da učite, pa da Vam poverujem.

Preporuke:

Zanimljiv predlog iz Grujićeve vradžbinske lingvistike

"... ispravljate ga u Ustavu i u pravnoj regulativi, umesto tamo gde se jezička pravila ustanovljavaju, Pravopisu, Rečniku i gramatici.
I još se ljutite kad vam neko ukaže da ste već dugo na stranputici" (V. Grujić).

Stručnjak za jezik i pismo, vrlo poštovani Grujiću, u po bela dana i crne noći uvek zna da se jezička norma donosi u institucijama za jezik, a da ustav samo konstatuje -- u dogovoru s lingvistima -- kako se zove službeni jezik i pismo. I to je Ustav Srbije u Članu 10. odlično uradio. Sad samo treba da to što su lingvisti odobrili da bude predloženo za rečeni Član da u institucijama priznaju ono što su predložili za rešenje. I da uvaže u tome svetsku praksu. A ne da izmišljaju jedno pismom za službenu upotrebu, a da predlažu "rezervno" drugo pismo za za nekakvu izmišljenu upotrebu druge vrste. Vi ste Grujiću serbokroatista u rešenju pitanja pisma, a to može da prođe samo u Vašoj Akademiji za vradžbinsku lingvistiuku.

Preporuke:

"Naravno, cirilica mora biti zasticena. Ali odbacivati sve sto je do sada nastalo na cirilici" (potpisan latinicom nn).Enene, a koja je to .. predložila da "odbacimo ono što je do sada nastalo na latinici"? Kako se ta ... zove koja je rako rekla? Ili se to Vi pravite.., pa izmišljate. Kojoj bi to ... palo na pamet da "odbacimo" nešto što je naše, samo zato što je naš čovek, pod pritiskom, napisao nešto latinicom?Ovde je reč, Enene, samo o to9me da ne odbacimo ćirilicu, jer se jedino ona odbaci ćirilica, nećemo znati nikako da čitamo ono što Srbi pišu duže od desetak vekova. Da li znate kakvo je to, onda, siromaštvo. Ovo što je, uglavnom, na latinici objavljeno posle 1954. i nije neka preterana šteta i "odbaciti", jer je to uglavnom literatura o Josipu Brozu i Edvardu Kardelju.Koji će nam ta komunistička literatura o komunjarskim lažima?

Preporuke:

Ispravka, izvinite, pobeže mi tipka --
ZA ZOKU, BL -- PITANjE:

"Ovoliko nebuloza na jednom mjestu odavno nisam pročitao" (Zoka, BL).

Na koje "nebuloze", Zoko, mislite. Navedote koju da vidimo šta je to -- za nas koji se u to ne razumemo dovoljno?

Preporuke:

PAMETNO "LUDILO", pitanje za Vas:

"Nedam vam srpski jezik ni srpsku cirilicu ni srpsku latinicu, izmislite si novi jezik pa si prilagodite pismo koje hocete. Nece vam proci podmetacina. Sa ciljem da vam priznamo hrvatski.bosnjacki" (KAŽE OVDE JEDNO "PAMETNO" KOJE SE POTPIUSALO KAO "LUDILO"....

Pa kad ste toliko "pametno", Vaše veliko "ludilo", zašto ne predložite da Srbi nemaju samo dva, nego bar hiljadu pisama, pa da ne damo ne samo srpski, neo da ne damo ni pola svetskih jezika? Šza će nam samo jedan jezik ako imamo dva pisma? Trebaju nam, onda bar dva jezika! Malo je da jedini Srbi na svetu imaju "samo" dva pisma? Zar nije to malo pisama Vama koji volite latinicu umesto ćirilice?

Čekam ljubazno odgovor od pametnog potpisanog sa "Ludilo"?

Preporuke:

"Zbiljiću, ne pravite se ludi" (V. Grujić). Vrlo sam zahvalan uvaženom Grujiću što mi ličnim primerom i verbalno, tj. pisano pokazuje kako je to kad neko pokušava da se pravi lud u Akademiji za "vradžbinsku lingvistiku".

Preporuke:

Divim se Nemanji što ulaže ogromne napore ѕa ćirilicu u Republici Srpskojh i u Srbiji. S njim ćemo krenuti da ispravimo greške naših uspavanih političara,lingvista i "učenih" ljudi da ćirilici ostavimo mesto koje joj pripada u srpskom jeziku.Narod je prepoznao u njemu našeg vožda. Na svadbama, krštenjima i drugim svečanostima narod piše ćirilicom. Pogrebna kola su ispisana ćirilicom. Privatne firme ispisuju se ćirilicom,pa da u srpskim su državama. Tamo gde Nemanja dolazi i prolazi sve se menja, vraća u porodice i firme srpsko pismo, srpska ćirilica. Nemanja je NEMANjIĆ. Jak je kao stena u zaštiti srpske ćirilice.Svakog dana mu se daje podrška od Krajine do Kosova.Treba Nemanji odati najviša državna priznanja za otrežnjenje srpskog naroda da čuva srpsku đirilicu.Kolona koja Nemanju podržava je duga na hiljade kilometara. Nemanja,nemoj posustati, slijedimo Te.

Preporuke:

JOŠ JE ŽIVI VOŽD BUNE ZA ĆIRILICU (OD 2001)DRAGOLjUB ZBILjIĆ,
NEMANjA VIDIĆ MOŽE DA IMA ULOGU VOJVODE MILOŠA OBRENOVIĆA

Mićko je dosta u pravu. Nemanja Vidić zaslužuje mnoge pohvale za svoj požrtvovan rad za ćirilicu. Mada smo i mi drugi ponešto radili. I još radimo. Ipak je vožd, BREZ KONKURENCIJE JOŠ, PRVI ČOVEK ZVANIČNE borbe za SRPSKU ćirilicu, bez ikakve sumnje, Dragoljub Zbiljić. On je, inače, bio uistinu i praktično vožd Bune za srpsku ćirilicu, podignute zvanično 15. februara 2001. godine, kada je osnovao prvo namensko Udruženje Ćirilica", a četiri godine posle početka te borbe zvanično je bio zaista predvodnik Bune za ćirilicu u Orašcu povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka. Tu je Zbiljić bukvalno bio i do danas ostao vožd. Nemanja bi mogao biti vojvoda Miloš Obrenović. Nemanja, ipak, za života vožda Dragoljuba Zbiljića, ne može ni formalno ni suštinski postati novi vožd.
Vidite izveštaj o Prvoj srpskoj kulturnoj buni za ćirilicu u knjizi "Izdaja srpskog pisma".

Preporuke:

"Evropska unija može da nagovori svog novog člana ekipe - Hrvatsku da njihovu nećelavu latinicu niko sem hrtava ne možeda upotrebljava" (Šaška).

Šaška sasvim dobro i pametno razmišlja. Gotovo da je sasvim sigurno -- Evropa neće jedino Srbima dopustiti da se tamo "igramo" na dva pisma. Tom je previše glupa činjenica. Međutim, bojim se naših stručnjaka i državnih službenika. Kad nam tamo kažu: "Šta će Vam ova dva pisma? To ovde ne važi. Opredelite se za koje ste." Ali, moguće je da naši izaberu hrvatsku latinicu i oni će to podržati. Šta njih briga što ćemo pisati tuđim pismom? A moguće je i da Evropljani preseku, znajući, da je, ipak, samo ćirilica naša, pa kažu. Vaša je ćirilica. Nije izvesno šta će naši izabrati, a nije izvesno ni na koje će nas pismo Evropa "gurati". Nažalost, bojim se naših grešaka.

Da smo mi Bugari,znalo bi se da ne bi bilo odstupanja od ćirilice.
Ovako, nije ništa izvesno, sigurno...

Preporuke:

I ja mislim da su u ovoj bici najvažniji i najjači Dragoljub Zbiljić i Nemanja Vidić. Trećeg ravnog njima ne vidim. A ako neko mene predloži, prihvatam, neću da se bunim. Ali i sam dajem njima dvojici svaku prednost ispred mene.

Preporuke:

SVI SMO OVDE SVE RAZUMELI, SAMO LINGVISTA NIJE RAZUMEO NI SAM SEBE ŠTA JE REKAO...

"Niti je autor teksta razumeo šta su lingvisti na skupu hteli da kažu, niti je uopšte razumeo šta je lingvistika" (Lingvista).

Svi mi ovde razumemo šta je autor hteo da jaže, jer je to jasno napisao. A šta je lingvista hteo ovim da kaže, ni on sam ne razume. A lingvisti su razumeli u Banjaluci kad su zaključili da srpska ćirilica i dalje nije pismo Srba, nego je samo primarno pismo koje se u stvarnosti pretvorilo ne samo i sekundarno, nego u nestajuće, jer postoji danas samo u izuzecima u srpskom jeziku. Eto, to svi ovde razumemo šta su nenormalno zaključi8li i rekli rekli lingvisti u Banjaluci sa svih područja srpskog jezika, ali suštinski sa područja "srpskohrvatskog jezika", kako se vidi da srpski lingvisti i dalje posmatraju jezik Srba, svih i svuda.

Preporuke:

Lingvista

Kakav lingvista!? Pobegao sa bojišta glavom bez obzira kao Vuk Branković, nema on šta da odgovori. Vidite da je pobegao!?

Preporuke:

Za Mićka

Hvala Vam od srca!I ne treba mi veće priznanje od onoga koje mi ukazuje narod.Mnogi su se potrudili da dođu do mog telefona i zahvaljuju mi se.Pa su mi javili i ovo. Kod mosta na reci Ukrini , gde se skreće za moje selo Kalenderovci sa regionalnog puta Brod - Banja Luka , iznad puta je postavljen moj transparent SRPSKA JE SAMO ĆIRILICA . Sada narod ne kaže "kod mosta", nego "kod ćirilice".
Ili, samo nekoliko puta je pokazan moj transparent ĆIRILICA=SRBIJA, pa više u Beogradu nema nijednog latiničkog grafita navijača Partizana.Smislimo poruke na malim samolepljivim plakaticama , pa ih štampajmo u MILION primeraka!

Vidim po Vama da srpski narod boli njegovo samoponižavanje, pa voli što bojevom municijom gađam u Bondstil serbokroaštine u srpskim zemljama : vlast,SANU , Maticu koja je nekad bila uistinu srpska, filološke i filozofske fakultete i univerzitete.
Pomozite i Vi postavljanjem kojeg transparenta.Stavljajmo navedene na stub srama!

Preporuke:

Tako je, Vidiću, dobro si uočio. Baš tako -- podignimo jedan Stub srama i ispišimo na njemu:

SRUB SRAMA:

Za zloupotebljeenu Maticu srpsku

Za zloupotrebljenu Srpsku akademiju nauka i umetnosti

Za zloupotrebljeni Institut za srpski jezik

Za tloupotrebljenu Vukovu zadužbinu

I za sve ostale zloupotevljene institucije za srpski jezik i srpsku ćirilicu.

Pljujte, srpski narode, na sve zloupotrebljene protiv srpskog najvećeg simbola -- ćirilice!!

Preporuke:

Mićku drugi put

Vidim da znate koji je srpski put.Ne pitajte udruženja.SAMO AKCIJE - "svaki svoga ubijte subašu".
Da ima uistinu srpskih država one bi ćirilicu postavile na tron srpskog jezika i celog srpstva za 24 časa, ali kako toga nema,običan narod će da je spasi.Jer do dolaska na vlast titoista i svaki seljak u srpskim zemljama je znao koje je srpsko pismo. Sada o tome većaju lingvistički patrijarsi i akademici, a ustvari podrivaju Ustav Srbije Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma.Tako je Mato Pižurica javno predložio da se država Zakonom odredi o dvoazbučju, iako ga je narod odbacio na referendumu za Ustav još 2006.g. Rekao je da je protiv"žandarmisanja"nad jezikom, odnosno da se u Srbiji i dalje može nekažnjeno širiti okupacino hrvatsko pismo.
Hoćemo analogiju : Hrvatska je primljena u EU sa ustavnom odredbom o jeziku i pismu koja je analogna srpskom ustavu, pa kad je u njoj sve u latinici, mora i u Srbiji da sve bude u ćirilici.

Preporuke:

"JOŠ JE ŽIVI VOŽD BUNE ZA ĆIRILICU (OD 2001)DRAGOLjUB ZBILjIĆ,
NEMANjA VIDIĆ MOŽE DA IMA ULOGU VOJVODE MILOŠA OBRENOVIĆA" (J. Car).

Hvala J. Caru ako se našalio. Za šalu hvala, a ako ćemo ozbiljno, nikakva priznanja i "titule" ne bih da meni neko spominje. Mislim da ne treba ni hvala. Ne smatram da pojedinac u borbi za ćirilicu (pa ma to bio ja, svejedno da li prvi ili milioniti)zaslužuje i jedno hvala od bilo koga.

Preporuke:

"Hoćemo analogiju : Hrvatska je primljena u EU sa ustavnom odredbom o jeziku i pismu koja je analogna srpskom ustavu, pa kad je u njoj sve u latinici, mora i u Srbiji da sve bude u ćirilici" (N. Vidić).

Evropska unija je, po običaju, pristrasna. Kad bi se dogodilo da, kojim čudom, u Srbiji neko ne da Hrvatima njihovo latiničko pismo, kao što Srbima ne daju srpsku ćirilicu u ovo vreme u Vukovaru, da li bi Srbiju primili u EU? Hrvatsku primiše i bez opomene za to nasilno oduzimanje prava Srbima, iako to pravo Srbi imaju u Ustavu Hrvatske (Članak 12) i njihovom Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Preporuke:

"..., iako to pravo Srbi imaju po Ustavu Hrvatske
( članak 12)i njihovom Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma." ( Zbiljić)

Ovde je Zbiljić napravio slučajnu omašku kad u imenu zakona nije dodao još "nacionalnih manjina". On to zna , ali zbog nepućenih čitalaca : u Hrvatskoj ima samo takav zakon, kao i u svetu, dok je u Srbiji zajednički zakon i za korišćenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, i za korišćenje jezika i pisama nacionalnih manjina.
Za razliku od Darka Babića , koji sledi akademika Lukića u stavu da u Srbiji nije potreban poseban zakon za srpski jezik i ćirilicu,ja jesam za zakon sa samo jednim članom, kojim će biti utvrđene kazne za nekorišćenje ćirilice po Ustavu. Ovo zato što mi od 1914.g. nemamo normalnu srpsku državu, normalne lingviste, a izgleda ni normalne Srbe, pa se Ustav ne bi mogao primenjivati bez pretnje kaznom.
U sadašnjem zakonu, po uputstvu Pižurice, nema kaznenih odredbi za nekorišćenje ćirilice, pa je njena zakonska zaštita apsolutno lažna.

Preporuke:

Ne postoji(potpuna)paralela izmedju religije i pisma.Imate pravoslavne koji ne pisu cirilicu(a ima i pravoslavnih koji imaju svoje,autohtono pismo,kao Arapi,koji svi,bez obzira na religiju,naravno pisu Arapskim pismom,Dhurdjijanci i Jermeni-koji imaju svoja pisma,i pisu njima,takodje,bez obzira na religiju,a ima ih svih hriscanskih denominacija+muslimani)Rumuni su promenili pismo,sa cirilice na latinicu,reformisuci i svojh jezik(izbacujuci slovenslke reci,romanizujuci svoj jezik)Takodje pripadnici Albanske,Ceske i Poljske pravoslavne crkve pisu latinicom.Katolici(i unijatI)Ukrajinci pisu cirilicom.Takodje mnogi narodi,koji su pretezno muslimani,pisu cirilicom.To sto je kod nas konverzija delova naroda dovela do takve mrznje da se proglasavaju novim narodima,veci je problem nego sto smo njihovom konverzijom(mislim na Hrvate)"dobili"jos jedno pismo.Cini vam se da je pitanje pisma odnosno izumiranje cirilice,najveci problem.Ustvari to je sekundaran pronlem...

Preporuke:

...izveden iz jednog prethodnog. .Takodjer da li ce se(zakonom zapovedjena)cirilica upotrebljavati u Srbiji u mnogome zavisi od svesti i volje pre svega Srba,koji je sami ne upotrebljavaju.Nas pravi problem je sto smo priznali da su Hrvati poseban narod,pa smo im onda priznali teritoriju(jer svaki narod je ima)i sto su oni na toj teritoriji proterali ne samo cirilicu vec i pravoslavne Srbe.Zato je uvodjenje cirilice,kao jedinog pisma u Srbiji(na principu reciprociteta sa Hrvatskom)dobro,ali nije dovoljno,vec se treba povuci od priznanja Hrvatima(i ostalima)da su narod,u naucnom,etnoloskom,lingvistickom smislu.Neka budu poseban narod u psiholoskom smislu.Kad izmisle svoj jezik,koji ja ne razumem i treba mi prevodIlac,neka se jave.

Preporuke:

Matica srpska -- primer odavno zloupotrebljene institucije (1)

Malo kome nije jasno da je današnje stanje u srpskom jeziku i pogotovu pismu očajno i dalje neodrživo. A odgovorni (koji su se pokazali neodgovornim) pre svega su u plaćenim od naroda naučno-stručnim institucijama za negovanje srpskog jezika i čuvanje srpskog pisma -- ćirilice.
Mislim da je korisno prihvatiti stvari takvima kakve jesu.A stvari su zaista višestruko očajne.
Kad bi sve mogao neorganizovan u institucije narod da rešava naučno-stručne poslove (jezik i pismo su prvenstveno naučno-stručno, pa zatim svako drugo pitanje: nacionalno, državno, školsko itd.), ne bi se iz narodnog poreza plaćale institucije za srpski jezik i pismo kao sastavni deo jezika.

Preporuke:

Matica srpska -- primer odavno zloupotrebljene institucije (2)

Praktično pravilo svetsko je – ko se za nešto plati taj mora i da "klati" (hoću reći da radi i da za rezultate odgovara), a ne da se neodgovornost svaljuje na nedužan narod. A narod je uvek nedužan, jer nije ličnost koju možeš ni tužiti, ni optužiti, a ne bi ga trebalo ni kazniti (mada su neki narodi, kao srpski narod danas, bukvalno kao celina kažnjeni zbog unutrašnjih i spoljašnjih neodgovornih postupaka zaduženih i plaćenih).
Volim ovo još da kažem: ima pravo Katana kada negde reče: "Ulicom se ne brani kultura". Ali je to u neskladu s njegovim mišljenjem da je narod prvenstveni krivac za stanje jezika, pisma, pa i uopšte kulture. Moje je mišljenje malo drukčije. Neuporedivo su krivlje institucije, pa ako se u institucijama nekada koristi "ulični način" nebrige o kulturi (jezik i pismo su deo kulture), onda narod ima pravo i treba kulturu i na ulici/ulicom da brani.

Preporuke:

Matica srpska -- primer odavno zloupotrebljene institucije (3)

Narod ima uvek pravo na protest kada mu plaćeni u institucijama loše brinu o onome za šta ih je platio. A očigledno je da danas zaduženi u institucijama ne samo da slabo brinu (ne samo) o srpskom jeziku i pismu, nego o toj brizi s narodom neće ni da razgovaraju (primer za to je više nego očigledan u odavno zloupotrebljenoj Matici srpskoj).

Preporuke:

Matica srpska -- primer odavno zloupotrebljene institucije (4)

Naravno, Matica srpska je u vezi sa srpskim jezikom i naročito pismom ćirilicom najteže zloupotrebljena od politike (= komunista)prilikom donošenja Novosadskog dogovora 1954. godine kada su doneti pogubni Zaključci Dogovora, a kojih današnja Matica srpska (unutrašnje zloupotrebljena današnjim rukovodstvima) neće da poništi taj poguban dogovor, nego ga se još i danas drži u aktuelnom Pravopisu srpskoga jezika (1993-2010) u kome je zadržano rešenje pitanja pisma prema Novosadskom dogovoru (1954).

Da zlo po srpski jezik i, naročito, srpsko pismo ćirilicu bude i veće i gore -- u praksi se nastavlja nametnuta odluka komunista iz rasprave na Dogovoru da se srpska ćirilica "postepeno" (kako tamo stoji) zameni hrvatskom latinicom. I to je sprovedeno u 90 odsto opšte upotrebe srpskog jezika do 1968. godina. Današnje stanje se samo još pogoršalo.

Preporuke:

NEVIĐENA SPRDNjA U PRAVOPISU SRPSKOGA JEZIKA (1)

"U sadašnjem zakonu, po uputstvu Pižurice, nema kaznenih odredbi za nekorišćenje ćirilice, pa je njena zakonska zaštita apsolutno lažna" (N. Vidić).

To je potpuno tačno. A Pižuričina i stručnost i ustavnost i svetska praktičnst u rešenju pitanja pisma u Pravopisu srpskoga jezika (1993-2010)pale su na svakom normalnom ispitu, s tim što je na takvom ispitu pala i dozvola za takav Pravopis potpisana od predsednika Odbora za standardizaciju srpskoga jezika akademika Ivana Klajna.

Preporuke:

NEVIĐENA SPRDNjA U PRAVOPISU SRPSKOGA JEZIKA (2)

Oni su se stalnim ponavljanjem takve prakse neskladne sa svetom, sa zdravim razumom u rešavanju jezičkih pitanja (pismo je, bez sumnje, jezičko pitanje, jer je pismo sastavni deo jezika) sami isključili od daljih mogućnosti da im se veruje i po činjenici da su se obojica sprdali i sa Ustavom i sa zakonom kada su izigrali u rečenom pravopisu kolektivni mozak srpskoga naroda koji se glasajući (i) za Član 10. ukolotečili u opštu svetsku prasku. Pižurica i Klajn su delova9

Preporuke:

VERSKI FAKTOR JOŠ KAKO UTIČE NA PISMO, IAKO NE UVEK I SVUDA PRESUDNO; NEGDE VIŠE UTIČE NASILjE

"Ne postoji(potpuna)paralela izmedju religije i pisma" (DrJelaBisić; zašto ona piše sve sastavljeno u svom imenu i tituli, možda zna jedini Mato Pižurica!?).

Dr Jela Bisić je, smatram, u pravu kada kaže da "Ne postoji(potpuna)paralela izmedju religije i pisma". Potpuna paralela ne postoji gotovo ni u čemu, jer je gotovo sve satkano u životu na nepisanim ili pisanim pravilima i na izuzecima od tih pravila. Tako, na primer, Rumuni su pravoslavan narod,ali su se kod njih odlučili da pređu na latinicu. Kod njih nije bio presudan verski faktor, nego priroda njihovog jezika, njihov jezik nije slovenski, nego romanski.

Preporuke:

VERSKI FAKTOR JOŠ KAKO UTIČE NA PISMO, IAKO NE UVEK I SVUDA PRESUDNO; NEGDE VIŠE UTIČE NASILjE (2)

Religijski faktor je, dr Jelo draga, ipak umnogome presudan u izboru pisma. Vidite koji katolički Sloveni pišu ćirilicom. Nijedan. Koji pravoslavni Sloveni pišu latinicom, samo Srbi (i to tek pod unutrašnjim nasiljem i zabludom).
O verskom faktoru i njegovom uticaju ima dosta u literaturi.

Preporuke:

ISPRAVKA I DOPUNA PREVIDA U NEVIĐENOJ SPRDNjI U PRAVOPISU SRPSKOGA JEZIKA (2)

Oni su se stalnim ponavljanjem takve prakse neskladne sa svetom, sa zdravim razumom u rešavanju jezičkih pitanja (pismo je, bez sumnje, jezičko pitanje, jer je pismo sastavni deo jezika) sami isključili od daljih mogućnosti da im se veruje i po činjenici da su se obojica sprdali i sa Ustavom i sa zakonom kada su izigrali u rečenom pravopisu kolektivni mozak srpskoga naroda koji se glasajući (i) za Član 10. ukolotečio u opštu svetsku prasku. Pižurica i Klajn su delovali cinično protivno svemu već rečenome.

Preporuke:

Začuđuje da ni jedan od mnogobrojnih komentara nije detaljnije ukazao na značajnu ulogu Ivana Klajna na odumiranju Srbske ćirilice. Lingvisti srbokroatisti koji rade po njegovom planu, strategiji i diktatu, uglavnom mudro ćute.Verujemo da će se front otpora protiv planskog zatiranja srpske ćirilice sve više širiti i jačati. Svako poštovanje i pohvala autoru članka inž.Nemanji Vidiću. Veliki pozdrav prof.dr Dragoljubu Zbiljiću i ostalim SRPSKIM PATRIOTAMA.

Preporuke:

"Začuđuje da ni jedan od mnogobrojnih komentara nije detaljnije ukazao na značajnu ulogu Ivana Klajna na odumiranju Srbske ćirilice. Lingvisti srbokroatisti koji rade po njegovom planu, strategiji i diktatu, uglavnom mudro ćute" (Živojin).

Ne znam ko je Živojin. Ima jedan poznati stručnjak za srpski jezik i pismo (bio je i član Redaktorske komisije za izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskoga jezika, Matica srpska, 2010) -- prof. dr Živojin Stanojčić Ali, mislim da Vi biste taj jer kažete:
"Začuđuje da ni jedan od mnogobrojnih komentara nije detaljnije ukazao na značajnu ulogu Ivana Klajna na odumiranju Srbske ćirilice".

Zbiljić, koga ste pohvalili (hvala, ali nemojte drugi put, dovoljno je) obrađivao je detaljno ulogu I. Klajna, njegovog ličnog prijatelja, u tri knjige. U poslednjoj "Latiničenje Srba" (Ćirilica, Novi Sad, 2011) Klajn je protumačen detaljno na oko 200 strana. Tamo je njegova lingvistika ocenjena kao "kla(j)novistika", a svrstana je u širi pojam -- "kvislinšku lingvistiku",

Preporuke:

2.

"Začuđuje da ni jedan od mnogobrojnih komentara nije detaljnije ukazao na značajnu ulogu Ivana Klajna na odumiranju Srbske ćirilice" Živojin).

Prvo, i pored Zbiljićevog oštrog napada u vezi s naopakim pogledima na srpsko pismo ćirilicu kod akademika Ivana Klajna postoji jedna visokomoralna kategorija koja se Klajnu mora priznati.
Prvo, dok je bio urednik "Jezika danas" (objavljivala ga je Matica srpska deseinu godina) nije odbio da objavi ni jedan jedini tekst iz Udruženja "Ćirilica" o zatiranju ćirilice.

Drugo, Ivan Klajn je u Odboru za standardizaciju srpskog jezika predložio da profesori dr Mato Pižurica i dr Dragoljub Petrović pripreme opis stanja i predlog novih rešenja za pismo srpskoga jezika.

Preporuke:

3.
Obojica profesora su odbila da urade ponuđeni častan i za ćirilicu spasonosan zadatak!

Po mom skromnom mišljenju, dvojica profesora mogu da budu odgovornija od I. Klajna. ri su razloga za to:;
Prvo, oni su baš stručnjaci za srpski jezik i pismo (Klajn je, u osnovi, italijanista),

Drugo, obojica su odlični poznavaoci srpskog jezika i znaju razloge zatiranja ćirilice,

Treće, obojica su mogli taj posao odlično da urade u dvostrukoj ulozi: kao ugledni članovi Odbora za standardizaciju i, istovremeno, kao tadašnji vrlo cenjeni članovi Udruženja "Ćirilica".

Prema tome, po mom skromnom mišljenju o ulozi svih trojice mojih ličnih prijatelja, verujem da su neodgovorniji bili ovi prof. koji su odbilki da spreme "predlog za promene".

Direktna katastrofalna posledica toga odbijanja jeste Pravopis srpskoga jezika (2010) koji je, bukvalno, poslednja smrtna presuda i ovim ostacima srpske ćirilice u Srbiji i izvan Srbije.

Preporuke:

Od ranije sam ubeđen da Dragoljub Zbiljić i Nemanja Vidić ”zlata vrede” po pitanju zaštite i odbrane srpske ćirilice.Međutim,Vi,profesore Zbiljiću izgleda imate mnoge lične prijatelje među onima koji vrše aktivnu opstrukciju zaštite srpske ćirilice od konačnog propadanja.Zbog toga je malo verovatno da ćete postići vidljiv rezultat.
Lingvističke kvinslinge treba prepoznati i imenovati unutar:
1.(tzv) Matice srpske
2.(tzv) Srpske akademije nauka...
3.(tzv) Instituta za srpski jezik, itd.
Za svako poštovanje i uzor je to što mašinski inženjer Nemanja Vidić (autor više patenata) pokušava da uzburka kulturnu i civilizacijsku žabokrečinu u gore navedenim (a)nacionalnim institucijama.

Preporuke:

Draga Jelo ,

Mogu li se nadati da Vi posle ovolikih mojih i Zbiljićevih pisanja uviđate da ne mogu opstati dva pisma u srpskom jeziku, i da je sada samo pitanje ima li danas koliko toliko srpskih država koje će se uistinu opredeliti za milenijumsko srpsko nacionalno pismo - đirilicu. Bez obzira na njene ranije modalitete.
Ako to prihvatate, zašto tražite razloge u korist latinice pa spominjete prelazak Rumuna na latinicu.Da li ne verujete akademiku Krestiću koji je napisao :" Srbi u Hrvatskoj uvek su branili svoj subjektivitet čuvanjem pravoslavne vere i ćirilice."
Zašto tražite analogiju kad nema drugog primera u svetu da rimokatolicizam ovoliko kidiše na jedan narod (srpski ) , koristeći drugi narod (Hrvatski), koga čine i mnogi pokatoličeni Srbi.Pa mu ukida ne samo ćirilicu, nego i gole živote u Jasenovcu i na mnogim drugim srpskim stratištima.

Preporuke:

"Lingvističke kvinslinge treba prepoznati i imenovati unutar:
1.(tzv) Matice srpske
2.(tzv) Srpske akademije nauka...
3.(tzv) Instituta za srpski jezik, itd." (Živojin).

Zar niste čitali? U svakom gotovo komentaru sam to govorio o tim institucijama. Tu su oni. Još treba tome dodati samo Odbor za standardeizaciju. Ostali su u subordinaciji prema njima i moraju da ih slede. To su njihova gnezda gde se troše narodne pare, a srpskom jeziku i pismu sve je teže.

Preporuke:

"Međutim,Vi,profesore Zbiljiću izgleda imate mnoge lične prijatelje među onima koji vrše aktivnu opstrukciju zaštite srpske ćirilice od konačnog propadanja.Zbog toga je malo verovatno da ćete postići vidljiv rezultat" (Živojin).

Ne treba, dragi Živojine, da mislite da oni rade naopako srpskom jeziku i pismu samo zato što su mi lični prijatelji. Jedno je lični odnos, a sasvim drugo njihov odnos prema jeziku i pismu.
Ja ih ne mogu smatrati ličnim "neprijateljima" jer ljudi nisu ništa direktno lično meni učinili loše. I da sam ja njima "neprijatelj", oni ne bi zbog toga poboljšali svoj odnos prema našem jeziku i pismu. Zato ni njima ni meni ne treba prigovarati zbog ličnog "prijateljevanja". Uostalom, oni su meni kolege, pa bi bilo previše neuljudno da ih zovem "ličnim neprijateljima". Tu je samo reč o ličnom ponašanju prema meni i mene prema njima. A istinu sam im rekao čak i direktnije i "oštrije" nego da su mi stvarni lični neprijatelji. Lično "prijateljevanje" ne može da utiče na isti

Preporuke:

"Zašto tražite analogiju kad nema drugog primera u svetu da rimokatolicizam ovoliko kidiše na jedan narod (srpski ) , koristeći drugi narod (Hrvatski), koga čine i mnogi pokatoličeni Srbi.Pa mu ukida ne samo ćirilicu, nego i gole živote u Jasenovcu i na mnogim drugim srpskim stratištima" (N. Vidić).

Odličan odgovor svima koji ne shvataju u čemu je suština problema ili ne žele da shvate. Uvek treba reći da jedni zaista ne razumeju o čemu je reč (nedovoljno su upućeni zbog višedecenijskog nasilja i širenja zabluda), a drugi još kako razumeju, nego neće da razumeju, jer ih ni najmanje ne zanima srpsko pismo.

Preporuke:

(I) DVA PISMA UTIČU NA ŠIZOFRENO PONAŠANjE ČOVEKA

Više stručnjaka često ukazuje u svojim tumačenjima na neobična ponašanja Srba izazvanim (i) unikatnim višedecenijskim DVOAZBUČJEM u SVETU. Reč je koja čoveka neizbežno čini šizofrenim (podeljenim) ličnostima. Naime, očigledno je da Srbi moraju biti na poseban način podeljeni u sebi na dva pisma. Zato mnogi beže u prirodno jednboazbučje, jer su dva pisma zaista neprirodna u jeziku, jer su nepotrebna kao alternativna. Problem je što ljudi, kad se prirodno odlučuju za jedno pismo, po pravilu biraju ono koje je u očiglednoj prevazi. A to je, naravno, latinica jer vse ona nameće na sve načine posle Novosadskog dogovora (1954).

Preporuke:

yvComment v.1.21.1

Donirajte NSPM